9. maj - Dan pobede i mira
Fašizam- lice i naličje
“U korenima fašističke psihologije leži opsesija zaverom, ili još bolje, međunarodnom zaverom. Ali zavera mora takođe doći iznutra. Fašističke vlade osuđene su na to da gube ratove jer su nesposobne da ispravno procene neprijatelja. U fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem. Građani se pozivaju samo kada treba odigrati ulogu naroda”, Umberto Eko (Fašizam, zlo u 10 tačaka)
U Evropi 9. maj se obeležava kao kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata na starom kontinentu 1945. godine i početak stvaranja Evropske unije (EU), pet godina kasnije.
Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju. Prvu sa saveznicima u Remsu 7. maja i ona je stupila na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu, ali je zbog sovjetske reakcije to ponovo učinjeno dan kasnije. Naime 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine maršal Žukov ratifikovao je ispred saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel u Berlinu.
Iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju, 9. maj se slavi kao Dan pobede.
Počev od tada, svečano se obeležava u značajnom broju zemalja sveta: Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu od 2000.
Svake godine najveća parada tradicionalno je u Moskvi, kako bi svetu demonstrirali veličinu pobede nad fašizmom i tekovine mira.
Tri četvrtine veka Evropa sa ponosom slavi poraz fašizma i delimično se seća najstrašnijeg sukoba u istoriji čovečanstva. Selektivno pamćenje nije uslovljeno prelaskom učesnika i svedoka u druge svetove, već zamenom teza, suštine borbe, rata, mira i pobede. Termin fašizam postao je dnevno-politička fraza, a saznanja prosečnog građanina o pomenutoj temi su minorna. Koliko znamo o fenomenološkom i epistemiološkom poreklu? Da li je značenje podložno promeni, ili je fašizam oduvek isti, samo su pojavni oblici drugačiji?
Naziv potiče od lat. reči fascio - svežanj pruća sa sekirom u sredini, simbol centralističke vlasti u Rimskom carstvu. Fašizam je generički pojam koji označava ideologije, političke pokrete i organizacije kao i vladavinske pokrete koji su po svojoj funkciji, te metodama političkog delovanja srodni italijanskom fašizmu. Posebno se koristi kao sinonim sa izrazom nacizam, a ne bi trebalo.
Fašizam je ideologija radikalnog autoritativnog nacionalizma koje karakteriše moć diktatora, nasilna kontrola opozicije i kontrola sredstava proizvodnje, razmene i distribucije. Ujedno je naziv za ideologije i pokrete koji smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti da nadzire svaki aspekt društvenog života i kao državno uređenje koje radikalno ograničava ljudska prava radi veće stabilnosti i bržeg napretka. Fašizam se protivi komunizmu, konzervativizmu, demokratiji, individualizmu, liberalizmu, materijalizmu, pacifizmu i političkom pluralizmu. Poredak, autoritet i pravda osnovne su krilatice.
Ideologija nastala u Italiji, pod budnim okom Benita Musolinija, a zamah je dobila u vremenu krize. U takvom okruženju fašizam i slični pokreti stiču masovnost. Svakako da on postoji i danas, ali nestručnom i lakom upotrebom ove reči, borba protiv njega ne dobija na snazi, već naprotiv, pomera fokus, omogućavajući da istinska opasnost prođe neopaženo.
Na osnovu definicije teško je razumeti zbog čega se vandalizam, bahatost, nedostatak opšte i kulture ponašanja dovode u vezu sa terminom fašizam. Opšteprihvaćena je ideja spinovanja i pojmovi sa drugačijom konotacijom se često „podvedu“ pod pomenuti i sve je učestalija primena u različitim sferama. Čak ni sama reč ne zvuči elegantno kao neke, a sigurno da bogatstvo srpskog jezika nudi brojne alternative ukoliko želite nekog da diskreditujete i umanjite njegov kredibilitet. Bez obzira na političku (ne)pripadnost, zloupotreba određenih pojmova i pozivanje na prošlost bez istorijske potpore može biti opasna zamena teza. Istovremeno, banalizacija pojma fašizam ispoljena kroz pogrešnu primenu umanjuje značaj svih žrtava palih u borbi protiv jednog od najvećih zla u istoriji čovečanstva i ruši kredibilitet trenutka u kome su velike sile, ideološki i na svaki drugi način suprotstavljene, prevazišle sve razlike kako bi zajedno porazile ideologiju koja je pretila čovečanstvu sredinom prethodnog veka.
Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju. Prvu sa saveznicima u Remsu 7. maja i ona je stupila na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu, ali je zbog sovjetske reakcije to ponovo učinjeno dan kasnije. Naime 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine maršal Žukov ratifikovao je ispred saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel u Berlinu.
Iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju, 9. maj se slavi kao Dan pobede.
Počev od tada, svečano se obeležava u značajnom broju zemalja sveta: Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu od 2000.
Svake godine najveća parada tradicionalno je u Moskvi, kako bi svetu demonstrirali veličinu pobede nad fašizmom i tekovine mira.
Tri četvrtine veka Evropa sa ponosom slavi poraz fašizma i delimično se seća najstrašnijeg sukoba u istoriji čovečanstva. Selektivno pamćenje nije uslovljeno prelaskom učesnika i svedoka u druge svetove, već zamenom teza, suštine borbe, rata, mira i pobede. Termin fašizam postao je dnevno-politička fraza, a saznanja prosečnog građanina o pomenutoj temi su minorna. Koliko znamo o fenomenološkom i epistemiološkom poreklu? Da li je značenje podložno promeni, ili je fašizam oduvek isti, samo su pojavni oblici drugačiji?
Naziv potiče od lat. reči fascio - svežanj pruća sa sekirom u sredini, simbol centralističke vlasti u Rimskom carstvu. Fašizam je generički pojam koji označava ideologije, političke pokrete i organizacije kao i vladavinske pokrete koji su po svojoj funkciji, te metodama političkog delovanja srodni italijanskom fašizmu. Posebno se koristi kao sinonim sa izrazom nacizam, a ne bi trebalo.
Fašizam je ideologija radikalnog autoritativnog nacionalizma koje karakteriše moć diktatora, nasilna kontrola opozicije i kontrola sredstava proizvodnje, razmene i distribucije. Ujedno je naziv za ideologije i pokrete koji smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti da nadzire svaki aspekt društvenog života i kao državno uređenje koje radikalno ograničava ljudska prava radi veće stabilnosti i bržeg napretka. Fašizam se protivi komunizmu, konzervativizmu, demokratiji, individualizmu, liberalizmu, materijalizmu, pacifizmu i političkom pluralizmu. Poredak, autoritet i pravda osnovne su krilatice.
Ideologija nastala u Italiji, pod budnim okom Benita Musolinija, a zamah je dobila u vremenu krize. U takvom okruženju fašizam i slični pokreti stiču masovnost. Svakako da on postoji i danas, ali nestručnom i lakom upotrebom ove reči, borba protiv njega ne dobija na snazi, već naprotiv, pomera fokus, omogućavajući da istinska opasnost prođe neopaženo.
Na osnovu definicije teško je razumeti zbog čega se vandalizam, bahatost, nedostatak opšte i kulture ponašanja dovode u vezu sa terminom fašizam. Opšteprihvaćena je ideja spinovanja i pojmovi sa drugačijom konotacijom se često „podvedu“ pod pomenuti i sve je učestalija primena u različitim sferama. Čak ni sama reč ne zvuči elegantno kao neke, a sigurno da bogatstvo srpskog jezika nudi brojne alternative ukoliko želite nekog da diskreditujete i umanjite njegov kredibilitet. Bez obzira na političku (ne)pripadnost, zloupotreba određenih pojmova i pozivanje na prošlost bez istorijske potpore može biti opasna zamena teza. Istovremeno, banalizacija pojma fašizam ispoljena kroz pogrešnu primenu umanjuje značaj svih žrtava palih u borbi protiv jednog od najvećih zla u istoriji čovečanstva i ruši kredibilitet trenutka u kome su velike sile, ideološki i na svaki drugi način suprotstavljene, prevazišle sve razlike kako bi zajedno porazile ideologiju koja je pretila čovečanstvu sredinom prethodnog veka.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
