Domovi kulture po mačvanskim selima, često bez kulture
Folklor na udaru tehnologije
Umesto bioskopskih predstava, nastupa folklornih stvaralaca, pevača amatera, glumaca, sve češće skladišta raznovrsne robe, hladna i retko služe svojoj svrsi
Izgrađeni, svojevremeno značajnim naporima svih meštana (samodoprinosi) i mnogih privrednih subjekata na selu, najčešće tadašnjih zemljoradničkih zadruga, većina domova kulture po mačvanskim selima, danas su hladni, ponekad posluže kao magacini svakojake robe ili u druge namene. Svejedno, najmanje onome zašta su građeni, a o tome im i sam naziv govori.
Podsećanja radi ideja nekadašnjih kulturnih pregalaca mačvanskih mesnih zajednica, tih pedesetih godina prošlog veka, kada su pomenute građevine većinom izgrađene, bila je da doprinose svestranijem kulturnom životu žitelja sela. Tu su prvih godina, po izgradnji organizovane razne manifestacije koje su privlačile veliku pažnju građana u ovim ruralnim krajevima. Stariji žitelji i hroničari sela beleže bioskopske predstave, nastupe folklornih stvaralaca, pevača amatera, glumaca, a kao „krunu“ aktivnosti ističu manifestaciju „Susreti sela Mačve“, koja je manje-više obuhvatala sve pomenute sadržaje, po čemu su ovdašnji amateri bili poznati i u širim razmerama. Danas su ovi, ne mali objekti izgrađeni uglavnom u centrima sela postali velikim delom „spomenici prohujalog vremena“.
-Jeste se vreme promenilo, a s tim u vezii „popustio“ entuzijazam mladih u seoskim mesnim zajednicama. Oni često svoju sreću traže u gradskim sredinama, a u selo dolaze s vremena na vreme. Nove tehnologije su učinile svoje. Došlo je do svojevrsnog nagativnog stava ovdašnjih ljudi prema raznim vidovima kulturnog stvaralaštva u ovim sredinama. Kao da je to postalo nižerazredna stvar, gotovo sratota. Srejedno taj impuls, pre svega kod mladih na selu, nije na potrebnom nivou. Uočljivo je to u mnogim ovdašnjim mesnim zajednicama. Ljudi su nekako otuđeni, nezainteresovani, a izostaje i materijalna podrška koja nije zanemarujuća i rekao bih da dobija na značaju, kaže jedan od ranijih učesnika ovakvih događaja, koji nije želeo da mu se ime pominje u novinama.
Dodaje da su domovi kulture ipak ispunili svoju svrhu, a za dalje, to je „kompleksnije“ pitanje.
Naš sagovornim je mišljenja da se i na ovom planu u poslednje vreme dosta toga menja. Istina je da kontinuirani rad retko gde postoji ali ekonomsko jačanje sela i afirmacija njegovog značaja na širem planu, mogli bi da označe i jačanje uloge domova kulture u ukupno boljem kulturnom životu mladih na selu.
Podsećanja radi ideja nekadašnjih kulturnih pregalaca mačvanskih mesnih zajednica, tih pedesetih godina prošlog veka, kada su pomenute građevine većinom izgrađene, bila je da doprinose svestranijem kulturnom životu žitelja sela. Tu su prvih godina, po izgradnji organizovane razne manifestacije koje su privlačile veliku pažnju građana u ovim ruralnim krajevima. Stariji žitelji i hroničari sela beleže bioskopske predstave, nastupe folklornih stvaralaca, pevača amatera, glumaca, a kao „krunu“ aktivnosti ističu manifestaciju „Susreti sela Mačve“, koja je manje-više obuhvatala sve pomenute sadržaje, po čemu su ovdašnji amateri bili poznati i u širim razmerama. Danas su ovi, ne mali objekti izgrađeni uglavnom u centrima sela postali velikim delom „spomenici prohujalog vremena“.
-Jeste se vreme promenilo, a s tim u vezii „popustio“ entuzijazam mladih u seoskim mesnim zajednicama. Oni često svoju sreću traže u gradskim sredinama, a u selo dolaze s vremena na vreme. Nove tehnologije su učinile svoje. Došlo je do svojevrsnog nagativnog stava ovdašnjih ljudi prema raznim vidovima kulturnog stvaralaštva u ovim sredinama. Kao da je to postalo nižerazredna stvar, gotovo sratota. Srejedno taj impuls, pre svega kod mladih na selu, nije na potrebnom nivou. Uočljivo je to u mnogim ovdašnjim mesnim zajednicama. Ljudi su nekako otuđeni, nezainteresovani, a izostaje i materijalna podrška koja nije zanemarujuća i rekao bih da dobija na značaju, kaže jedan od ranijih učesnika ovakvih događaja, koji nije želeo da mu se ime pominje u novinama.
Dodaje da su domovi kulture ipak ispunili svoju svrhu, a za dalje, to je „kompleksnije“ pitanje.
Naš sagovornim je mišljenja da se i na ovom planu u poslednje vreme dosta toga menja. Istina je da kontinuirani rad retko gde postoji ali ekonomsko jačanje sela i afirmacija njegovog značaja na širem planu, mogli bi da označe i jačanje uloge domova kulture u ukupno boljem kulturnom životu mladih na selu.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
