DANIELA LOVRIN GAVRILOVIĆ, DIRKETORKA JKP “VODOVOD - ŠABAC”
Bolji od Beograda
Šabac je jedan od tri grada koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Skoro 50% domaćinstava u Beogradu nije priključeno na kanalizacionu mrežu, dok u Šapcu u Šapcu 64% domaćinstava ima rešeno pitanje odvođenja otpadnih voda. Jevremovac prvi u Srbiji dobija vakumsku kanalizaciju
Predstavnici Srpske napredne stranke, naročito oni koji proteklih dana obilaze Gradski odbora ove partije u Šapcu, kao jedan od argumenata u kampanji govore o tome što je bez kanalizacije na teritoriji našeg grada više od 40 sela.
Ono što svakako ne govore, kao verodostojan podatak je činjenica daje veći deo Beograda bez kanalizacije, uključujući i reprezentativne delove grada.
O tome kako se i koliko razvila kanalizaciona mreža u našem gradu razgovaramo sa Danielom Lovrin Gavrilović, direktorkom Javno-komunalnog preduzeća “Vovodod - Šabac”.
Koliko je tačna kritika ministara i funkcionera iz Beograda koji danima obilaze naš grad da više od 40 sela na teritoriji grada Šapca nema kanalizaciju?
- Pitanje odvođenja i prečiščavanja komunalnih otpadnih voda je veoma aktuelno, ne samo kod nas, nego i u mnogo razvijenijim zemljama Evrope. Primera radi, u zemljama Istočne Evrope sa kojima ima smisla porediti se, procenat priključenja na kanalizacionu mrežu je 84 %. Kada govorimo o glavnom gradu, nažalost, veliki broj naselja, čak i ona najelitnija kao što su Senjak i Dedinje, nema rešeno pitanje odvođenja otpadnih voda. Skoro 50% domaćinstava u Beogradu nije priključeno na kanalizacionu mrežu. Slična situacija je i sa drugim mestima u Srbiji. Postrojenja za prečišćavanje otpadih voda postoje u svega 3 grada i gotove sve otpadne vode završavaju u rekama. U Šapcu, koji je poslednjih godina postao šampion razvoja u svakom smislu, situacija je značajno drugačija. Pre svega, Šabac je jedan od tri grada koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Od 39.000 domaćinstava, na kanalizacionu mrežu je priključeno oko 25.000 domaćinstava. Mogućnost da se priključi na kanalizaciju u ovom momentu ima još oko 1000 domaćinstava. Kada ove podatke uzmemo u obzir, dolazimo do zaključka da u Šapcu 64% domaćinstava ima, rešeno pitanje odvođenja otpadnih voda. Dakle, značajno više ne samo od ostalih gradova u Srbiji, već i u odnosu na Beograd.
Koliko je kanalizacije urađeno za vreme Vašeg mandata?
- U prethodnom periodu za nepune dve godine, uradili smo oko 9 km kanalizacije i nekoliko izuzetno značajnih infrastrukturnih objekata. Više od 1,5 miliona evra smo uložili u kanalizacione crpne stanice i mrežu. Izgradili smo i buster stanicu na Mišaru koja je uslov za širenje vodovodne mreže ka Oridskom basenu. Rekonstruisali smo vodotoranj. Posebno bih istakla revitalizaciju bunara na izvorištu Mali Zabran. Cilj nam je da i ovo izvorište radi punim kapacitetom. Da može u slučaju potrebe i eventualnih problema, „iskakanja“ izvorišta u Tabanoviću, da snabdeva ceo grad vodom. Šabac je grad koji ima tri izvorišta vode sa izuzetno kvalitetnom vodom za piće i to je pravo bogatstvo. Moramo to čuvati. Izuzetno je važno šta ostavljamo našoj deci!
Kakvi su planovi u narednom periodu?
- Naš cilj je da u narednom periodu kompletan grad i prigradska naselja priključimo na kanalizacionu mrežu. To podrazumeva izgradnju oko 100 km kanalizacije i mogućnost priključenja za 5.000 domaćinstava. Za ovu investiciju nam je potrebno 13 miliona evra. Uveliko radimo na realizaciji ovog cilja. U toku su radovi u Pocerskom Pričinoviću i Majuru. Završetkom ovih radova 400 domaćinstava će moći da se priključi na kanalizaciju. Uskoro planiramo da počnemo izgradnju 13 km kanalizacije na Jevremovcu. Radi se o vakuumskoj kanalizaciji, savremenoj tehnologiji koja do sada u ovom obimu kod nas nije primenjivana.
Upravo Šabac prvi u Srbiji radi vakumsku kanalizaciju.
- Da. Kao što sam već pomenula, prvi takav projekat radićemo na Jevremovcu, ove godine. Pokazalo se da je ovakvo savremeno tehničko-tehnološko rešenje na Jevremovcu zapravo jedino i moguće. U toku je i priprema planske i tehničke dokumentacije za Štitar gde je takođe u planu da se sledeće godine radi vakuumska kanalizacije. Na nekim mestima, s obzirom na konfiguraciju terena, ovo je jedino moguće rešenje, a negde je ekonomski povoljnije.
