DARKO SIMIĆ, DIPLOMIRANI INŽENjER RATARSTVA, SAVETODAVAC
U POLjOPRIVREDNO STRUČNOJ I SAVETODAVNOJ SLUŽBI ŠABAC
U POLjOPRIVREDNO STRUČNOJ I SAVETODAVNOJ SLUŽBI ŠABAC
Zemljište treba kontrolisati
Pruža usluge poljoprivrednicima koji raspolažu sa ukupno 165.000 hektara, oranica i voćnjaka u četiri opštine. Izražen problem je 70 odsto pseudo glej zemljišta koje u osnovi ima loše fizičko-mehaničko hemijske osobine (izražena “kiselost”). Drugi deo vlasnika (30 odsto) oslanjajući se na tradicionalno dobru zemlju, najčešće greše u vremenu, načinu i količinama upotrebljenog veštačkog đubriva
- Mnogo toga se može popraviti, kaže na početku razgovora naš sagovornik Darko Simić, diplomirani inženjer ratarstva i savetodavac u Poljoprivrednoj, stručnoj i savetodavnoj službi Šabac.
Poljoprivrednici u četiri opštine u kojima deluje pomenuta služba raspolažu sa ukupno 165.000 hektara oranica i voćnjaka. Darkovo iskustvo i dugogodišnji rad govore da se ipak manji broj, reklo bi se “stidljivo” odlučuje da koristi vrlo značajnu uslugu kontrole plodnosti oranica, koja osim što štedi džep proizvođača omogućava veće prinose kultura i profitabilnost na sve zahtevnijem tržištu. Istina je, primećuje naš sagovornik da se na pomenutu meru (kontrola plodnosti zemljišta) odlučuju pre mlađi proizvođači dok se stariji i dalje oslanjaju više na dugogodišnje iskustvo.
- Savetujem da treba koristiti ovu meru. Zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede nedavno smo dobili i nedostajuće savremene aparate koji vrlo precizno utvrđuju stanje i koriste se svugde u svetu. U verodostojnost i značaj, najbolje se uveriti praktično, na onom delu gde su saveti stručnjaka na osnovu analize rađeni i tamo gde nisu. Uočićete razliku, kaže Simić.
Isto tako važno je ispoštovati vreme, način i količinu, primera radi upotrebljenog azotnog đubriva. Treba imati u vidu da je azot nosilac prinosa. Veoma je pokretljiv i lako isparava.
Simić ukazuje i na problem “plužnog đona”, budući da su u ovom kraju visoke podzemne vode. Ovaj neprobojni sloj zemljišta (plužni) onemogućava da biljka (voćka) svojim korenovim sistemom dopre do vode, što je posebno značajno u letnjem periodu. Dopiranje korenovog sistema biljke do hranljivih materija je i najznačajnije za njen razvoj. Ako toga nema uzalud sva agrotehnika i mnogo uloženog novca.Biljke ostaju “gladne”. Primera ima dosta, a na neke od njih upozorava i naš sagovornik.
Uočen problem je i 70 odsto pseudo glej zemljišta ( od 165.000 hektara), koje u osnovi ima loše fizičko-mehaničke-hemijske osobine. Radi se o izraženoj kiselosti koja se može “lečiti” upotrebom određenih količina krečnjaka.
- Opasnost je što i ostali 30 odsto vlasnika zemljišta misleći da je baš taj kvalitet presudan, zaborave na potrebu da ispoštuju vreme, način i količine hranljivih đubriva kako bi ostvarili veći, prinos i konačno zaradu u vrlo zahtevnom poslu kojim se bave, dodaje Simić.
Poljoprivrednici u četiri opštine u kojima deluje pomenuta služba raspolažu sa ukupno 165.000 hektara oranica i voćnjaka. Darkovo iskustvo i dugogodišnji rad govore da se ipak manji broj, reklo bi se “stidljivo” odlučuje da koristi vrlo značajnu uslugu kontrole plodnosti oranica, koja osim što štedi džep proizvođača omogućava veće prinose kultura i profitabilnost na sve zahtevnijem tržištu. Istina je, primećuje naš sagovornik da se na pomenutu meru (kontrola plodnosti zemljišta) odlučuju pre mlađi proizvođači dok se stariji i dalje oslanjaju više na dugogodišnje iskustvo.
- Savetujem da treba koristiti ovu meru. Zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede nedavno smo dobili i nedostajuće savremene aparate koji vrlo precizno utvrđuju stanje i koriste se svugde u svetu. U verodostojnost i značaj, najbolje se uveriti praktično, na onom delu gde su saveti stručnjaka na osnovu analize rađeni i tamo gde nisu. Uočićete razliku, kaže Simić.
Isto tako važno je ispoštovati vreme, način i količinu, primera radi upotrebljenog azotnog đubriva. Treba imati u vidu da je azot nosilac prinosa. Veoma je pokretljiv i lako isparava.
Simić ukazuje i na problem “plužnog đona”, budući da su u ovom kraju visoke podzemne vode. Ovaj neprobojni sloj zemljišta (plužni) onemogućava da biljka (voćka) svojim korenovim sistemom dopre do vode, što je posebno značajno u letnjem periodu. Dopiranje korenovog sistema biljke do hranljivih materija je i najznačajnije za njen razvoj. Ako toga nema uzalud sva agrotehnika i mnogo uloženog novca.Biljke ostaju “gladne”. Primera ima dosta, a na neke od njih upozorava i naš sagovornik.
Uočen problem je i 70 odsto pseudo glej zemljišta ( od 165.000 hektara), koje u osnovi ima loše fizičko-mehaničke-hemijske osobine. Radi se o izraženoj kiselosti koja se može “lečiti” upotrebom određenih količina krečnjaka.
- Opasnost je što i ostali 30 odsto vlasnika zemljišta misleći da je baš taj kvalitet presudan, zaborave na potrebu da ispoštuju vreme, način i količine hranljivih đubriva kako bi ostvarili veći, prinos i konačno zaradu u vrlo zahtevnom poslu kojim se bave, dodaje Simić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
