KLjUČNA ULOGA U SUZBIJANjU KOVIDA

Veterinarski specijalistički institut Šabac odigrao je ključnu ulogu u epidemiji koja je na iskraju. Zahvaljujući kvalitetnoj opremi kojom raspolaže i timu ljudi naviknutom na borbu sa zaraznim bolestima, VSI je bio spreman da se suoči i sa nepoznanicom kakav je kovid19. Testovi koje je radio Kovid tim, pre svega brzina dobijenih rezultata, bili su od velikog značaja za zaustavljanje širenja virusa na teritoriji Mačvanskog i Kolubarskog okruga. Razgovarali smo sa direktorom VSI Nikolom Milutinovićem, doktorom veterinarske medicine.
U izazovnoj, blago govoreći, situaciji, VSI pokazao je svoju efikasnost i spremnost da pruži pomoć zdravstvenom sistemu?
- VSI odigrao je bitnu ulogu zato što je u epidemiji vreme presudan faktor. Mi smo republička institucija regionalnog karaktera, koja je indirektni korisnik budžetskih sredstava. S obzirom da je u našoj nadležnosti, između ostalog, borba protiv zaraznih bolesti, od kojih su neke zoonoze, one koje se sa životinja prenose na ljude, Ministarstvo poljoprivrede nas je prepoznalo kao ispomoć zdravstvenom sistemu Srbije. Odmah smo napravili reorganizaciju posla sa povišenim stepenom bezbednosti i izašli u susret građanima oba okruga koja su u našoj nadležnosti. Dogovorili smo protokole uzoraka sa Zavodima za javno zdravlje Šabac i Valjevo da bismo bili efikasni u prijemu uzoraka i davanju rezultata. Naša laboratorija je jedna od četiri veterinarske u Srbiji koja je bila spremna za taj izazov.
Koliko je testova do sada urađeno?
- Preko 6.500 hiljada, za sedam nedelja. Na početku smo radili do sto pedeset uzoraka dnevno, ali smo vrlo brzo prešli cifru od trista uzoraka. S obzirom da smo nastavili sa našim redovnim aktivnostima, Kovid tim smo podelili u dve smene. Radili smo prekovremeno, u punoj zaštitnoj opremi, u skafanderima, sa zaštitnim maskama, rukavicama... U takvim okolnostima, preporečeno je da se radi četiri sata, ali s obzirom na okolnosti, „prebacili“ smo taj tajming. Moram da napomenem da smo sve analize radili bez ikakve novčane nadoknade.
Kada ste „uskočili“ u igru, situacija je krenula u suprotnom, pozitivnom smeru u smislu zaustavljanja epidemije u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu?
- Zahvaljujući našoj struci, prepoznato je da je najvažnija brzina dobijanja rezultata, zbog čega je Mačvanski okrug dobro prošao. Kolubarski je na samom početku bio izbačen iz koloseka, s obzirom da su lekari iz Zavoda za javno zdravlje bili u izolaciji zbog infekcije, obolelih je bilo mnogo i kasnili su u borbi sa kovidom, ali kada smo preuzeli analize testova, za tri nedelje su uspeli da suzbiju epidemiju. Bitno je naglasiti da smo mi jedna od tri laboratorije u Srbiji koja je rezultate dobijala istog dana, što je najjače oružje u borbi protiv epidemije.
Ovaj izazov ste dočekali spremni, između ostalog, zato što se svakodnevno susrećete sa velikim brojem uzoraka i analiza u kontroli zdravstvenog stanja životinja?
- Pre tri i po godine, počeli smo da razvijamo molekularnu laboratoriju. Kupili smo opremu koju smo kasnije dopunjavali i slali ljude na obuku, dakle, podigli smo ljudske i tehničke resurse na najviši nivo. Zato smo bili efikasni i u prvim redovima protiv korona virusa. To su rezultati pokazali. U Šapcu smo, u odnosu na neke krajeve Srbije, imali najmanje zaraženih. Takođe, zdravstveni i veterinarski sistemi datiraju iz nekadašnjeg vremena koji je bio (i danas je) dostupan svima i nije usko specijalizovan, za razliku od sistema u naprednim zemljama Evrope, koji se pokazao neefikasan u borbi sa zaraznim bolestima.
Svi smo bili „zahvaćeni“ strahom, a zdravstvena i veterinarska struka, verujem, više od ostalih?
- Naravno da je bilo straha u početku zato što je virus nepoznat i nije bilo svejedno nikom ko se sa njim nosio. Nije bilo lako ući u bolnicu ni lekarima, ni medicinskim sestrama, ni servirkama... Veterinarska medicina deo je javnog zdravlja. Ljudi se plaše nepoznatog, ali niko u našem Institutu nije bio protiv da se pruži pomoć, naprotiv, svi smo bili jedinstveni u odluci da izađemo u susret zdravstvenom sistemu. Važno je naglasiti da smo iz ove priče izašli bez ijednog obolelog među zaposlenima. Štitili smo se pridržavajući se mera koje su propisali epidemiolozi, ljudi su na pauzama bili odvojeni, bili smo podeljeni u dve grupe, koje su se smenjivale na sedam dana. Ukoliko bi se dogodilo da se neko zarazi u jednoj, angažovali bismo drugu smenu, koja je planirana naredne nedelje. Testove smo dobijali od države, ali smo potrošni materijal imali u svojim zalihama. Pakete zaštitne opreme uvek imamo na lageru u slučaju pojave bilo koje zarazne bolesti.

