PROTIV OPASNOSTI - LEKCIJE NIKADA NISU DOVOLjNE II deo
Upozorenja ili nove pretnje
Ako smo prvi u svetu uništili jednog „nevidljivog“ protivnika, očekujem da udruženi pobedimo i ovog - globalnog. Međutim, dok zdravstveni radnici kod nas i u svetu brinu za zdravlje i opstanak ljudi, analitičare brinu nove pretnje, a vojnike problemi novih odnosa i izgleda sveta kada ova opasnost prođe
„Svet je u ratu, svi protiv svih i po prvi put, bez ikakvih savezništava“ započinje tekst u jednom dnevnom listu. „Rat“ je među kompanijama za preuzimanje proizvodnje vakcine, rat je na tržištu za sanitetsku opremu, rat je u medijskom prostoru. Očito, novo vreme donelo je i nove pretnje, ali nije razvilo nove mehanizme zaštite.
Prema ocenama analitičara,stanje je „kao i uvek“, iz kriznih vremena ne izvlačimo pouke. Posle raspada bipolarnog sistema, kraha socijalističkog modela države i društva,nismo razumeli poruke s one strane Atlantika ni prirodu mogućih pretnji. Poruku je izgovorio američki profesor Zbignjev Bžežinski, ovim rečima: „ubili smo veliku crvenu aždaju ali smo otvorili bezbroj gnezda malih zmija otrovnica“?
Nova priroda pretnji, karakteristična je po naglom ubrzanju i po nekontrolisanom širenju. Neke od njih upoznali smo u dezintegrativnim procesima država, a neke u smenama vlada i tzv. „obojenim revolucijama“. Međutim, svaka od tih pojava proizvodila je i neke druge – bilo pozitivne ili negativne. Kako za koga? Za neke, obično male i nerazvijene zemlje, te pojave predstavljale su iznenađenja. Nasuprot njima, savremene pretnje, poput ovih današnjih od korona virusa,iznenadile su svet – razvijene i nerazvijene zemlje. Njih karakteriše naglo ubrzanje, brojne prateće pojave i veliki strah.
Sudeći po mišljenju poznatijih analitičara, sa pretnjom od korona virusa na površinu su isplivali i brojni drugi izazovi, poput „cyber“ aktivnosti u digitalizovanom svetu, koje su zasenile tradicionalne parametre ljudskih (humint). „Došlo je do novog epidemiološkog modela strateške superiornosti“navodi analitičar Arduino Panića, profesor strateških studija i predsednik Visoke Venecijanske škole međunarodne ekonomske konkurencije . Zapravo, mediji i široke mogućnosti društvenih mreža u digitalizovanom svetu doprinele su da aktuelnost opasnog virusa proširi mogućnosti uticaja na ljudska ponašanja, odnose i stanja, i da time otvori pitanje nove bezbednosne dilema. Kako obezbediti da se očuvaju mentalni kapaciteti, kada ova opasnost postane tema iz prošlosti. U novoj dilemi, na tasove apotekarske vage mogli bi postaviti pretnje koje mogu da nam odnesu život i one koje mogu da nam odnesu razum. Razrešenje čvora te dileme, samo je jedno od pitanja u znanju i poverenju u znanje, ali i da ne zaboravimo, „Boga i vojnika“ kada i ova opasnost prođe.
Procene i brige vojnih stratega
Današnji vojnici malih naroda i država brinu brigu svoga naroda, a vojnici velikih razmišljaju o novoj karti sveta njihovih finansijera.Možda je paradoksalno, ali stratezi smatraju da su najviše pogođeni oni koji su štitili interese Evrope, dok su ti interesi sve više postajali Nemački. Centralna Evropa je preživela sve scenarije i sumrake hladnog rata, a danas je u dubokoj krizi. U toj krizi svaka zemlja ima svoje probleme, pre svih sa pandemijom, ali i sa reakcijom na pasivnost EU. Za razliku od njih, vojne eksperte NATO brine Evropa posle korona-virusnog stanja, ali i šta se danas krije iza ruske strategije humanitarne pomoći koju je Putin uputio Italiji sa porukom„Od Rusije s ljubavlju“. Stručnjaci se pitaju zašto misija poverena generalu Sergeju Kikot-u, i ekspertima sa iskustvima iz Sirije?
Prema procenama stručnjaka NATO, posle virusne opasnosti povećaće se pritisak na granice Evrope. Za dominaciju na prostoru uslediće nadmetanje između SAD, Kine i Rusije. U strahu od mogućih problema, komanda NATO se odlučila, najpre, da u aprilu izvede jedan odlučan manevar, što - mene lično, u ovoj situaciji podseća na pravljenje strašila za ptice na našim njivama. Ipak, planeri manevra, ovim žele da poruče da se, uprkos očiglednoj slabosti svih armija evropskih zemalja, pre svega Nemačke, sa izuzetkom Francuske i, naravno, Velike Britanije, operacije u krimskom stilu neće biti dozvoljene…
Tako, dok širenje pandemije urušava odnose u međunarodnom i evropskom, političkom i trgovinskom poretku, uvećavaju se problemi krize solidarnosti i postaju rizik za kohezivnu perspektivu i stvarnu odbranu starog kontinenta. Nasuprot izolacionističkoj politici vladajuće garniture, ideja vodeće političke i vojne sile alijanse, jeste da to ublaži NATO komanda izvođenjem velikog manevra u sred Evrope. U situaciji kada najugroženijem narodu Evrope, pomoć stiže iz Kine, Rusije i Kube - zemalja bez kolonijalne tradicije, planere vojnog manevra muči još jedna briga. Kod njih raste strah od mogućnosti da se demonstracija kohezivnog potencijala - manevra alijanse,pretvori u svoju suprotnost zbog mogućih reakcija iz mnogih oblasti evropskog javnog mnjenja?