Ono što svakako ne govore, kao verodostojan podatak je činjenica daje veći deo Beograda bez kanalizacije, uključujući i reprezentativne delove grada.
O tome kako se i koliko razvila kanalizaciona mreža u našem gradu razgovaramo sa Danielom Lovrin Gavrilović, direktorkom Javno-komunalnog preduzeća “Vovodod - Šabac”.
Koliko je tačna kritika ministara i funkcionera iz Beograda koji danima obilaze naš grad da više od 40 sela na teritoriji grada Šapca nema kanalizaciju?
- Pitanje odvođenja i prečiščavanja komunalnih otpadnih voda je veoma aktuelno, ne samo kod nas, nego i u mnogo razvijenijim zemljama Evrope. Primera radi, u zemljama Istočne Evrope sa kojima ima smisla porediti se, procenat priključenja na kanalizacionu mrežu je 84 %. Kada govorimo o glavnom gradu, nažalost, veliki broj naselja, čak i ona najelitnija kao što su Senjak i Dedinje, nema rešeno pitanje odvođenja otpadnih voda. Skoro 50% domaćinstava u Beogradu nije priključeno na kanalizacionu mrežu. Slična situacija je i sa drugim mestima u Srbiji. Postrojenja za prečišćavanje otpadih voda postoje u svega 3 grada i gotove sve otpadne vode završavaju u rekama. U Šapcu, koji je poslednjih godina postao šampion razvoja u svakom smislu, situacija je značajno drugačija. Pre svega, Šabac je jedan od tri grada koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Od 39.000 domaćinstava, na kanalizacionu mrežu je priključeno oko 25.000 domaćinstava. Mogućnost da se priključi na kanalizaciju u ovom momentu ima još oko 1000 domaćinstava. Kada ove podatke uzmemo u obzir, dolazimo do zaključka da u Šapcu 64% domaćinstava ima, rešeno pitanje odvođenja otpadnih voda. Dakle, značajno više ne samo od ostalih gradova u Srbiji, već i u odnosu na Beograd.
Koliko je kanalizacije urađeno za vreme Vašeg mandata?
- U prethodnom periodu za nepune dve godine, uradili smo oko 9 km kanalizacije i nekoliko izuzetno značajnih infrastrukturnih objekata. Više od 1,5 miliona evra smo uložili u kanalizacione crpne stanice i mrežu. Izgradili smo i buster stanicu na Mišaru koja je uslov za širenje vodovodne mreže ka Oridskom basenu. Rekonstruisali smo vodotoranj. Posebno bih istakla revitalizaciju bunara na izvorištu Mali Zabran. Cilj nam je da i ovo izvorište radi punim kapacitetom. Da može u slučaju potrebe i eventualnih problema, „iskakanja“ izvorišta u Tabanoviću, da snabdeva ceo grad vodom. Šabac je grad koji ima tri izvorišta vode sa izuzetno kvalitetnom vodom za piće i to je pravo bogatstvo. Moramo to čuvati. Izuzetno je važno šta ostavljamo našoj deci!
Kakvi su planovi u narednom periodu?
- Naš cilj je da u narednom periodu kompletan grad i prigradska naselja priključimo na kanalizacionu mrežu. To podrazumeva izgradnju oko 100 km kanalizacije i mogućnost priključenja za 5.000 domaćinstava. Za ovu investiciju nam je potrebno 13 miliona evra. Uveliko radimo na realizaciji ovog cilja. U toku su radovi u Pocerskom Pričinoviću i Majuru. Završetkom ovih radova 400 domaćinstava će moći da se priključi na kanalizaciju. Uskoro planiramo da počnemo izgradnju 13 km kanalizacije na Jevremovcu. Radi se o vakuumskoj kanalizaciji, savremenoj tehnologiji koja do sada u ovom obimu kod nas nije primenjivana.
Upravo Šabac prvi u Srbiji radi vakumsku kanalizaciju.
- Da. Kao što sam već pomenula, prvi takav projekat radićemo na Jevremovcu, ove godine. Pokazalo se da je ovakvo savremeno tehničko-tehnološko rešenje na Jevremovcu zapravo jedino i moguće. U toku je i priprema planske i tehničke dokumentacije za Štitar gde je takođe u planu da se sledeće godine radi vakuumska kanalizacije. Na nekim mestima, s obzirom na konfiguraciju terena, ovo je jedino moguće rešenje, a negde je ekonomski povoljnije.
U Štitaru prvi sistem
- Odvođenje otpadnih voda u selima moramo rešavati na drugačiji način. Plan je da se grade odvojeni sistemi, sa posebnim prečistačima, naravno tamo gde je to tehnički izvodljivo i gde je ekonomski opravdano, s obzirom na broj ljudi koji u tim selima živi. Prvi takav sistem biće u Štitaru, a trenutno radimo nacrte projekata i za Mačvanski Pričinović i Tabanović, Prnjavor, Lipolist, Drenovac, Zminjak i Skrađane.Naravno za ove projekte potrebna su ogromna sredstva. Procena je da je potrebno preko 70 miliona evra za kompletno rešavanje pitanja odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda na teritoriji našeg Grada - kaže Lovrin Gavrilović.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
