Prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju
Šta radi država, a šta privreda?
I naša privreda pokazuje interesovanje za inovativna rešenja i prilagođava se svetskim tokovima. Domaći poslovni sistem Elixir Group, u čijem je sastavu sedam članica i 1.500 zaposlenih u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela, sa ciljem racionalizacije potrošnje prirodnih resursa i energetske efikasnosti
Cirkularna ekonomija je sve prisutnija tema i u našoj zemlji, kako zbog realnih potreba za održivim razvojem, tako i zbog primene svih standarda koje podrazumeva Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Cirkularna ekonomija predstavlja novi poslovni model koji predviđa maksimalnu optimizaciju privrednih procesa, uz ponovno iskorišćenje raspoloživih sirovinskih i energetskih resursa iz otpadnih tokova, efikasno korišćenje energije i ljudskih resursa i uštedu u vremenu i načinu organizovanja poslovanja, uz maksimalnu redukciju negativnog uticaja na životnu sredinu i na klimatske promene.
Republika Srbija je preduzela nekoliko važnih koraka ka prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Definisanje strateškog okvira je jedan od najvažnijih i u tom smislu može se reći da je Srbija lider u regionu kada je ova oblast u pitanju.
- Tokom 2019. godine izrađena je Ex-ante analiza efekata za cirkularnu ekonomiju, koja prethodi dokumentu javne politike. Zaključak ovog dokumenta je potreba za izradom posebnog dokumenta javne politike za ovu oblast. Dokument javne politike Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom na tri godine biće izrađen u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS i podzakonskim aktima koji propisuju metodologiju izrade ovih dokumenata, tokom 2020. godine. Ovim dokumentom biće definisane mere i aktivnosti koje će pomoći implementaciji koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji u periodu 2021-2023. godina – kaže Aleksandra Vučinić, iz Sektora za strateško planiranje i projekte Ministarstva zaštite životne sredine RS.
U aprilu 2020. godine, Ministarstvo je, uz podršku UNDP projekta ‘’Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji’’, završilo dokument pod nazivom ‘’Mapa puta za cirkularnu ekonomiju’’.
- Cilj Mape puta je da poveća tržišne mogućnosti proizvodnje kroz cirkularne poslovne modele, da podstakne industriju za kreiranjem novih radnih mesta i unapređenje poslovanja kroz iznalaženje inovativnih ekološki održivih rešenja za tržišta. Namera je da se podstakne celo društvo na korenite promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, kao i da donosioce odluka podstakne na političko obavezivanje promena javnih politika i dijaloga u kontekstu cirkularne ekonomije – dodaje Vučinić.
Mapa puta je inicijalni dokument koji će pokrenuti dijalog između donosilaca odluka i predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva.
I naša privreda pokazuje interesovanje za inovativna rešenja i prilagođava se svetskim tokovima. Domaći poslovni sistem Elixir Group, u čijem je sastavu sedam članica i 1.500 zaposlenih u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela, sa ciljem racionalizacije potrošnje prirodnih resursa i energetske efikasnosti.
- Proizvodnja u hemijskoj industriji podrazumeva značajnu potrošnju toplotne energije, gde dominira potrošnja vodene pare, za koncentaciju fosforne kiseline i za procese granulacije i sušenja NPK đubriva, a ona se trenutno podmiruje iz fosilnih goriva. U skladu sa Strategijom razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025 fokus je na unapeđenju energetske efikasnosti u hemijskoj diviziji, kao i potpunu supstituciju fosilnih goriva alternativnim energentima iz obnovljivih izvora. U skladu sa tim, planiramo implementaciju koncepta “Waste to Energy” koji podrazumeva proizvodnju energije primarnim tretmanima otpada ili preradom otpadnih materijala u energente, čime se ostvaruju višestruki benefiti – kaže Igor Radoš, direktor Elixir Energy, novoformirane članice grupe.
Elixir Groupa je počela rekonstrukciju skladišnih prostora kapaciteta 5.500m2 na lokaciji u Šapcu i dobila dozvole za privremeno skladištenje 5.000 tona otpada na godišnjem nivou, kao i tretman neopasnog otpada.
