Mačvanski sengovi u gradu svetlosti

Njegovi počeci vezani su za rodno selo i Badovinačku crkvu. Tamo na portalu stajala je jedna ikona, naslikana na limu, „Silazak Svetog duha na apostole“. Tu sliku je kao dete video, idući sa majkom na pričešće.
Mikan Aničić o kome je reč, na daleko priznat, mačvanski slikar, rođen u Badovincima, nedaleko od Drine u Mačvi, danas živi i radi u Parizu. Posle dužeg vremena u beogradskoj galeriji „Progres“, imao je svoju retrospektivnu izložbu u zemlji gde je „ponikao“, koja je pobudila veliku pažnju. Retki znaju, kako je Mikan počeo slikarsku karijeru u Mačvi pre pola veka.

-Moj doživljaj slike, pored onog iz seoske crkve, bio je vezan za ilustracije nekih dečjih listova. Prve slike (reprodukcije) video sam u“ Ilustrovanoj politici“. Bili su to radovi Koste Bradića, Milića od Mačve, Olje Ivanjicki... kaže na početku razgovora za „Glas Podrinja“.

Kako ste „sazrevali“ kao slikar?
-Više se to događalo u vrtovima italijanskih slikarskih voćnjaka. Kao student putovao sam puno po Evropi, obilazio muzeje i na licu mesta, pred platnima velikih majstora učio. Mnogi smatraju da je Milić imao nekakvu školu, da je on učio oko sebe mlade ljude. To nije bila nikakva škola u pedagoškom smislu. U nekom širem značenju to može da se definiše kao škola, ali škola druženja, nekog istovetnog razmišljanja i gledanja na umetnost i svet oko sebe. U užem smislu značenja, škola kao institucija, koja obrazuje i formira ljude nije postojala.
Ko su Vaši uzori ?
-Moji uzori su bili svi renesansni majstori od Kvatročelija, Pjera dela Frančeske do Botičelija, Leonarda, do španskih umetnika El Greka, Velaskeza, Goje, flamanskih majstora, Rubensa, Rembranta, završno sa francuskim klasicima i romantičarima, kao što su: Delakroa, Žeriko i Gro.
Koliko su duboki zavičajni koreni?
-Oni su duboki kao i moja genetika. Tu ne može ništa da se menja. Oni su formirani sa mojom svešću i mojim odrastanjem. Ja ih nosim u sebi i to izbija iz mojih slika.
Šta za Vas znači Pariz?
-Pariz je svetska riznica duhovnih vrednosti. U svakom kvartu, muzeju, biblioteci, možete da nađete informacije iz svih epoha, stilova, nacija. Pariz je jedna velika „škrinja“ planetarne duhovnosti.
Kolika je šansa da izlažete u Mačvi?
-Postoji šansa. Ja Mačvu nosim u srcu i uvek volim da se tamo pojavim. Ja pamtim Mačvu po onim snegovima, koji su nekada bili duboki. Vozili smo se u sankama, sa upregnutim konjima i praporcima. Da bih zacelio taj bol za izgubljenim detinjstvom i snovima, ja sam napravio jednu finu mačvansku zimu, sa tom vedutom mačvanskog sela i tim snegovima. To je moja slika i nikom je ne bih prodao, mada je interesovanje veliko. Ali Mačvu neću da prodajem. Kad mi je teško, pogledam tu sliku i osećam kao da sam se našao u zavičaju. Nostalgija je najteža bolest.

Na putu ka izgubljenom raju
Moj povratak ovde u Srbiju je na neki način bio moje vraćanje duga mome rodu. Zbog semenke koja je ovde ponikla i narasla u to što sam ja danas,izrodila se želja da to obeležim izdavanjem monografije o mom životu i radu, a da sve to obeležim velikom retrospektivnom izložbom u Galeriji RTS u Beogradu 2018. i jednom drugom u MuzejuVojvodine u Novom Sadu 2019.
Na obe izložbe bila je izložena i najnovija slika “Apoteoza dečastva u Savkovači“ posvećena mom odrastanju u arkadijskom pejsažu na jednom drinskom ostrvu zvanom Savkovača.To je slika koja glorifikuje period prelaska, svakog dečaka, u viši nivo svesti o sebi , kada od dečaka postaje mladić, gde otkriva jedan novi svet i svoju novu prirodu koji će mu obeležiti i odrediti budući život.Ova slika ima univerzalni karakter, jer izražava jedno psihološko stanje kod većine dečaka sveta. Svi smo mi, svako na svoj način, prošli kroz taj mukotrpni i slatki period odrastanja.
Ali ta slika nosi u sebi još jedno suštinsko značenje, opštu želju i san o povratku čoveka prirodi.Ta slika sa prikazom jednog raskošnog pejsaža ima za cilj da ukaže na imperativ očuvanja i regenerisanja prirode u onu početnu formu kakva nam je data na uživanje i život u saglasju i harmoniji sa njom; sa čistim vazduhom ,kristalnim potocima i rekama i nezagađenom hranom.
Ovih dana sam završio i portret mog Đed-Milana koji je svojim postojanjem pripremio i moje postojanje ovde na Planeti. Osećao sam duboku moralnu i rodoljubivu obavezu da slikom posvedočim i zapišem postojanje “nekog“ višestrukog zanatlije; kolara, kožuara, pčelara, zemljodelca, ratnika i svog srca paćenika sa imenom uklesanim na nadgrobnom spomeniku na seoskom groblju;Ovde počiva Milan Aničić, pož.75g. umro 1953g.On je oličenje beskrajnog niza naših djedova i očeva , ljudi džinova, koji su bili kadri “stati na liniju“ svakom životnom zadatku i izazovu. Svima im se beskrajno divim i plamtim od sreće što su nam baš oni ,takvi , bili naši praoci.
Najnovija slika, koju sam započeo ima već nekoliko godina, nosi naslov:” Bekstvo u raj“ 310h270cm. To bi trebalo da bude krunsko delo mog dosadašnjeg rada, jer u sebi nosi onu univerzalnu potrebu da se svet ovako kreiran, svesno ili ne, od dobronamernih ili zlih ljudi, mora menjati u pravcu ispravljanja svih grešaka koje je čovek kao najsvesnije biće koje živi na planeti počinio na njenom degradiranju do totalnog uništenja. Čovek kao svesno kosmičko biće snosi i najveću odgovornost za budućnost ove planete, za njen opstanak i život na njoj. Čoveku je od Boga data Zemlja kao rajsko plandište gde će on sa ostalim živim kreacijama uživati u raskošnoj lepoti i čistoti prirode, a on je od te rajske božije zamisli svojim “progresom“ napravio pakao.
Postavlja se suštinsko pitanje današnjice kako pronaći put do izgubljenog raja i kako pobeći u njega ize ove haotične i paklene situacije ,koju smo sami kreirali, a koja neodoljivo podseća na pakao.

SVET
Mikan Aničić je rođen 1950. godine u Badovincima. Završio je Likovnu akademiju u Beogradu 1975.godine, gde je i magistrirao 1980. Od 1982. do 1984. je bio stipendista Francuske vlade. Samostalno izlaže od 1974. i učestvuje na značajnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Njegove slike se nalaze u privatnim kolekcijama, galerijama i muzejima u Japanu, Izraelu, Siriji, Grčkoj, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, SAD, Švajcarskoj, Holandiji i bivšoj Jugoslaviji.