DA POKAŽEMO SRCE ŠAMPIONA

Mladi čuvar mreže RADOSLAV FILIPOVIĆ, prve vaterpolo korake napravio je u Vojvodini, stasavao u jakoj školi i dostigao kvalitet da postane prvi golman matičnog kluba. Nisu Novosađani imali kvalitetan sastav dovoljno da se bori za A1 ligu, ali je u A2 rangu on bio među vodećim golmanima. S dolaskom leta 2019. godine, usledio je poziv sportskog direktora Šapca, šampiona srbije, Ante Vasovića.

-Neki pozivi jednostavno predstavljaju prekretnicu u karijeri. Samo interesovanje kluba kao što je ŠABAC za mene je već čast i pokazatelj da sam dostigao određen nivo, ali kada vas šampion želi u svojim redovima, istovremeno razumete da neko veruje kako možete još više i uz čast, tu je i obaveza da radom potvrdite poverenje i zaista dostignete još viši nivo – kaže prvi golman šabačkog vaterpolo kluba Radoslav Filipović, naš sagovornik.
Stigao je u redove šampiona i na mesto gde je sezonu ranije stajao jedan Gojko Pijetlović, reprezentativac, olimpijac. Da li je to bio dodatni pritisak?

-Svaki izazov i novi korak nosi određeni pritisak. To je apsolutno normalno, kao mlad golman očekujem puno od sebe i trudim se da budem svoj najveći kritičar. Naravno da sam osećao pritisak, ali da nisam, nešto onda ne bi bilo u redu. U klubu su me rasteretili, osećao sam se sjajno od prvog dana, no nisam ja dozvoljavao sebi da se ušuškam. Gojko, olimpijski šampion može biti svim golmanima uzor i nije lako biti njegov naslednik, ali je i čast. Nije lako ni klubu da izabere ko bi mogao da ga zameni, od svih opcija verovali su da baš ja mogu biti adekvatna alternativa, to je zaista privilegija.
Dolazak u redove osvajača duple krune je i značajan korak napred u tvojoj karijeri?
-Apsolutno. Ponikao sam u Vojvodini i ovo je moja prva promena sredine. Sanjao sam da budem prvi golman ekipe dovoljno jake za ozbiljnu borbu za trofeje, što mi je nedostajalo u Novom Sadu. Sve to je u sebi nosio Vaterpolo klub „Šabac“ i znao sam da ovakvu priliku ne smem da propustim. Nisam merio vreme, ali mislim da smo se za nepunih 15 minuta sve dogovorili.

Dosadašnja sezona, možemo reći, ima dva dela. Prvo rezultati nisu bili baš dobri, ali je sada to drugačije i klub ponovo ima stabilne uspehe.
-Problem su nam bile oscilacije u igri i rezultatima. Periodi dobrih igara, potom loših, a sve je to ostavilo trag i na bodovnom saldu koji je bio ispod naših mogućnosti. Nisam ni ja bio zadovoljan svojim partijama, jednako sam oscilirao. Ipak od povratka trenera Mirovića, otpočela je stabilizacija ekipe. Nije kvalitet mojih saigrača bio upitan, no uspeli smo da vratimo samopouzdanje, smanjene su oscilacije i rezultati su postali standardni.
Sportisti tvrde da je i promena trenera tokom sezone poseban šok.
-Svaki šef donosi svoj sistem rada, prsitupa treningu, psihološkoj pripremi i treba se prilagoditi tome. Ipak, Mirović je trener sa imenom, neko ko je sa Šapcem postigao mnogo prethodne sezone, razgovarao je sa svakim igračem, razmenili smo mišljenja, razumeli šta on očekuje od nas i tako smo prebrodili „stres“ promene i postali snažniji tim.
Opstanak u Regionalnoj ligi je blizu, a publika se neskriveno raduje i Super ligi koja će, u najavi, biti jedna od najneizvesnijih.
-Prva obaveza je da i matematički potvrdimo opstanak u A1 ligi, a onda sve snage da usmerimo ka domaćem prvenstvu. Branimo titulu i cilj je da je odbranimo, ništa manje od toga. Nismo favoriti, ali ni autsajderi u toj borbi, klub nas ne opterećuje obavezom osvajanja prvenstva. Ipak, ja ću lično samo titulu smatrati uspehom. Put je težak, ali šampionski stav je da prepreke mogu biti samo teško savladive, ne i nesavladive.
Prve prognoze govore da bi borba za trofej mogla biti borba tri ekipe: Zvezde, Radničkog i Šapca.
-To će pokazati vreme. U ovom trenutku, blagu prednost, posmatrajući naše rivale, dajem Kragujevcu. Zvezda ima iskusnijeg trenera i poznatija imena u sastavu, ali je Radnički odlično ukomponovan, ima odlinu hemiju u ekipi i igra na visokom nivou od prvog kola. Ipak, sve su to nijanse. Niko ne sme isključiti ni Partizan, oni su sastav momaka koji se perfektno poznaju još od dečačkih dana. Jedino je zagarantovano mnogo dobrog vaterpola.
Pozicija golmana je specifična, može uvek biti samo jedan. Postoji li poseban rivalitet među čuvarima mreže?
- Imam privilegiju da su mi kolege sjajni mladi momci poput Gavrilovića i Vukadinovića, jedan drugog savetujemo, golmani drugačije vide situacije i saveti su zlata vredni. Dovoljno je pogledati na klupu tokom meča, kada svaka dobro odbrana donese radost kako onome u bazenu, tako i kolegama na klupi.