Menja pogled na svet

Svi smo mi u nekim trenucima života tužni i to je sasvim u redu. Ali šta raditi kada ta tuga potraje, a neraspoloženje i nemir ušeta u našu dušu na duži vremenski period?
Da se odmah razumemo, mnogi za sebe kažu da su „depresivni“, to je rečenica koju svakodnevno čujem i kojom ljudi uglavnom žele drugima da daju do znanja da su tužni. Ali treba shvatiti da depresija nije samo tuga, samo jedan loš dan i neraspoloženje koje će proći nakon što prespavamo kišno popodne, odemo na kafu i porazgovaramo sa prijateljem. Depresija je bolest koja zahvata misli i telo i koju ne možemo samo dobrom voljom pobediti. I zato je jako bitno da možemo da prepoznamo i primetimo razliku između „obične tuge“ i depresije. Više od 300 milona ljudi pati od ove bolesti, a svake godine oko 800.00 hiljada ljudi izvrši samoubistvo. Šta nam ove brojke govore? Depresija je bolest koja i te kako ubija!
Kada depresija uđe u nečiji život ona menja sve – pogled na svet, ponašanje, raspoloženje, način na koji se govori, kreće, spava. „Prespavao bih ceo dan“, „Najbolje mi je kada me svi ostave samog“, „nemam volje da izađem iz sobe“ – ovo su česte rečenice depresivnih ljudi.Oni žele zauvek da ostanu u svom krevetu, daleko od ljudi, umorni su i teraju sve od sebe.

Mladi i depresija
Mladi nekada depresiju ispoljavaju na drugačiji način nego odrasli – prkosom, buntom, promenom stila oblačenja... Kada se mladi susretnu sa depresijom, često pokušavaju sami da se izbore sa ovom bolešću. Neretko se okreću alkoholu, cigaretama, psihoaktivnim supstancama, agresiji. Zašto misle da je lakše uništavati se nego pomoći sebi objasnio nam je Ivan Todić, školski psiholog.
-Takva rizična ponašanja, kao što su konzumiranje psihoaktivnih supstanci i otvoreno nasilje, stvaraju iluziju kod depresivne osobe da time rešava problem. Ta iluzija je kratkotrajna, a nastale posledice često teže rešive nego na samom početku, jer simptomi depresije kasnije mogu da se pojačaju i postanu brojniji, zbog čega se depresivne osobe vremenom osećaju još gore.
Istakao je da je rad na otkrivanju prirode ovog problema kod adolescenata dosta izazovan i zahteva visok nivo opreznosti, a razlog toga je taj što se depresija može ispoljavati na mnoštvo različitih načina i kroz raznovrsne simptome, s različitim uzrocima njihovog nastanka.
-Ono što je primarno u takvom radu jeste razlikovanje prolaznih depresivnih raspoloženja kao očekivane i prirodne reakcije na neki neprijatan događaj od onih simptoma koji ne prolaze tako lako i brzo i koji mogu da ukažu na postojanje teškog depresivnog poremećaja.
Kada je u pitanju otkrivanje same depresije, ističe da je jako bitno otkriti razlog nastanka određenih simptoma.
-Uzmimo za primer adolescenta koji se obraća psihologu zbog intenzivnih osećaja tuge, nemoći, nesanice i gubitka apetita. Ovako predstavljeni simptomi lako nas mogu dovesti do zaključka da je reč o o nekoj vrsti depresivnog poremećaja. Međutim, ukoliko se detaljnije raspitamo o životu ovog adolescenta i saznamo da je mesec dana ranije doživeo gubitak njemu drage osobe, pre ćemo pretpostaviti da se radi o prirodnom i zdravom tugovanju kao posledici gubitka.
Do razvoja depresije dovodi više faktora, ali najznačajniju ulogu igra socijalni faktor.
-Kada je reč o depresiji kod adolescenata, taj socijalni faktor se odnosi najpre na uticaj porodice, škole i vršnjaka koji čine njihovo neposredno okruženje. Pesimističan stav prema životu, neprijatna osećanja i doživljaj da je sam u svom problemu kod adolescenata svakako mogu biti podstaknuti negativinm uticajima njegovog neposrednog okruženja.
Ovakva ponašanja mogu biti posledica depresije kod mladih, nemojte iz zanemariti:
-osećaj bezvrednosti,
-gubitak motivacije,
-umor i gubitak energije,
-nemir, uznemirenost,
-bežanje od kuće,
-pretnje ili pokušaj samoubistva,
-bolovi koji nisu stvarni,
-sniženo samopoštovanje,
-iznenadni problemi u školi.
Kao što smo shvatili, za depresiju ne postoji nikakav „čarobni lek“ koji nas može izvući iz vira u koji smo upali, ali svakako postoje stvari koje će nas, samo našom željom i voljom, vratiti u život. Depresija ne treba i ne sme da bude tabu tema našeg društva jer put ka oporavku je lakši ako budemo dovoljno pričali o njoj.

Bespomoćnost
-Za mene, depresija predstavlja ogroman problem. To je nešto što dolazi iznutra, iz glave. Nešto što se ne može rešiti jednom terapijom antibiotika niti hiruršim poduhvatom, na primer. Ne dolazi ona sama od sebe, često je praćena velikim životnim naporima i situacija u kojima se čovek tokom života može naći. Gubitak energije i volje za životom, osećaj bezizlazonsti, krivice; jednom rečju – bespomoćnost. Ljudi se uglavom pitaju zašto oboleli ne zatraže pomoć. Mislim da je odgovor jednostavan – oboleli ne vide izlaz i svrhu. U današnje vreme, depresiju ljudi često poistovećuju sa lošim raspoloženjem, samim tim teško ju je i prepoznati. Ono što bih ja izdvojila kao važne pokazatelje ove bolesti su: aksioznost praćena osećajem patnje i emocionalnog bola, govor tela koji može ukazati na unutrašnje stanje osobe i najbitnije – gubitak osećaja zadovoljstva. Ono što je jako tužno je to što mladi danas na depresiju gledaju kao na znak slabosti i labilnosti, kao i na nešto što treba ismejavati. Baš zbog toga, obolele osobe jako retko otvoreno pričaju o svom problemu, iz straha od odbačenosti, Jelena Marković, 17.