Hristina i Katarina - Etno- duo „Sestre Trifunović“
Čuvarke tradicije
Ljubav ka muzici nasledile od majke. Čuvaju etno muziku od zaborava. Tradicionalna i duhovna muzika primarno opredeljenje. Česta gostovanja u zemlji i inostranstvu
Za mlade sestre Trifunović, Hristinu i Katarinu, ljubav prema tradicionalnoj izvornoj muzici utkana je od prvih susreta sa njenim zvucima. Talenat i sklonost ka svetu melodija nasledile su od majke diplomca Muzičke akademije. Odrastajući uz etno zvuk, uvidele su da osim uživanja u izvođenju drugih umetnika i same mogu dati pečat muzici koju vole. Hristina i Katarina otkrile su delić onoga što njima tradicionalna muzika znači i po čemu su već prepoznatljive.
Odakle ljubav i sklonost ka etno muzici?
Često volimo da se našalimo i kažemo kako naša ljubav i sklonost prema etno muzici potiče još iz „maminog stomaka“. Zapravo, kao što kažu, u šali ima i pola istine. Naša majka je ta koja nam je utkala ljubav prema ovom žanru, ali i osoba bez koje zaista ne bismo bile tu gde smo danas. Njen mukotrpan rad proizveo je da danas postoje još dva čuvara izvorne muzike, Etno-duo „Sestre Trifunović“, s obzirom na to da je završila muzičku Akademiju na Cetinju.
Kako biste opisale muziku koju izvodite?
Etno-muziku danas možemo opisati kao čuvanje od zaborava. Znate, i same sebe nazivamo čuvarima narodne baštine, jer danas je veoma teško čuti da se neko bavi isključivo ovom vrstom muzike, a da pored toga ne izvodi druge žanrove.
Kako je nastala inicijativa za Etno -duo „Sestre Trifunović“?
Inicijativa za Etno-duo „Sestre Trifunović“ nastala je kroz naše nastupe. Ljudi koji nas podržavaju znaju da nas dve pevamo isključivo zajedno, od malih nogu. Naš prvi nastup bio je pred prepunom salom na manifestaciji „Dani šljiva“ u Osečini, kada smo izašle pred nekoliko stotina ljudi i zapevale pesmu „Gusta mi magla“. Tada su nas prozvali Sestre Trifunović, i nikada, do sada nas niko nije zvao pojedinačnim imenima.
Kako izgledaju pripreme za nastup?
Pripreme za jedan od naših nastupa započinju tako što se dogovorimo sa organizatorom manifestacije o terminu, mestu na kom nastupamo i broju pesama koje ćemo pevati. Zatim započinju višednevne pripreme, kako sa našom majkom, tako i nas dve samostalno. Zaista se trudimo da kada izađemo na binu, pred stotine ljudi, bilo to u Srbiji, ili u zemljama inostranstva, izgledamo što uverljivije i sigurnije. Dakle, postoji mnoštvo sitnica koje moramo da prođemo pre nastupa, kako bi kompletan nastup pred publikom izgledao kao jedna uspešna celina.
Šta je najveći izazov, ali i najveća draž u interpretaciji izvorne muzike?
Najveći izazov u interpretaciji izvorne muzike jeste da sve na sceni izgleda besprekorno, bez ikakve greške, kako bi publika sa sobom ponela jednu dozu oduševljenja, ali i zadovoljstva. Kao najveću draž bi mogle da izdvojimo to zadovoljstvo koje nas dve osećamo kada čujemo, gromoglasan aplauz i pohvale koje dobijemo na račun pevanja.
Da li ste nekada razmišljale o nekom drugom žanru?
Naš, poziv, jeste isključivo etno-muzika, kao i duhovna muzika, što donekle ide jedno uz drugo. Često nas možete sresti u crkvi, pri pevnici sa našom majkom, što za nas predstavlja veliko zadovoljstvo.
Koliko su mlađe generacije upoznate sa etno muzikom, i kakve su njihove impresije kada vas čuju?
Mogle bi zasigurno da kažemo da imamo veliku podršku mlađe generacije, najviše zbog kosovskih pesama. Takođe, podrška pristiže od naših kolega sa fakulteta, prijatelja iz srednje škole, poznanika, porodice,...
Ko je najzaslužniji za vaš uspeh?
Najveću i neizmernu zahvalnost pre svega dugujemo našim roditeljima. Pored naše majke, zahvalne smo i našem ocu, koji je ispratio apsolutno svaki naš nastup, kako finansijski tako i fizički. Svakako da nije bilo lako, ali oni su zaista pokazali koliko su privrženi svojoj deci.
Da li imate uzore?
Da, naravno. Svako od nas ima nekog uzora. Nas dve bi kao uzor mogle da izdvojimo Danicu Nikić i Danicu Crnogorčević, koje su posvećene isključivo etno i duhovnoj muzici.
Najdraži nastup i nagrada, s obzirom na to da ste nastupale u zemlji i inostranstvu?
