BARIKADE UZ ZVUKE TRUBA

Kad vam neko kaže da je avgust „mrtav“ mesec i da se u njemu ništa ne dešava, ili, bar, da se ne dešava ono što bi privuklo pažnju hroničara, grdno se vara. Uprkos činjenici da je ovaj mesec, po tradiciji, vreme „odmora i razonode“ i da većina ljudi koristi ove dane da se odmori od svih tegoba koje su ih tokom godine pritiskale, na srpskoj društvenoj sceni život i dalje teče po svojim ustaljenim pravilima. Događaji i procesi koji pritiskaju ovu zemlju i njene ljude svakodnevno, već godinama i decenijama, ne zamiru ni ovih vrelih avgustovskih dana! Oni koji su imali sreće i para da se izvuku iz svakodnevne čamotinje i da nađu pribežište na nekoj plaži ili planini, ili nisu hteli, ili nisu mogli, da onaj deo naroda, (koji nema odmora, jer nema ni posla), „rasterete“ i da sa sobom „odnesu“ svakodnevne brige i nevolje koje pritiskaju Srbiju. Ostalo je tih briga napretek, kao da nije vreme odmora. Ostalo ih je toliko, da se po broju briga i nevolja, s pravom možemo prijaviti za Ginisa. Teško da bi nam u tome neko bio ravan!
Rizikujući da će mnogi aktuelni problemi izmaći pažnji potpisnika ove rubrike, čini se, ipak, da su ove vrele avgustovske dane do nepodnošljive vreline dodatno zagrejali ljudi koji su izašli na srpske drumove i zakrčili ih barikadama i svojim telima, tražeći, na taj način pravdu. Prvo su barikade postavili Srbi sa severa Kosova i na taj način zaustavili zloslutni plan vlasti takozvane države Kosovo da zauzimanjem carinskih prelaza na administrativnoj granici sa Srbijom uspostavi kontrolu nad celom teritorijom južne srpske pokrajine. Digla se „srpska kuka i motika“ i zauzela sve drumove, staze i bogaze, rešena da ostane na svojim ognjištima i da se ne odvaja od Srbije. Videći da je „đavo odneo šalu“, da je otimanje oko carinskih prelaza opasna igra vatrom na pregrejanom Kosovu, počeli su mučni i iscrpljujući pregovori između predstavnika srpske Vlade i KFORA.