Predstavljanje fotomonografije Marka Zamurovića u Beogradu
Mačva u slici i reči
Ko hoće da spozna draži Mačve i njene lepote, taj mora živeti u njoj. A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja
Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve. Ona se proteže od Mišara do Drine, i od najvišeg vrha Crne planine, Vidojevice, do Save. To je prostor od dvanaest sahata hoda. Možeš u danu hodati po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka, sve je ravno kao tepsija. Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kada ozelene, a još lepša kada se pozlate zlaćanim vlaćem. Ona vam je kao tuđinka, ne da se svakom poznati. Ko hoće da spozna njene draži i njene lepote, taj mora živeti u njoj. A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja, zapisao je najpoznatiji mačvanski pisac Janko Veselinović pre više od jednog veka o svom rodnom kraju. Da klice plodne ravnice zauvek ostaju u mislima, srcu i životu meštana, slučajnih putnika ili namernika svedoči i fotomonografija beogradskog umetnika Marka Zamurovića kao omaž Mačvi.
-Želeo sam da prikažem Mačvu Janka Veselinovića, prostor omeđen Savom, Drinom i Cerom, kao što je i pisac zabeležio. Mentalitet Mačvana je potpuno drgačiji od onog koji poseduju Beograđani. Sve se odvija polako, bez žurbe i to je nešto što mi se svidelo. Ljudi su nasmejani i posebno dragi - navodi autor postavke predstavljene javnosti u prestoničkoj galeriji Singidunum.
Kroz prikaz 30 fotografija u vidu eseja posmatrač ima priliku da oseti život, običaje Mačve, njenih stanovnika, dok lagano putuje plodnom ravnicom, mirnom Savom, neuhvatljivom Drinom, očaran bojama, zvucima, predelima.
-Majka moje supruge je iz Crne bare, te sam na taj način vezan za Mačvu. Značajan deo vremena provodimo tamo, i tako je došli do ideje da uradimo reprezentativnu monografiju i projekt je trajao čitavu deceniju. Želimo da postavku predstavimo i u drugim gradovima i pokažemo etnološke i antropološke specifičnosti ove regije.
Esencija šabačkog kraja protkana vinjetama svakodnevnog života, neskrivenog, izvornog, koloritnog lokalnog ambijenta prezentovana je javnosti glavnog grada, u vidu fotmonografije, kroz 200 fotografija smeštenih u korice ličnih svedočanstva Marka i Marije Zamurović.
-Mačva nije samo geografska odrednica, ona je spoj lepote prirode i duha ljudi koji u njoj žive. Zahvaljujući Markovim fotografijama možemo da spoznamo život onakav kakav jeste, bez ulepšavanja. Podsetio nas je na pomalo zaboravljenu lepotu koja nas okružuje, mostove koji spajaju reke, ljude. Verujemo da umetnost i kultura, baš kao mostovi, povezuju, šire zajedništvo. To su vrednosti za koje se zalažemo u Šapcu, i nadamo se da će izložba, kao i fotomonografija ostati dragoceno svedočanstvo o našem vremenu i svemu što nas u njemu izdvaja - istakao je predsednik Skupštine grada Šapca Nemanja Pajić u svom obraćanju na svečanom otvaranju postavke „Mačva“ u Beogradu.
-Želeo sam da prikažem Mačvu Janka Veselinovića, prostor omeđen Savom, Drinom i Cerom, kao što je i pisac zabeležio. Mentalitet Mačvana je potpuno drgačiji od onog koji poseduju Beograđani. Sve se odvija polako, bez žurbe i to je nešto što mi se svidelo. Ljudi su nasmejani i posebno dragi - navodi autor postavke predstavljene javnosti u prestoničkoj galeriji Singidunum.
Kroz prikaz 30 fotografija u vidu eseja posmatrač ima priliku da oseti život, običaje Mačve, njenih stanovnika, dok lagano putuje plodnom ravnicom, mirnom Savom, neuhvatljivom Drinom, očaran bojama, zvucima, predelima.
-Majka moje supruge je iz Crne bare, te sam na taj način vezan za Mačvu. Značajan deo vremena provodimo tamo, i tako je došli do ideje da uradimo reprezentativnu monografiju i projekt je trajao čitavu deceniju. Želimo da postavku predstavimo i u drugim gradovima i pokažemo etnološke i antropološke specifičnosti ove regije.
Esencija šabačkog kraja protkana vinjetama svakodnevnog života, neskrivenog, izvornog, koloritnog lokalnog ambijenta prezentovana je javnosti glavnog grada, u vidu fotmonografije, kroz 200 fotografija smeštenih u korice ličnih svedočanstva Marka i Marije Zamurović.
-Mačva nije samo geografska odrednica, ona je spoj lepote prirode i duha ljudi koji u njoj žive. Zahvaljujući Markovim fotografijama možemo da spoznamo život onakav kakav jeste, bez ulepšavanja. Podsetio nas je na pomalo zaboravljenu lepotu koja nas okružuje, mostove koji spajaju reke, ljude. Verujemo da umetnost i kultura, baš kao mostovi, povezuju, šire zajedništvo. To su vrednosti za koje se zalažemo u Šapcu, i nadamo se da će izložba, kao i fotomonografija ostati dragoceno svedočanstvo o našem vremenu i svemu što nas u njemu izdvaja - istakao je predsednik Skupštine grada Šapca Nemanja Pajić u svom obraćanju na svečanom otvaranju postavke „Mačva“ u Beogradu.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