- Istovremeno, pokrenuta su i dva kapitalna projekta na lokaciji industrijskog kompleksa Prahovo i to izgradnja postrojenja za termički tretman industrijskog i nereciklabilnog otpada kapaciteta 30 do 80.000 tona, kao i instalacija postrojenja za pirolizu otpadnih guma kapaciteta 30.000 tona na godišnjem nivou. Oba projekta su u fazi izrade baznog inženjeringa koji su ugovoreni sa referentnim projektantskim kompanijama iz EU, i očekuje se da oba pogona budu u funkciji u toku 2022. godine. Na ovaj način se stvaraju realni uslovi da se sa delom industrijskog i nereciklabilnog otpada generisanog u Srbiji, postupa u skladu sa 5R postulatima hijerarhije upravljanja otpadom čime Elixir Energy daje pun doprinos ispunjenju opštih ciljeva održivog razvoja – kaže Radoš.
- Planiramo i aktivno uključivanje u tokove cirkularne ekonomije, u skladu sa najnovijom EU regulativom “CE Fertilizer” 2019/2019, koja snažno podstiče industriju mineralnih đubriva i oplemenjivača zemljišta na upotrebu novih, alternativnih sirovina i ponovno iskorišćenje otpadnih materijala koji nastaju u ciklusima proizvodnje, snabdevanja ili novim tehnologijama za tretman otpada. – dodaje on.
Kao značajno, u Elixiru ističu i opredeljenje da se u daljem razvoju istraži potencijal korišćenja pepela od spaljivanja mulja iz prečišćavanja komunalnih voda. Ovaj pepeo ima status neopasnog otpada, koji ima visok sadržaj fosfora i kao takav je ponovo iskoristiv u različitim procesima hemijske industije, kao parcijalna zamena za sirovi fosfat kao neobnovljiv prirodni resurs.
Ovakvi pionirski poduhvati doprinose širenju svesti o važnosti primene inovativnih rešenja sa ciljem uštede prirodnih resursa i energije, kao i očuvanja i zaštite životne sredine, što je i deo plana evropskih institucija u ovoj oblasti.
Evropska komisija je u decembru 2019. godine predstavila „Evropski zeleni dogovor“ kao jedan od prioriteta rada Komisije u narednih pet godina. Jedna od aktivnosti predviđena Zelenim dogovorom je i izrada Zelene agende za Zapadni Balkan. „Zeleni dogovor“ podrazumeva smanjenje emisije CO2 na 50% do 2030. godine, sa težnjom dostizanja 55% do 2050. godine. Ideja je da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinet i svetski lider u cirkularnoj ekonomiji i čistim tehnologijama. Za Evropu do 2030. godine potencijalna ekonomska dobit od prelaska na cirkularnu ekonomiju se procenjuje na 1,8 milijardi evra.
Republika Srbija je preduzela nekoliko važnih koraka ka prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Definisanje strateškog okvira je jedan od najvažnijih i u tom smislu može se reći da je Srbija lider u regionu kada je ova oblast u pitanju.
- Tokom 2019. godine izrađena je Ex-ante analiza efekata za cirkularnu ekonomiju, koja prethodi dokumentu javne politike. Zaključak ovog dokumenta je potreba za izradom posebnog dokumenta javne politike za ovu oblast. Dokument javne politike Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom na tri godine biće izrađen u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS i podzakonskim aktima koji propisuju metodologiju izrade ovih dokumenata, tokom 2020. godine. Ovim dokumentom biće definisane mere i aktivnosti koje će pomoći implementaciji koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji u periodu 2021-2023. godina – kaže Aleksandra Vučinić, iz Sektora za strateško planiranje i projekte Ministarstva zaštite životne sredine RS.
U aprilu 2020. godine, Ministarstvo je, uz podršku UNDP projekta ‘’Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji’’, završilo dokument pod nazivom ‘’Mapa puta za cirkularnu ekonomiju’’.
- Cilj Mape puta je da poveća tržišne mogućnosti proizvodnje kroz cirkularne poslovne modele, da podstakne industriju za kreiranjem novih radnih mesta i unapređenje poslovanja kroz iznalaženje inovativnih ekološki održivih rešenja za tržišta. Namera je da se podstakne celo društvo na korenite promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, kao i da donosioce odluka podstakne na političko obavezivanje promena javnih politika i dijaloga u kontekstu cirkularne ekonomije – dodaje Vučinić.
Mapa puta je inicijalni dokument koji će pokrenuti dijalog između donosilaca odluka i predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva.
