Narodni muzej Šabac
Etnološko blago
Postavka Narodnog muzeja u Šapcu podeljena je u šest celina koje predstavljaju bogatu kulturno-istorijsku prošlost grada i okoline stvaranu tokom sedam hiljada godina: Vreme-
plov, Tvrđava simbol grada, Šabac gospodara Jevrema, Šabac mali Pariz, Stradanja Šapca i okoline u svetskim ratovima i Šarenica
plov, Tvrđava simbol grada, Šabac gospodara Jevrema, Šabac mali Pariz, Stradanja Šapca i okoline u svetskim ratovima i Šarenica
-Etnološka zbirka Narodnog muzeja u Šapcu broji više od 2560 predmeta, razvrstanih u podzbirke: tekstil, keramika, staklo, metal i drvo. I deo je stalne postavke, a od 2014. godine obogaćena je i poklon zbirkom gospodina Gradimira Milikića iz Beograda - kaže kustos etnolog šabačkog muzeja Aleksandra Jovanović, o etnološkom blagu koje čuva pomenuta gradska ustanova kulture.
-Poklon gospodina Milikića je značajno obogatio naš fond, za nekoliko hiljada predmeta. Njegova pasija prema starinama i kolekcionarstvu potiče iz detinjstva, a zbog porodičnih veza odlučio se za našu ustanovu. Naime, preci, tačnije prababa i pradeda su značajan deo svog života proveli u našem gradu kao prosvetni radnici. Zbirka Krstić-Milikić sadrži predmete koji nisu bili deo naše postavke, a pripadaju periodu od Drugog svetskog rata do danas - pojašnjava Aleksandra.
Kao posebnost ističe artefakte nastale i dizajnirane tokom postojanja Jugoslavije. Bliski, poznati predmeti kod posetilaca bude nostalgiju i menjaju svest o Muzeju kao ustanovi čija je namena da prezentuje sadržaje iz proteklih vekova, milenijuma.
-Zbog pandemije, naša vrata su bila „zatvorena“ za javnost, ali smo deo zbirke preselili u virtuelni svet i na društvenim mrežama predstavili ono što čuvamo. Veliko interesovanje kod sugrađana je izazvala priča o šolji Kinder lade, jer su se prisetili detinjstva. Uvideli smo da vredi takve predmeta sakupljati i uvrstiti u zbrku.
Nedostatak izložbenog prostora u određenoj meri ograničava predstavljanje javnosti kompletnih zbirki, te je deo smešten u depo. Ipak, najvredniji predmeti su dostupni za sve zainteresovane.
-Etnološka postavka je možda skromna, zbog prostora koji nam je na raspolaganju, ali svakako da ima vrednih predmeta. Odlučili smo da izložimo predmete domaće i zanatske radinosti šabačkog kraja. Zanatska radinost u Šapcu je bila veoma razvijena, a čuvene su bile terzije. Za one koji ne znaju, terzije su izrađivale i ukrašavale tekstilne predmete za posebne prilike. Zbog specifičnosti nisu se svi bavili ovim zanatom. Bila je potrebna veština da se savlada tehnika zlatoveza koji je krasio libade, jeleke i pregače žena u šabačkom kraju. Ovi odevni predmeti bili su „rezervisani“ za imućnije - dodaje naša sagovornica o odevanju pripadnica lepšeg pola. Šapčanke su oduvek pratile nove modne trendove, te su sa radošću dočekale promene u stilu i prihvatile evropsku građansku „nošnju“.
Ipak, jedan predmet svojom vrednošću krije priču o Šapcu i njegovoj težnji da bude moderan, proevropski grad. Tomanija Bogićević ćerka vojvode jadarske knežine Ante Bogićevića, udajom za gospodara Jevrema Obrenovića svoj dom u gradu uredila je po tadašnjoj najnovijoj modi, ali je i naručila poseban komad odeće za sebe, libade, ženski gornji odevni predmet, nalik današnjoj jakni.
-Nekada su libade bile deo svečanog odevanja i prestiža, a siromašnije devojke su za dan venčanja od imućnijih rođaka, poznanica pozajmljivale ovaj komad odeće. Napred celom dužinom otvorene, libade se nisu zakopčavale i imale su karakteristične zvonaste rukave. Ukras skoncentrisan duž ivica najčešće je rađen tehnikom zlatoveza, ali komad koji je pripadao Tomaniji je imao jedinstvenu šaru od crnih staklenih perlica i kao takav predstavlja unikat- pojašnjava Aleksandra, uz napomenu da je ovaj odevni predmet bio „prava poslastica“ za kolege iz Etnografskog muzeja u Beogradu prilikom konzervacije. Etnološka zbirka je deo baštine, a za kompletniji uvid posetite ustanovu kulture u Masarikovoj.
