Kamion pred registracijom

Reči koje je kandidat SNS za gradonačelnika Šapca dr Aleksandar Pajić izgovorio u emisiji OKO magazim RTSa predstavljaju sliku i priliku kampanje pod kojom Srbija živi već devetu godinu.
Laž do laži koju sipaju pred narod poput aktuelnih pljuskova. Prva laž koja upada u oči to je da je aktuelni gradonačelnik Nebojša Zelenović obećao Sava grad, a umesto toga smo dobili pešačku stazu koja izlazi na Savu. Koliko je meni poznato, a malo sam i čeprkao po arhivi, projekat Sava grad je iz 2011. godine kada je Zelenović bio dobrano udaljen od gradonačelničke funkcije. To međutim nije sprečilo dr Pajića da laže.
Kada je rekao da SNS u Šapcu nema nikakve veze sa čovekom koji je pravosnažno osuđen za najteža krivična dela, i to je slagao, jer je Šabac mali grad i ništa se ne može sakriti. Nisam čuo da je gradonačelnik Šapca igde ikada rekao da je taj čovek predsednik Gradskog odbora SNSa, nosilac liste te stranke i kandidat za gradskog odbornika kako je to gledaocima RTSa preneo dr Pajić da je Zelenović kazao. Znate kako gospodine dr Pajiću, ni Goran Vesić nije zvanično gradonačelnik Beograd, ali suštinski i stvarno - jeste.
Jedna od najvećih laži koji je dr Pajić, izneo je priča da je Aleksandar Vučić doveo Jazaki u Šabac. Voleo bih kada bi menadžment Jazakija, koji je učestvovao u pregovorima oko investiranja u Srbiji, progovorio na tu temu, ali to se, razumljivo, nikada neće desiti. Zato su progovorili neki drugi ljudi koji su pričali o tome da je Vučić lomio kvake po kancelarijama zato što Jazaki nije otišao u Kruševac, već u omraženi mu Šabac. Ubeđivali su ljude iz Jazakija da ne moraju da brinu za radnike i da će, ako treba, da ih autobusima dovoze na smenu i iz Niša. A, onda su te pregovarače ljudi iz Jazakija upitali šta će biti ako se autobus pokvari u putu. Teškom mukom je Vučić došao u Šabac na otvaranje Jazakija. Toliko je predsednik svih građana bio pristojan i vaspitan da se rukovao i pozdravio sa svima, osim sa gradonačelnikom Zelenovićem. Izgledalo je to isuviše jadno, čak i za Vučića.
Aktuelni predsednik Srbije je naučio lekciju, i više nijedna fabrika nije mogla da dođe u naš grad uz subvencije Vlade Srbije. Šta je bilo sa turskom mlekarom Itimat, ili belgijskom fabrikom čokolade? Posao sa Turcima je bio skoro gotov, to može da potvrdi i ministar koji je Itimat i doveo da vidi lokaciju za fabriku - Rasim Ljajić. Vlada Srbije nije htela da da subvencije Itimatu zato što je izabrao Šabac umesto nekog nerazvijenijeg mesta u Srbiji. Priča sa fabrikom čokolade je još mizernija. Ta ista Vlada Srbije je ponudila Belgijancima višestruko veće subvencije za fabriku u Novom Sadu nego u Šapcu. Zna to dr Pajić veoma dobro, ali ćuti. Neće da priča o tome. Boli njega uvo za Šabac. Prvo stranka, pa Vladimirci, a Šabac je samo nova u nizu krava muzara ove vlasti.
I tako dođosmo, do moje omiljene teme - mediji. Ne znam koliko puta smo mi, iz Glasa Podrinja, zvali funkcionere SNSa za izjave, intervjue, i nikada, ali nikada nam nisu odgovorili. Prestali su da nas zovu na konferencije za štampu. Išao sam na njihove proteste. Doživljavao sam da me jedan stariji čovek, sedi sa naočarima i pljuje i psuje, ali sam ćutao i radio svoj posao. Sada kada me vidi na ulici i kada je sam bez mase oko sebe, spusti glavu i prođe, ne psuje. Naprednjaci u Šapcu ne smeju da se pojave pred novinarima nad kojima nemaju kontrolu i to je jadno i bedno. Pa njihov predsednik ne beži od novinarskih pitanja, time se hvali, a šabački doktori nauka ne smeju da pozovu nekoliko šabačkih novinara. Bruka i sramota.
O onome o čemu je pričao Mile Isaković, ne želim ni reč da kažem, jer ga isuviše poštujem kao legendu, ne samo šabačkog, već svetskog rukometa. Nijedan sportski klub u Šapcu, sem fudbalskog kluba Mačva, ne dobija toliko novca iz budžeta grada, a za sve ove godine nisu uspeli jednu titulu da osvoje. Rukometašice Medicinara smo privatnim kolima vozili na utakmice u sezoni kada su osvojile titulu, a čuvena Metaloplastika, čak i pod rukovodstvom Isakovića, nije uspela ništa značajnije da uradi bez obzira na činjenicu da ima budžet koji je među najvećima u srpskom rukometu. Teško da je greška u gradu.
I na kraju, najmanje bitan detalja, ali ipak detalj. Na razgovor sa kolegom iz RTSa odabrao obalu Save i pojavio se skockan u odelu. To je primetio jedan naš poznanik i moram da priznam da je u pravu. Skockao se kao kamion pred registraciju. U savremenom marketingu se i o ovom detalju vodi računa, ali doktor Pajić je običan kandidat, iz naroda, tu malo pored Vladimiraca i sa namerom je došao u veliki grad. Kravata i scena za rekreaciju i relaksaciju nikako ne idu zajedno.