Prema ocenama analitičara,stanje je „kao i uvek“, iz kriznih vremena ne izvlačimo pouke. Posle raspada bipolarnog sistema, kraha socijalističkog modela države i društva,nismo razumeli poruke s one strane Atlantika ni prirodu mogućih pretnji. Poruku je izgovorio američki profesor Zbignjev Bžežinski, ovim rečima: „ubili smo veliku crvenu aždaju ali smo otvorili bezbroj gnezda malih zmija otrovnica“?
Nova priroda pretnji, karakteristična je po naglom ubrzanju i po nekontrolisanom širenju. Neke od njih upoznali smo u dezintegrativnim procesima država, a neke u smenama vlada i tzv. „obojenim revolucijama“. Međutim, svaka od tih pojava proizvodila je i neke druge – bilo pozitivne ili negativne. Kako za koga? Za neke, obično male i nerazvijene zemlje, te pojave predstavljale su iznenađenja. Nasuprot njima, savremene pretnje, poput ovih današnjih od korona virusa,iznenadile su svet – razvijene i nerazvijene zemlje. Njih karakteriše naglo ubrzanje, brojne prateće pojave i veliki strah.
Sudeći po mišljenju poznatijih analitičara, sa pretnjom od korona virusa na površinu su isplivali i brojni drugi izazovi, poput „cyber“ aktivnosti u digitalizovanom svetu, koje su zasenile tradicionalne parametre ljudskih (humint). „Došlo je do novog epidemiološkog modela strateške superiornosti“navodi analitičar Arduino Panića, profesor strateških studija i predsednik Visoke Venecijanske škole međunarodne ekonomske konkurencije . Zapravo, mediji i široke mogućnosti društvenih mreža u digitalizovanom svetu doprinele su da aktuelnost opasnog virusa proširi mogućnosti uticaja na ljudska ponašanja, odnose i stanja, i da time otvori pitanje nove bezbednosne dilema. Kako obezbediti da se očuvaju mentalni kapaciteti, kada ova opasnost postane tema iz prošlosti. U novoj dilemi, na tasove apotekarske vage mogli bi postaviti pretnje koje mogu da nam odnesu život i one koje mogu da nam odnesu razum. Razrešenje čvora te dileme, samo je jedno od pitanja u znanju i poverenju u znanje, ali i da ne zaboravimo, „Boga i vojnika“ kada i ova opasnost prođe.
Procene i brige vojnih stratega
Današnji vojnici malih naroda i država brinu brigu svoga naroda, a vojnici velikih razmišljaju o novoj karti sveta njihovih finansijera.Možda je paradoksalno, ali stratezi smatraju da su najviše pogođeni oni koji su štitili interese Evrope, dok su ti interesi sve više postajali Nemački. Centralna Evropa je preživela sve scenarije i sumrake hladnog rata, a danas je u dubokoj krizi. U toj krizi svaka zemlja ima svoje probleme, pre svih sa pandemijom, ali i sa reakcijom na pasivnost EU. Za razliku od njih, vojne eksperte NATO brine Evropa posle korona-virusnog stanja, ali i šta se danas krije iza ruske strategije humanitarne pomoći koju je Putin uputio Italiji sa porukom„Od Rusije s ljubavlju“. Stručnjaci se pitaju zašto misija poverena generalu Sergeju Kikot-u, i ekspertima sa iskustvima iz Sirije?
Prema procenama stručnjaka NATO, posle virusne opasnosti povećaće se pritisak na granice Evrope. Za dominaciju na prostoru uslediće nadmetanje između SAD, Kine i Rusije. U strahu od mogućih problema, komanda NATO se odlučila, najpre, da u aprilu izvede jedan odlučan manevar, što - mene lično, u ovoj situaciji podseća na pravljenje strašila za ptice na našim njivama. Ipak, planeri manevra, ovim žele da poruče da se, uprkos očiglednoj slabosti svih armija evropskih zemalja, pre svega Nemačke, sa izuzetkom Francuske i, naravno, Velike Britanije, operacije u krimskom stilu neće biti dozvoljene…
Tako, dok širenje pandemije urušava odnose u međunarodnom i evropskom, političkom i trgovinskom poretku, uvećavaju se problemi krize solidarnosti i postaju rizik za kohezivnu perspektivu i stvarnu odbranu starog kontinenta. Nasuprot izolacionističkoj politici vladajuće garniture, ideja vodeće političke i vojne sile alijanse, jeste da to ublaži NATO komanda izvođenjem velikog manevra u sred Evrope. U situaciji kada najugroženijem narodu Evrope, pomoć stiže iz Kine, Rusije i Kube - zemalja bez kolonijalne tradicije, planere vojnog manevra muči još jedna briga. Kod njih raste strah od mogućnosti da se demonstracija kohezivnog potencijala - manevra alijanse,pretvori u svoju suprotnost zbog mogućih reakcija iz mnogih oblasti evropskog javnog mnjenja?
Piše: Prof. Dr. Slobodan I. Marković
Najnoviji broj
18. april 2024.