Od praistorije do modernog doba, kroz postavku muzeja može se sagledati promena u socijalnom, ekonomskom, etnološkom i geografskom položaju grada, njegove prošlosti, i najvažnije komponente, stanovnika.
-Poklon gospodina Milikića je značajno obogatio naš fond, za nekoliko hiljada predmeta. Njegova pasija prema starinama i kolekcionarstvu potiče iz detinjstva, a zbog porodičnih veza odlučio se za našu ustanovu. Naime, preci, tačnije prababa i pradeda su značajan deo svog života proveli u našem gradu kao prosvetni radnici. Zbirka Krstić-Milikić sadrži predmete koji nisu bili deo naše postavke, a pripadaju periodu od Drugog svetskog rata do danas - pojašnjava Aleksandra.
Kao posebnost ističe artefakte nastale i dizajnirane tokom postojanja Jugoslavije. Bliski, poznati predmeti kod posetilaca bude nostalgiju i menjaju svest o Muzeju kao ustanovi čija je namena da prezentuje sadržaje iz proteklih vekova, milenijuma.
-Zbog pandemije, naša vrata su bila „zatvorena“ za javnost, ali smo deo zbirke preselili u virtuelni svet i na društvenim mrežama predstavili ono što čuvamo. Veliko interesovanje kod sugrađana je izazvala priča o šolji Kinder lade, jer su se prisetili detinjstva. Uvideli smo da vredi takve predmeta sakupljati i uvrstiti u zbrku.
Nedostatak izložbenog prostora u određenoj meri ograničava predstavljanje javnosti kompletnih zbirki, te je deo smešten u depo. Ipak, najvredniji predmeti su dostupni za sve zainteresovane.
-Etnološka postavka je možda skromna, zbog prostora koji nam je na raspolaganju, ali svakako da ima vrednih predmeta. Odlučili smo da izložimo predmete domaće i zanatske radinosti šabačkog kraja. Zanatska radinost u Šapcu je bila veoma razvijena, a čuvene su bile terzije. Za one koji ne znaju, terzije su izrađivale i ukrašavale tekstilne predmete za posebne prilike. Zbog specifičnosti nisu se svi bavili ovim zanatom. Bila je potrebna veština da se savlada tehnika zlatoveza koji je krasio libade, jeleke i pregače žena u šabačkom kraju. Ovi odevni predmeti bili su „rezervisani“ za imućnije - dodaje naša sagovornica o odevanju pripadnica lepšeg pola. Šapčanke su oduvek pratile nove modne trendove, te su sa radošću dočekale promene u stilu i prihvatile evropsku građansku „nošnju“.
Ipak, jedan predmet svojom vrednošću krije priču o Šapcu i njegovoj težnji da bude moderan, proevropski grad. Tomanija Bogićević ćerka vojvode jadarske knežine Ante Bogićevića, udajom za gospodara Jevrema Obrenovića svoj dom u gradu uredila je po tadašnjoj najnovijoj modi, ali je i naručila poseban komad odeće za sebe, libade, ženski gornji odevni predmet, nalik današnjoj jakni.
-Nekada su libade bile deo svečanog odevanja i prestiža, a siromašnije devojke su za dan venčanja od imućnijih rođaka, poznanica pozajmljivale ovaj komad odeće. Napred celom dužinom otvorene, libade se nisu zakopčavale i imale su karakteristične zvonaste rukave. Ukras skoncentrisan duž ivica najčešće je rađen tehnikom zlatoveza, ali komad koji je pripadao Tomaniji je imao jedinstvenu šaru od crnih staklenih perlica i kao takav predstavlja unikat- pojašnjava Aleksandra, uz napomenu da je ovaj odevni predmet bio „prava poslastica“ za kolege iz Etnografskog muzeja u Beogradu prilikom konzervacije. Etnološka zbirka je deo baštine, a za kompletniji uvid posetite ustanovu kulture u Masarikovoj.
Od praistorije do modernog doba, kroz postavku muzeja može se sagledati promena u socijalnom, ekonomskom, etnološkom i geografskom položaju grada, njegove prošlosti, i najvažnije komponente, stanovnika.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