I naša privreda pokazuje interesovanje za inovativna rešenja i prilagođava se svetskim tokovima. Domaći poslovni sistem Elixir Group, u čijem je sastavu sedam članica i 1.500 zaposlenih u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela, sa ciljem racionalizacije potrošnje prirodnih resursa i energetske efikasnosti.
- Proizvodnja u hemijskoj industriji podrazumeva značajnu potrošnju toplotne energije, gde dominira potrošnja vodene pare, za koncentaciju fosforne kiseline i za procese granulacije i sušenja NPK đubriva, a ona se trenutno podmiruje iz fosilnih goriva. U skladu sa Strategijom razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025 fokus je na unapeđenju energetske efikasnosti u hemijskoj diviziji, kao i potpunu supstituciju fosilnih goriva alternativnim energentima iz obnovljivih izvora. U skladu sa tim, planiramo implementaciju koncepta “Waste to Energy” koji podrazumeva proizvodnju energije primarnim tretmanima otpada ili preradom otpadnih materijala u energente, čime se ostvaruju višestruki benefiti – kaže Igor Radoš, direktor Elixir Energy, novoformirane članice grupe.
Elixir Groupa je počela rekonstrukciju skladišnih prostora kapaciteta 5.500m2 na lokaciji u Šapcu i dobila dozvole za privremeno skladištenje 5.000 tona otpada na godišnjem nivou, kao i tretman neopasnog otpada.
- Istovremeno, pokrenuta su i dva kapitalna projekta na lokaciji industrijskog kompleksa Prahovo i to izgradnja postrojenja za termički tretman industrijskog i nereciklabilnog otpada kapaciteta 30 do 80.000 tona, kao i instalacija postrojenja za pirolizu otpadnih guma kapaciteta 30.000 tona na godišnjem nivou. Oba projekta su u fazi izrade baznog inženjeringa koji su ugovoreni sa referentnim projektantskim kompanijama iz EU, i očekuje se da oba pogona budu u funkciji u toku 2022. godine. Na ovaj način se stvaraju realni uslovi da se sa delom industrijskog i nereciklabilnog otpada generisanog u Srbiji, postupa u skladu sa 5R postulatima hijerarhije upravljanja otpadom čime Elixir Energy daje pun doprinos ispunjenju opštih ciljeva održivog razvoja – kaže Radoš.
- Planiramo i aktivno uključivanje u tokove cirkularne ekonomije, u skladu sa najnovijom EU regulativom “CE Fertilizer” 2019/2019, koja snažno podstiče industriju mineralnih đubriva i oplemenjivača zemljišta na upotrebu novih, alternativnih sirovina i ponovno iskorišćenje otpadnih materijala koji nastaju u ciklusima proizvodnje, snabdevanja ili novim tehnologijama za tretman otpada. – dodaje on.
Kao značajno, u Elixiru ističu i opredeljenje da se u daljem razvoju istraži potencijal korišćenja pepela od spaljivanja mulja iz prečišćavanja komunalnih voda. Ovaj pepeo ima status neopasnog otpada, koji ima visok sadržaj fosfora i kao takav je ponovo iskoristiv u različitim procesima hemijske industije, kao parcijalna zamena za sirovi fosfat kao neobnovljiv prirodni resurs.
Ovakvi pionirski poduhvati doprinose širenju svesti o važnosti primene inovativnih rešenja sa ciljem uštede prirodnih resursa i energije, kao i očuvanja i zaštite životne sredine, što je i deo plana evropskih institucija u ovoj oblasti.
Evropska komisija je u decembru 2019. godine predstavila „Evropski zeleni dogovor“ kao jedan od prioriteta rada Komisije u narednih pet godina. Jedna od aktivnosti predviđena Zelenim dogovorom je i izrada Zelene agende za Zapadni Balkan. „Zeleni dogovor“ podrazumeva smanjenje emisije CO2 na 50% do 2030. godine, sa težnjom dostizanja 55% do 2050. godine. Ideja je da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinet i svetski lider u cirkularnoj ekonomiji i čistim tehnologijama. Za Evropu do 2030. godine potencijalna ekonomska dobit od prelaska na cirkularnu ekonomiju se procenjuje na 1,8 milijardi evra.
Izvor: E-Kapija
Najnoviji broj
18. april 2024.
