Berza

  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.999 ▲ 1,68%
  • kmbnpb 799 ▲ 1,65%
  • niis 581 ▼ -0,51%
  • rso20197 99,55 ▲ 0,14%
  • rssds20237 93,00 ▼ -7,00%
  • rssds20238 90,00 ▼ -10,00%
  • tlvc 2.500 ▼ -2,57%
  • utsi 1.400 ⚫ 0,00%
  • zisr 3.300 ▼ -0,09%
(12. mart 2020.)
slikarka Mira Kovačević - strast vinorela

Magija žene i vina

Vinorel je bio korak napred u trenutku kada sam osetila da stagniram. Da nije bilo velike ljubavi prema vinu ne bih ni počinjala da slikam sa njim. Slika se iz dana u dan menja, baš kao i vino
Magija žene i vina
Ljudi su oduvek težili da proniknu u tajne napitaka bogova kako bi se približili besmrtnima i obezbedili mesto u analima večnosti. Jedno takvo piće, nekad vrednije i od zlata, otvaralo je put do tananih ženskih srca, misli, uz njega su započinjali ratovi, vojevane su presudne bitke, junaci vidali rane, carstva sklapala primirja. Vino, božanski eliksir istine krije još poneku tajnu.

Stvaralaštvo, vino i žene povezani su tananim nitima. Taj grožđani nektar ostavlja trag na uspomenama, boji sećanja posebnim nijansama, ali ume da osvoji prostranstvo beline papira. Umetnik ima dar da svet vidi drugačijim očima, te da i trag vina pretvori u delo koje menja hiljadu reči.

Vinorel, stara, pomalo zaboravljena tehnika slikanja svoj život duguje dragocenom, opojnom napitku bogova. Akademska slikarka Mira Kovačević očarana ovom mediteranskom likovnom tradicijom stvara umetnička dela inspirisana lepotom žene.

Diplomirali ste na Akademiji lepih umetnosti, odsek slikarstvo. Na koji način i zbog čega se baš vinorel nametnuo ispred drugih tehnika umetničkog izraza?
Dugo sam negovala osoben slikarski izraz koji je proizašao iz višegodišnjeg rada sa decom. Te slike bile su radosne, koloritne, pune života. Međutim, u jednom trenutku došlo je do zasićenja, činilo mi se da nema napretka, da tapkam u mestu, da se ponavljam i neophodna mi je bila promena. Znala sam da ta nova poetika mora takođe, kao i prethodna, biti prepoznatljiva i drugačija od uobičajenog slikarstva. Desilo se da sam u leto 2017. boravila par dana u Hercegovini, gde sam obilazila vinarije, probala predivna vina toga kraja i baš tamo se setila jedne pomalo zaboravljene tehnike, vinorel. Nakon prvog urađenog vinorela shvatila sam da će to biti tehnika koju ću nadalje negovati.

Kako laicima objasniti tehniku vinorela?
Vinorel je gotovo nepoznata slikarska tehnika koja se najčešće radi crvenim vinom, ali može se koristiti i belo, kao i roze vino. To je “živa” tehnika, jer vino menja svoj izgled iz dana u dan, stoga slika nikada nema definitivan izgled. Vinorel se obavezno uramljuje pod staklo, važno je sliku postaviti dalje od izvora svetlosti, bilo prirodne ili veštačke, jer vinorel, poput vina od kog nastaje, voli tamnija mesta.

Na koji način se vino koristi u slikarstvu i koja vrsta vina je najbolja za taj vid ekspresije?
Vino se na papir nanosi takvo kakvo je, nije potrebno koristiti vodu niti nekakav medijum. Ostavlja najlepše nijanse ljubičaste, bordo i smeđe boje, zavisno od sorte grožđa od kog je vino nastalo. Za slikanje se još koriste i vinski talozi. Najzahvalnija za ono što želim da postignem na slikama su vina koja imaju jaku boju, npr siraž, kaberne sovinjon, merlo, a od sorti iz regiona vranac, plavac mali, blatina i prokupac. Ne postoji univerzalan savet, niti preporuka, svaki umetnik sam bira svoju vinsku paletu.

