Godišnjica stradanja Srba u NATO agresiji,
obavijena senkom korona virusa
obavijena senkom korona virusa
Sejači smrti u proleće
Više od dve decenije posle, sećanje na noć između 24 i 25 marta 1999.godine u tadašnjoj Saveznoj republici Jugoslaviji i 78 dana posle ovog sramnog čina u medijima prošlo kao kratka agencijska vest, budući da su svi bili „zauzeti“ borbom protiv korona virusa.
Noć između srede i četvrtka 24. i 25. marta 1999. godine ostaće u istorijskoj čitanci zabeležena kao najcrnja stranica i najsramniji čin koji se pred očima svetske javnosti, na pragu 21 veka dogodio bivšoj Saveznoj republici Jugoslaviji, suverenoj i maloj zemlji na uzavrelom Balkanu čiji su građani osuđeni od svetskih moćnika, samo zato što vole svoju domovinu i nisu spremni da budu ničiji vazali ni sluge. Starica Evropa i danas treba da se stidi podaničkog ponašanja prema Dinosaurusu iz Bele kuće. Neki politikolozi bi rekli da se iza drugog lica Boga Janusa krije nakaza, kojoj glas razumnog sveta kliče: Klintone, Adolfe.
Posebno očevidci ne mogu da zaborave tu kobnu noć od pre dvadeset i jednu godinu, oko 20 časova kada je zavijajući zvuk sirena prolomio nebo nad nekadašnjom Jugoslavijom, označavajući vazdušnu opasnost. Jedan od njih seća se da se najednom stvorila „buktinja“ na zemlji. Teški bombarderi i krstareće rakete zlikovačke NATO avijacije „sejali“ su smrt. Statističari su zabeležili da su u prvom naletu ciljani vojni i objekti MUP u više gradova Srbije i Crne Gore, ali nisu pošteđeni ni civilni. Napadi su obnovljeni u „cik“ zore, a posle toga nastavljeni i narednih dana.
NATO je angažovao oko 300 bombardera i drugu moćnu vojnu mašineriju. Predvodile su ih snage SAD i velika medijska propaganda.
Suprotstavila im se tehnički i brojčano mnogo manja armija.
Stradalo je više hiljada ljudi, među kojima dosta nedužnih civila. Pričinjena je velika materijalna šteta.
Isti, pomenuti očevidci kažu da i danas „sejači smrti“ dolaze u proleće. Sada u vidu nevidljivog neprijatelja (korona virus) preti velikom delu sveta. I stari koji su istina bili znatno uže opredeljeni i drugačije inspirisani nesmeju biti zaboravljeni. Potrebna je šira medijska pažnja, bez obzira na protok vremena i zauzetost oko korona virusa.
Mačvani, koji o svemu ovome „glasno“ razmišljaju ovih dana na pristojnom rastojanju jedni od drugih u centrima sela, gotovo uglas kažu: „Od setve, koja „kuca na vrata“ i ovog proleća zavisi žetva “.
Noć između srede i četvrtka 24. i 25. marta 1999. godine ostaće u istorijskoj čitanci zabeležena kao najcrnja stranica i najsramniji čin koji se pred očima svetske javnosti, na pragu 21 veka dogodio bivšoj Saveznoj republici Jugoslaviji, suverenoj i maloj zemlji na uzavrelom Balkanu čiji su građani osuđeni od svetskih moćnika, samo zato što vole svoju domovinu i nisu spremni da budu ničiji vazali ni sluge. Starica Evropa i danas treba da se stidi podaničkog ponašanja prema Dinosaurusu iz Bele kuće. Neki politikolozi bi rekli da se iza drugog lica Boga Janusa krije nakaza, kojoj glas razumnog sveta kliče: Klintone, Adolfe.
Posebno očevidci ne mogu da zaborave tu kobnu noć od pre dvadeset i jednu godinu, oko 20 časova kada je zavijajući zvuk sirena prolomio nebo nad nekadašnjom Jugoslavijom, označavajući vazdušnu opasnost. Jedan od njih seća se da se najednom stvorila „buktinja“ na zemlji. Teški bombarderi i krstareće rakete zlikovačke NATO avijacije „sejali“ su smrt. Statističari su zabeležili da su u prvom naletu ciljani vojni i objekti MUP u više gradova Srbije i Crne Gore, ali nisu pošteđeni ni civilni. Napadi su obnovljeni u „cik“ zore, a posle toga nastavljeni i narednih dana.
NATO je angažovao oko 300 bombardera i drugu moćnu vojnu mašineriju. Predvodile su ih snage SAD i velika medijska propaganda.
Suprotstavila im se tehnički i brojčano mnogo manja armija.
Stradalo je više hiljada ljudi, među kojima dosta nedužnih civila. Pričinjena je velika materijalna šteta.
Isti, pomenuti očevidci kažu da i danas „sejači smrti“ dolaze u proleće. Sada u vidu nevidljivog neprijatelja (korona virus) preti velikom delu sveta. I stari koji su istina bili znatno uže opredeljeni i drugačije inspirisani nesmeju biti zaboravljeni. Potrebna je šira medijska pažnja, bez obzira na protok vremena i zauzetost oko korona virusa.
Mačvani, koji o svemu ovome „glasno“ razmišljaju ovih dana na pristojnom rastojanju jedni od drugih u centrima sela, gotovo uglas kažu: „Od setve, koja „kuca na vrata“ i ovog proleća zavisi žetva “.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
11. april 2024.
