Korona virus obustavlja drevni običaj
Preslave na udaru Vladinih mera
Pod velikim je znakom pitanja održavanje predstojećih uskršnjih praznika, a s tim u vezi tradicionalnih gozbi i vašara po mačvanskim selima
Praksa govori da su obično prvo počinjali Drenovčani, a odmah potom nastavljali Metkovci. Ove godine Uskrs dolazi 19 aprila u nedelju. Drugi je narednog dana u ponedeljak dvadeset dana ovog meseca.Tako treba da bude. Meštani pomenuta dva sela kažu da je tako bilo od pamtiveka. Uskršnje slavlje, bez obzira na datume, ovde podrazumeva gozbe i vašare. Za to se domaćini dugo pripremaju te i ako nema, važi nepisano pravilo da za preslavu Uskrsa, mora da ima. Bogata trpeza pre svega. Ukućani, gosti, svi na okupu. Razmenjuju se mišljenja o svemu i svačemu.
Danas je sve pomenuto pod velikim znakom pitanja, zbog delovanja korona virusa i s tim u vezi propisanih mera Vlade Srbije u toku trajanja vanrednog stanja.
-Pre svega radi se o zabrani okupljanja većeg broja ljudi na jednom mestu, zbog mogućeg širenja zaraze. To je u ovom trenutku najveći i gotovo nepremostiv problem. Običaj je jedno i treba ga poštovati. Uskrs je proslavljan, kažu naši stari i za vreme rata, Ni mi nebi trebalo da napuštamo taj drevni običaj koji se prenosi s kolena na koleno. Važno je samo da se prilagodimo postojećim uslovima, našeg zdravlja radi ali i radi zdravlja naših najmilijih. To svi treba racionalno da shvate i tako se ponašaju, kaže Živorad Martinović iz Bogatića.
Posle Uskrsa doćiće i druge preslave u svim mačvanskim selima. Svako selo ima svoju preslavu. Ikonografija je manje-više ista, a običaj potiče još iz turskog vremena i vezan je za gošćenje hajduka koji su „operisali“ na drumovima po nekada gustim mačvanskim šumama.
Misleći na sadašnje vreme i tada će po svemu sudeći aktuelan problem biti korona virus.
Vraćajući se na priču o predstojećem Uskrsu, ovdašnji domaćini ističu da se raduju gostima i punim automobilima. Glasno razmišljaju da bi dobro bilo da svi, posebno najviđeniji gosti dođu. Neke dugo nisu ni videli, te bi ovo bilo dobra prilika.
Posebno je aktivan ženski deo porodice. Naravno i muškarci „iz svoje nadležnosti“ se brinu da sve bude na svom mestu. Ograde i zidovi sveže ofarbani, trava na dvorištu strogo „podšišana“. I što je isto značajno pečenica, prase ili jagnje na ražnju, dosta pića, jela. Jednostavno puna trpeza.
Neki se setno prisećaju nekadašnjih preslava, koje su kažu bile prilično transparentne i gotovo jedinstvena prilika da se ljudi okupe i razmene mišljenja uz raznovrsne poslastice u opuštenoj atmosferi.
Činjenica je da pre pola veka dosta puteva u Mačvi nije bilo asfaltirano. I autobusi su ovuda retko prolazili. Na preslave se često dolazilo dobro „naglancanim“ šinskim kolima, fijakerima ili čezama. Ova, danas prastara prevozna sredstva vukli su specijalno pripremljeni konji. Komšije i prijatelji su mogli da ih lepo vide. A u ovom slučaju to je bilo veoma važno. Videti i biti viđen.
-Sve se promenilo. Sednu ljudi u limuzinu, pa se ne vidi kako je ko obučen. Limuzina brzo prođe, te nam ostane samo da vidimo koliko ih je i kakvih došlo, jada se Milan iz Metkovića.
Naravno, sve to je sada pod velikom dozom neizvesnosti i straha. Ljudi u većini svesni činjenice da imaju pred sobom „nevidljivog“ neprijatelja, ali želja za borbom i konačnom pobedom ih ne napušta. Velika većina je za disciplinovano ponašanje i to uostalom demonstriraju i danas.