REZULTATI U TOKU DANA
„U pitanju su molekularne tehnike ispitivanja, real time PSR testovi. To je utvrđivanje dela genoma vezanog za ovaj virus, koji se detektuje kod pacijenata koji su u tom trenutku infektivni, bez obzira da li imaju teške, blage simptome, ili su asimptomatski. Brzina izdavanja naših rezultata je danas za danas, što znači da nam ujutru stižu uzorci, a već popodne šaljemo rezultat epidemiološkim službama Zavoda za javno zdravlje. Dolazilo je do zastoja u laboratorijama koje nisu mogle da obrade dovoljno uzoraka. Veterinarski instituti, zajedno sa Nacionalnom referentnom laboratorijom, uradili su 30% svih uzoraka. Istakla bih da su svi u našem Institutu, bez obzira da li su bili deo Kovid tima, dali svoj doprinos. Svi su dali sve od sebe.“
Svetlana Mrkovački, doktor veterinarske medicine
specijalista, šef Sektora za laboratorijska ispitivanja u VSI Šabac.

„Početak razvoja molekularne laboratorije započeli smo pre tri i po godine i, u međuvremenu, razvili visoku sofisticiranu tehnologiju, koju ima Niš, Kraljevo, Naučno-veterinarski institut Novi Sad i Nacionalna referentna laboratorija. Intenzivno smo radili na razvoju molekularnih ispitivanja, gde spada real time PCR u dijagnostici virusa i bakterija. Rad je bio u sukcesivnom nabavljanju ne samo aparata za PCR, nego u pomoćnoj opremi koju smo dopunjavali iz sopstvenih sredstava da bismo podigli kapacitet laboratorije za veterinarske zarazne bolesti. Naša laboratorija sada može da se stavi i u službu dijagnostike kovida, kao ispomoć zdravstvenoj struci. Inače, javno zdravlje je sa veterinom uvek blisko povezano zato što se veterinarski instituti, kao i zavodi za javno zdravlje i druge laboratorije, bave ispitivanjem hrane koju konzumiraju ljudi, hrane za životinje, kao i dijagnostike zaraznih bolesti od kojih su neke zoonoze. Mi smo mala institucija sa dvadeset tri zaposlena. S obzirom da nikada nismo bili na budžetu, kod nas nema viška ljudi. Moramo da vodimo računa koliko sredstava možemo da izdvojimo za plate, a koliko za nove tehnike mikrobioloških ispitivanja, koje su od značaja za budućnost firme.“