Sada iza sebe imamo mnogobrojne nastupe kako u Srbiji tako i u zemljama inostranstva. Kao najdraže nastupe izdvojile bi gostovanja u : Poljskoj, Austriji, Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori i BIH. Što se Srbije tiče, ukratko, gostovanja na mnogobrojnim manifestacijama u: Šapcu, Osečini, Beogradu, Nišu, Subotici, Valjevu, Zlatiboru, Kruševcu i brojnim drugim mestima. Takođe, posebno je bilo gostovanje na Belom Dvoru.
Poslednje takmičenje na kom smo učestvovale bilo je u Rakovici, gde smo u kategoriji dueta ponele treće mesto.
Odakle ljubav i sklonost ka etno muzici?
Često volimo da se našalimo i kažemo kako naša ljubav i sklonost prema etno muzici potiče još iz „maminog stomaka“. Zapravo, kao što kažu, u šali ima i pola istine. Naša majka je ta koja nam je utkala ljubav prema ovom žanru, ali i osoba bez koje zaista ne bismo bile tu gde smo danas. Njen mukotrpan rad proizveo je da danas postoje još dva čuvara izvorne muzike, Etno-duo „Sestre Trifunović“, s obzirom na to da je završila muzičku Akademiju na Cetinju.
Kako biste opisale muziku koju izvodite?
Etno-muziku danas možemo opisati kao čuvanje od zaborava. Znate, i same sebe nazivamo čuvarima narodne baštine, jer danas je veoma teško čuti da se neko bavi isključivo ovom vrstom muzike, a da pored toga ne izvodi druge žanrove.
Kako je nastala inicijativa za Etno -duo „Sestre Trifunović“?
Inicijativa za Etno-duo „Sestre Trifunović“ nastala je kroz naše nastupe. Ljudi koji nas podržavaju znaju da nas dve pevamo isključivo zajedno, od malih nogu. Naš prvi nastup bio je pred prepunom salom na manifestaciji „Dani šljiva“ u Osečini, kada smo izašle pred nekoliko stotina ljudi i zapevale pesmu „Gusta mi magla“. Tada su nas prozvali Sestre Trifunović, i nikada, do sada nas niko nije zvao pojedinačnim imenima.
Kako izgledaju pripreme za nastup?
Pripreme za jedan od naših nastupa započinju tako što se dogovorimo sa organizatorom manifestacije o terminu, mestu na kom nastupamo i broju pesama koje ćemo pevati. Zatim započinju višednevne pripreme, kako sa našom majkom, tako i nas dve samostalno. Zaista se trudimo da kada izađemo na binu, pred stotine ljudi, bilo to u Srbiji, ili u zemljama inostranstva, izgledamo što uverljivije i sigurnije. Dakle, postoji mnoštvo sitnica koje moramo da prođemo pre nastupa, kako bi kompletan nastup pred publikom izgledao kao jedna uspešna celina.
Šta je najveći izazov, ali i najveća draž u interpretaciji izvorne muzike?
Najveći izazov u interpretaciji izvorne muzike jeste da sve na sceni izgleda besprekorno, bez ikakve greške, kako bi publika sa sobom ponela jednu dozu oduševljenja, ali i zadovoljstva. Kao najveću draž bi mogle da izdvojimo to zadovoljstvo koje nas dve osećamo kada čujemo, gromoglasan aplauz i pohvale koje dobijemo na račun pevanja.
Da li ste nekada razmišljale o nekom drugom žanru?
Naš, poziv, jeste isključivo etno-muzika, kao i duhovna muzika, što donekle ide jedno uz drugo. Često nas možete sresti u crkvi, pri pevnici sa našom majkom, što za nas predstavlja veliko zadovoljstvo.
Koliko su mlađe generacije upoznate sa etno muzikom, i kakve su njihove impresije kada vas čuju?
Mogle bi zasigurno da kažemo da imamo veliku podršku mlađe generacije, najviše zbog kosovskih pesama. Takođe, podrška pristiže od naših kolega sa fakulteta, prijatelja iz srednje škole, poznanika, porodice,...
Ko je najzaslužniji za vaš uspeh?
Najveću i neizmernu zahvalnost pre svega dugujemo našim roditeljima. Pored naše majke, zahvalne smo i našem ocu, koji je ispratio apsolutno svaki naš nastup, kako finansijski tako i fizički. Svakako da nije bilo lako, ali oni su zaista pokazali koliko su privrženi svojoj deci.
Da li imate uzore?
Da, naravno. Svako od nas ima nekog uzora. Nas dve bi kao uzor mogle da izdvojimo Danicu Nikić i Danicu Crnogorčević, koje su posvećene isključivo etno i duhovnoj muzici.
Najdraži nastup i nagrada, s obzirom na to da ste nastupale u zemlji i inostranstvu?
Sada iza sebe imamo mnogobrojne nastupe kako u Srbiji tako i u zemljama inostranstva. Kao najdraže nastupe izdvojile bi gostovanja u : Poljskoj, Austriji, Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori i BIH. Što se Srbije tiče, ukratko, gostovanja na mnogobrojnim manifestacijama u: Šapcu, Osečini, Beogradu, Nišu, Subotici, Valjevu, Zlatiboru, Kruševcu i brojnim drugim mestima. Takođe, posebno je bilo gostovanje na Belom Dvoru.
Poslednje takmičenje na kom smo učestvovale bilo je u Rakovici, gde smo u kategoriji dueta ponele treće mesto.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