Umetnost predstavlja izraz u kome stvaralac uživa. Da li ste, uz slikanje vinom i ljubitelj ukusa vina, kojeg neki nazivaju božanskim pićem?
Da nije bilo moje velike ljubavi prema vinu ne bih ni počinjala da slikam sa njim. Te dve ljubavi se prepliću i međusobno dopunjavaju. Zapravo, slikam onim vinima koja volim da pijem.

Vašim umetničkim delima dominiraju figure žena. Zbog čega i postoji li posebna spona između vina i žena?

Mnogima, pa i meni jedna od prvih asocijacija na vino su žene. Imaju puno sličnosti, kao mlada vina i mlade žene su lepršave, senzualne i mirisne, kako stare, baš kao i vino žene dobijaju na ozbiljnosti, karakteru i vrednosti. Ima ih tako puno i svaka je svoja i drugačija, kao i vino. Slikane vinom žene su posebno lepe i zato su moja velika inspiracija.

Vino je piće koje nema ograničen rok trajanja, kažu da što je starije, to je bolje. Vreme ostavlja dobar trag i na delima nastalim vinorelom?
Vreme je jednako važno za vinorel kao i vino kojim se slika. Ono daje izgled vinorel slikama. Slika se iz dana u dan menja, jer vino na slici, kao i u bačvi ili flaši stari. Vinorel slike neće nestati, ali će se promeniti i od prvobitnih ljubičastih, ružičastih i bordo tonova prelaze u smeđe.

Tehnika kojom stvarate je istinski specifična, da li, prema Vašem mišljenju, ovakva dela zahtevaju poseban i drugačiji ambijent za izlaganje?
Nedavno sam izlagala u Sarajevu u jednom neverovatnom prostoru. To je tzv. koncept prostor četiri sobe gospođe Safije. Mesto na kome se jedu najfinija jela i piju najkvalitetnija vina, gde dolaze pravi ljubitelji vina i umetnosti. Izložba je imala odličan uspeh. Danas umetnik mora da se prilagođava publici, da ide za njom, a ne da je čeka u pustim galerijama. Svoje slike često izlažem i kao prateći program vinskih festivala i sajmova vina, jer smatram da su tu upravo oni koje ovakve slike zanimaju.

Vinorel je stara tehnika slikarstva, međutim, za razliku od drugih, ne postoje edukativna dela ili radionice na kojima se izučava baš ona. Na koji način neko ko se zainteresuje za vinorel može napredovati u svom radu?
O vinorel tehnici ne postoji literatura, ne izučava se na akademijama niti u umetničkim školama, njom se bavi mali broj umetnika u celom svetu. Zbog svega toga slikar vinorela je nekako prepušten sam sebi i samo vrednim radom, i upornim vežbanjem može upoznati tehniku, vino i njihove osobine.

Koje Vas uspomene vežu za Šabac?
Puno toga lepog desilo mi se u Šapcu. Pohađala sam tadašnju Školu za umetničke zanate, prvu ozbiljnu samostalnu izložbu imala sam u galeriji Kulturnog centra, gde sam nakon završetka studija neko vreme i radila kao urednik dečije scene, moj sin rođen je Šapcu. Često kada me pitaju odakle sam kažem da sam iz Šapca, jer nekako taj grad, iako jako dugo ne živim u njemu, doživljavam kao svoj.


Rođeni ste u Zemunu, a srednju školu ste pohađali i završili u Šapcu. Šta vas je dovelo u naš grad i ondašnju Školu za umetničke zanate?
Moji roditelji dugo su živeli i radili u Beogradu. Kada sam imala šest godina preselili smo se u mesto koje smatram svojim zavičajem, najveće mačvansko selo, u Badovince. Celo detinjstvo pamtim po tome da sam neprestano crtala i slikala. Kada je došlo vreme za upis u srednju školu nije bilo dileme, znala sam gde ću ići.
M. Živanović

Najnoviji broj

2. jul 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa