POČETAK ŽETVE U MAČVI
Kiša zaustavila radove
Ratari požurili da što pre smeste zrno na sigurno ali ih u tome omela kiša. Dragan Drmanović iz Bogatića kaže da se politika “kreni-stani” nikada nije isplatila. Neizvesnost oko rentabilnosti proizvodnje,najviše “muči” ratare
Pojedinci, kao iskusni ratar Živan Martinović iz Bogatića kažu da proizvodnja pšenice nikad nije bila previše rentabilna. Šta više, po njegovim rečima ratari su na ovoj kulturi retko uspevali da “pokriju” troškove. Ipak, pšenica je, i ove godine, primera radi samo u opštini Bogatić zauzela oko 4.000 hektara, a na širem prostoru Šapca čak 19.000 hektara. Stručnjaci tvrde da će proizvodnja u celoj državi biti dovoljna za domaće potrebe, a više od polovine ostaće i za izvoz. I situacija oko pandemije korona virusa, potvrdila je činjenicu da je što se brašna tiče makro-ekonomska stabilnost zemlje na zavidnom nivou, jer je ovog, jednog od najznačajnijih životnih artikala dovoljno za domaće potrebe, a značajan deo je i izvezen.
Dragan Drmanović iz Bogatića, naglašava da se taktika kreni-stani, nikada nije isplatila, ali bez obzira na to vreme je diktira i proizvođači su primorani da se tako ponašaju.
- Koliko je kiša negativno delovala i obustavila žetvu ranih sorti ječma i
pšenice, toliko je ranije dobro došla, radi osveženja useva i propisnog nalivanja zrna. Podsetimo se s tim u vezi da je zima bila blaga i bez snega, te je
zemljište bilo prilično isušeno, kaže agronom Mladen Ignjatović iz Klenja, napomiinjući da ove godine treba očekivati prosečno dobar prinos hlebnog žita i posebno kvalitetan rod.
S druge strane žeteoci sa kojima smo razgovarali u prvi plan ističu neizvesnost oko cene ovogodišnjeg roda. Ni to nije nekakva novina u odnosu na prošle godine. Cena se uvek
formirala tokom žetve i teško da je mogla da vrati naša ulaganja. Ali svejedno proizvođači manje više seju pšenicu, najčešće zbog plodoreda, kaže Dragorad Misojčić Lukarić iz Ševarica.
Nezahvalne su progioze, ali naši sagovornici, gotovo uglas kažu da, imajući u vidu uloženo, svaka cena od 20 dinara po kilogramu jedva “pokriva” troškove. Napominju da su pri samom kraju vegetacije morali da štite usev od najezde štetočina, prvenstveno zbog preterane vlage, što je dodatno poskupeloproizvodnju.
- Nije mi bilo milo da traktorom gazim visoko izniklu pšenicu, ali plašim se da bi bez primene ove mere zaštite prinos bio znatno manji i nekvalitetniji, kaže ugledni proizvođač Milan Popović iz Mačvanskog Metkovića.
Bez obzira na sve ratari će nema sumnje iskoristiti svaki period lepog vremena da zrno što pre smeste na sigurno. O daljem toku odlučivaće po sopstvenom nahođenju.
Neophodne žetvene mehanizacije, bez obzira što je zastarela i treba je obnoviti u Mačvi ima dovoljno za brzo i kvalitetno obavljanje ovog važnog posla. Žeteoci se nadaju da će im i potrebno vreme biti saveznik.
Dragan Drmanović iz Bogatića, naglašava da se taktika kreni-stani, nikada nije isplatila, ali bez obzira na to vreme je diktira i proizvođači su primorani da se tako ponašaju.
- Koliko je kiša negativno delovala i obustavila žetvu ranih sorti ječma i
pšenice, toliko je ranije dobro došla, radi osveženja useva i propisnog nalivanja zrna. Podsetimo se s tim u vezi da je zima bila blaga i bez snega, te je
zemljište bilo prilično isušeno, kaže agronom Mladen Ignjatović iz Klenja, napomiinjući da ove godine treba očekivati prosečno dobar prinos hlebnog žita i posebno kvalitetan rod.
S druge strane žeteoci sa kojima smo razgovarali u prvi plan ističu neizvesnost oko cene ovogodišnjeg roda. Ni to nije nekakva novina u odnosu na prošle godine. Cena se uvek
formirala tokom žetve i teško da je mogla da vrati naša ulaganja. Ali svejedno proizvođači manje više seju pšenicu, najčešće zbog plodoreda, kaže Dragorad Misojčić Lukarić iz Ševarica.
Nezahvalne su progioze, ali naši sagovornici, gotovo uglas kažu da, imajući u vidu uloženo, svaka cena od 20 dinara po kilogramu jedva “pokriva” troškove. Napominju da su pri samom kraju vegetacije morali da štite usev od najezde štetočina, prvenstveno zbog preterane vlage, što je dodatno poskupeloproizvodnju.
- Nije mi bilo milo da traktorom gazim visoko izniklu pšenicu, ali plašim se da bi bez primene ove mere zaštite prinos bio znatno manji i nekvalitetniji, kaže ugledni proizvođač Milan Popović iz Mačvanskog Metkovića.
Bez obzira na sve ratari će nema sumnje iskoristiti svaki period lepog vremena da zrno što pre smeste na sigurno. O daljem toku odlučivaće po sopstvenom nahođenju.
Neophodne žetvene mehanizacije, bez obzira što je zastarela i treba je obnoviti u Mačvi ima dovoljno za brzo i kvalitetno obavljanje ovog važnog posla. Žeteoci se nadaju da će im i potrebno vreme biti saveznik.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
