141. GODIŠNjICA ROĐENjA KOSTE ABRAŠEVIĆA
KUD čuva sećanje na pesnika
Iako je živeo samo 19 godina, Kosta Abrašević je ostavio veliki trag u srpskoj kulturi. Sećanje na njegu u Šapcu još čuva Kulturno umetničko društvo “Abrašević”. Na dan kada je rođen, 29. maja i ove godine su položili venac na njegov grob na Kamičkom groblju.
-Rođen je kao Kosta Hristić. Kako je dućan koji je njegov otac držao u Ohridu počeo loše da radi, porodica je krenula “trbuhom za kruhom” i došli su u čuveni trgovački grad Šabac. Kada je učiteljica Kostu upisivala u školu nije znala kako se on preziva, nego je napisala nadimak njegovog oca koji je bio Abraš. Tako je jedini Abrašević u familiji Hristić bio Kosta. Ostavio je značajan trag u istoriji ovog grada i zemlje i sahranjen je među svojim Šapčanima, tako da se može reći da je Kosta Abrašević Šapčanin. Umro je početkom januara 1898. godine. Šabac ga je dostojno sahranio, ali tradiciju i sećanje na Kostu Abraševića održavamo isključivo mi. Ovde smo kao poštovaoci dela Koste Abraševića i kao predstavnici KUD “Abrašević” koje ove godine slavi 115. godina postojanja, rekao je dr Dragan Milovanović iz KUD “Abrašević”
Rođen je u Ohridu 1879. godine, ali je sa devet godina došao u Šabac gde se školovao i umro. Pored pisanja pesama, bavio se i prevođenjem sa nemačkoj jezika.
-O delu Koste Abraševića, danas u vreme liberalnog kapitalizma, teško je i govoriti. Na njegovom spomeniku je uklesana pesma “Crvena” koju stariji građani znaju. Živeo je u kući na uglu ulica Karađorđeve i Prote Smiljanića, na današnjem Trgu Stanislava Vinavera, koji je mogao i da se zove Trg Koste Abraševića. Ono što povezuje Kostu Abraševića i Stanislava Vinavera jesu neke reči koje je Vinaver govorio davno, a otprilike glase “Ne treba čovek da bude samo junak, već i da oseti nešto nežno, tiho, tanano, strasno”. To je upravo ta nit koja povezuje reku mladosti koja prolazi kroz “Abrašević” i nikada neće prestati. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja napisana je “Oda Kosti Abraševiću” koja ima reči koje nas teraju na razmišljanje “Živi čovek dok se ne da. Ne budi se ko ne sneva. Što Pelagić propoveda, Abrašević Kosta peva”, rekao je Dragan Milovanović na grobu Koste Abrašević.
-Rođen je kao Kosta Hristić. Kako je dućan koji je njegov otac držao u Ohridu počeo loše da radi, porodica je krenula “trbuhom za kruhom” i došli su u čuveni trgovački grad Šabac. Kada je učiteljica Kostu upisivala u školu nije znala kako se on preziva, nego je napisala nadimak njegovog oca koji je bio Abraš. Tako je jedini Abrašević u familiji Hristić bio Kosta. Ostavio je značajan trag u istoriji ovog grada i zemlje i sahranjen je među svojim Šapčanima, tako da se može reći da je Kosta Abrašević Šapčanin. Umro je početkom januara 1898. godine. Šabac ga je dostojno sahranio, ali tradiciju i sećanje na Kostu Abraševića održavamo isključivo mi. Ovde smo kao poštovaoci dela Koste Abraševića i kao predstavnici KUD “Abrašević” koje ove godine slavi 115. godina postojanja, rekao je dr Dragan Milovanović iz KUD “Abrašević”
Rođen je u Ohridu 1879. godine, ali je sa devet godina došao u Šabac gde se školovao i umro. Pored pisanja pesama, bavio se i prevođenjem sa nemačkoj jezika.
-O delu Koste Abraševića, danas u vreme liberalnog kapitalizma, teško je i govoriti. Na njegovom spomeniku je uklesana pesma “Crvena” koju stariji građani znaju. Živeo je u kući na uglu ulica Karađorđeve i Prote Smiljanića, na današnjem Trgu Stanislava Vinavera, koji je mogao i da se zove Trg Koste Abraševića. Ono što povezuje Kostu Abraševića i Stanislava Vinavera jesu neke reči koje je Vinaver govorio davno, a otprilike glase “Ne treba čovek da bude samo junak, već i da oseti nešto nežno, tiho, tanano, strasno”. To je upravo ta nit koja povezuje reku mladosti koja prolazi kroz “Abrašević” i nikada neće prestati. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja napisana je “Oda Kosti Abraševiću” koja ima reči koje nas teraju na razmišljanje “Živi čovek dok se ne da. Ne budi se ko ne sneva. Što Pelagić propoveda, Abrašević Kosta peva”, rekao je Dragan Milovanović na grobu Koste Abrašević.
Uvek aktuelne reči
Dr Dragan Milovanović prilikom polaganja venaca odrecitova je stihove Abraševićeve malo poznate pesme.
-Raskini, patniče, okov što te steže i od njega sakuj osvetnički mač, pa onda onima što slobodi teže proteraj sa zemlje nevolju i plač.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
