(Ne)vidljivi heroji

„U dobru svi su tu, a kada dolaze teška vremena svi se sklanjaju“, rekao je Žarko Laušević. Međutim, postoje i ljudi koji se ne uklapaju u ovu sentencu, koji su tu oko nas čak i u ovim teškim vremenima, kao što je ovo doba COVID-a 19. Ljudi koji su spremni da se stave na raspolaganje i pomognu onima kojima je pomoć zaista neophodna, pri tome rizikujući čak i sopstveno zdravlje, kao što to svakodnevno rade svi u zdravstvu. Takvi su i apotekari, farmaceuti i farmaceutski tehničari, najdostupniji zdravstveni radnici, na prvim „borbenim“ linijama, na raspolaganju svojim pacijentima. Na svojim plećima nose veliki teret, obezbediti sve što je neophodno od lekova, dijetetskih suplemenata, toliko traženih maski, rukavica i alkohola, dati savet kako da se zaštite, umiriti svoje preplašene pacijente.

Za njima ne zaostaju ni mlade kolege, studenti. Jedna od njih je i Jovana Ilić iz Valjeva, student treće godine Farmacije, Visoke medicinske i poslovno-tehnološke škole stukovnih studija Šabac. I dok neki od njenih vršnjaka šetaju po parkovima, uživaju u zracima Sunca, ispijaju piće po kafićima, gledaju televiziju i igraju igrice, Jovana je školsku klupu, predavanja i vežbe i sigurnost i udobnost roditeljkog doma zamenila uniformom Crvenog krsta Valjevo, čiji je volonter godinama unazad.

Jovana, zajedno sa drugim volonterima, nesebično pomaže starim licima, penzionerima, našim roditeljima, bakama i dekama, da što bezbolnije preguraju zabranu izlaska iz svojih domova. Jovana učestvuje u dostavljanju hrane iz narodne kuhinje na kućnu adresu, nabavci i dostavljanju lekova, namirnica i svih drugih neophodnih artikala za lica starija od 65 godina, a tu je i da im svojim blagim osmehom i lepom rečju, pravovremenim savetima, svojim stručnim znanjem, pruži pomoć, podršku i utehu, izmami osmeh, pomogne da se bar na tren osete bolje i bezbednije, da ih u slučaju nekih problema uputi na Štab za vanredne situacije. Jovana i njena godinu dana starija koleginica, Branka Đurić, su i do sada kao volonteri Crvenog krsta učestvovale u Akcijama dobrovoljnog davanja krvi, Akcijama promocije javnog zdravlja i prevencije bolesti, na takmičenjima u pružanju prve pomoći.
Kada sam Jovanu obavestio da želim da svi čuju za njenu humanost i požrtvovanost, stidljivo mi je rekla da se nada da će njen mali učinak pomoći drugima da se priključe ovako važnoj i bitnoj organizaciji i pružiti motivaciju da pomognu ljudima iz svog okruženja.
Jovana i Branka ovo rade iz čiste humanosti, pravog iskonskog altruizma, skromne i stidljive, ali hrabre, ne želeći da ovo previše ističu, ne želeći ličnu promociju na nevolji drugih. Ali ja, kao njihov profesor, imam potrebu da ovo sa vama podelim, osećajući veliku zahvalnost i poštovanje prema njihovoj humanosti.
Ponosan sam na Jovanu i Branku, koje su mi pokazale ne samo da su jako dobri i vredni studenti, dobre koleginice, već svaka od njih i veliki Čovek. Položile su i ovaj životni ispit sa najvišom ocenom. Iz ovoga će izaći jače, spremnije da se suoče sa životnim izazovima i iskušenjima, ispunjene zadovoljstvom zbog osmeha na licima ljudi kojima su pomogle, nadam se bez ikakvih posledica. Napravile su pravi izbor za svoju buduću profesiju, jer su farmaceuti, kao i drugi zdravstveni radnici humani i plemeniti, uvek na visini zadatka, čak i onda kada je to najteže.
Ponosan sam i na sve svoje kolege zdravstvene radnike ali i na sve svoje studente, bilo da su na svojim radnim mestima ili negde volontiraju i pomažu. Veliku zahvalnost upućujem i svim drugim volonterima, svim radnicima koji su uprkos velikoj opasnosti na svojim radnim mestima. Hvala i svima koji su ostali u svojim kućama, jer i na taj način pomažu u ovoj velikoj borbi. Svi su oni (ne)vidljivi heroji ovog vremena. U ovom ratu ne može pobediti pojedinac, već veliki broj običnih, nevidljivih i neprimetnih heroja, kojima svakako pripadaju svi zdravstveni radnici kao i ove dve humane studentkinje.