Praksa govori da su obično prvo počinjali Drenovčani, a odmah potom nastavljali Metkovci. Ove godine Uskrs dolazi 19 aprila u nedelju. Drugi je narednog dana u ponedeljak dvadeset dana ovog meseca.Tako treba da bude. Meštani pomenuta dva sela kažu da je tako bilo od pamtiveka. Uskršnje slavlje, bez obzira na datume, ovde podrazumeva gozbe i vašare. Za to se domaćini dugo pripremaju te i ako nema, važi nepisano pravilo da za preslavu Uskrsa, mora da ima. Bogata trpeza pre svega. Ukućani, gosti, svi na okupu. Razmenjuju se mišljenja o svemu i svačemu.
Danas je sve pomenuto pod velikim znakom pitanja, zbog delovanja korona virusa i s tim u vezi propisanih mera Vlade Srbije u toku trajanja vanrednog stanja.
-Pre svega radi se o zabrani okupljanja većeg broja ljudi na jednom mestu, zbog mogućeg širenja zaraze. To je u ovom trenutku najveći i gotovo nepremostiv problem. Običaj je jedno i treba ga poštovati. Uskrs je proslavljan, kažu naši stari i za vreme rata, Ni mi nebi trebalo da napuštamo taj drevni običaj koji se prenosi s kolena na koleno. Važno je samo da se prilagodimo postojećim uslovima, našeg zdravlja radi ali i radi zdravlja naših najmilijih. To svi treba racionalno da shvate i tako se ponašaju, kaže Živorad Martinović iz Bogatića.
Posle Uskrsa doćiće i druge preslave u svim mačvanskim selima. Svako selo ima svoju preslavu. Ikonografija je manje-više ista, a običaj potiče još iz turskog vremena i vezan je za gošćenje hajduka koji su „operisali“ na drumovima po nekada gustim mačvanskim šumama.
Misleći na sadašnje vreme i tada će po svemu sudeći aktuelan problem biti korona virus.
Vraćajući se na priču o predstojećem Uskrsu, ovdašnji domaćini ističu da se raduju gostima i punim automobilima. Glasno razmišljaju da bi dobro bilo da svi, posebno najviđeniji gosti dođu. Neke dugo nisu ni videli, te bi ovo bilo dobra prilika.
Posebno je aktivan ženski deo porodice. Naravno i muškarci „iz svoje nadležnosti“ se brinu da sve bude na svom mestu. Ograde i zidovi sveže ofarbani, trava na dvorištu strogo „podšišana“. I što je isto značajno pečenica, prase ili jagnje na ražnju, dosta pića, jela. Jednostavno puna trpeza.
Neki se setno prisećaju nekadašnjih preslava, koje su kažu bile prilično transparentne i gotovo jedinstvena prilika da se ljudi okupe i razmene mišljenja uz raznovrsne poslastice u opuštenoj atmosferi.
Činjenica je da pre pola veka dosta puteva u Mačvi nije bilo asfaltirano. I autobusi su ovuda retko prolazili. Na preslave se često dolazilo dobro „naglancanim“ šinskim kolima, fijakerima ili čezama. Ova, danas prastara prevozna sredstva vukli su specijalno pripremljeni konji. Komšije i prijatelji su mogli da ih lepo vide. A u ovom slučaju to je bilo veoma važno. Videti i biti viđen.
-Sve se promenilo. Sednu ljudi u limuzinu, pa se ne vidi kako je ko obučen. Limuzina brzo prođe, te nam ostane samo da vidimo koliko ih je i kakvih došlo, jada se Milan iz Metkovića.
Naravno, sve to je sada pod velikom dozom neizvesnosti i straha. Ljudi u većini svesni činjenice da imaju pred sobom „nevidljivog“ neprijatelja, ali želja za borbom i konačnom pobedom ih ne napušta. Velika većina je za disciplinovano ponašanje i to uostalom demonstriraju i danas.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
