Nezaborav besede vladike Milutina

Stazom spoznaja IZ RODNE MIJAČE
kao mlad stigao do drevne pUSTINJE
i tu uz gOSPODNJU A DA MAJKA NE ZAPLAČE
očima dečaka snevao večnosti inje
pa porastao do jednog OSTROGA
i podvizavao se trnjem na ćilimu leta
živeo u snu odredjenja svoga
kao cvet da sazna zašto baš on cveta
umeo reći u trenu za večnostda uputi , svetuje ali i oštro ko mačem
da i rab maleni zatraži oprost
ko ja što sada u duši plačem
a slike sećanja naviru , ne blede
nestvrarnih boja tople su one
opojne i poučne , nezaborav besede
u brojnim letima naše KAONE
u masi umeo videti zrno
u klasju prepoznati zlaćano vredno i toplo umeo reći da nije crno
ali i da nevredi reč svejedno
duhovnik koji je znao da sluša
pa i onoga ko u beskraj luta
da to nas život eto kuša ko umornoga da predah zatraži kraj puta
poput česme ISTOČNIK IZ SNA IKONIJE
umeo zboriti da se zamisli svako
da se iz besede i žedan napije
i da i najteže ne boli jako
znam da ovo od hore vidi a dal će osmeh da pobudi
malenom ostaje da se stidi
što nedostojan svaku reč njegovu ljubi...
SRETEN KOSANIĆ
oprosti na veličini slova jer misao vodi pa ako vredi neka neko prekuca jer bio je prelomni lik u mom malom životu