MI SMO ČUDAN NAROD

Ništa u novijoj istoriji nije izazvalo takvu zbunjenost kao Kovid-19, ne samo među ljudima, nego i epidemiolozima. Mnogo je različitih, čak i oprečnih stavova po ovom pitanju. Prvo je bilo reči da se prenosi sa životinja na ljude, potom je to negirano, govorilo se o njemu kao o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“ da bi se ispostavilo da nije baš tako smešan. Razgovarali smo sa dr Draganom Radojičić, epidemiologom iz Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Postoje li, iz dosadašnjeg iskustva, precizne i pouzdane informacije u vezi sa korona virusom?
- Još uvek nemamo precizne i pouzdane informacije zato što je malo vremena prošlo da bismo mogli doneti konačan sud o nečemu sa čime se prvi put srećemo. U Srbiji smo se sureli sa ovim virusom u martu. Mislili smo da sve može da se završi za kratko vreme. Imali smo rigorozne mere i dobro prošli, međutim, očigledno je da smo, brzim popuštanjem mera, napravili problem koji se sada ispoljava.
Mislite li da smo se previše opustili, da je to razlog povećanog broja pozitivnih u drugom piku prvog talasa?
- Smatram da smo mi čudan narod kome preporuke ništa ne znače. Nama je potrebno da nešto bude pod moranjem da bismo ispoštovali, a onda ćemo se buniti zbog toga što je obavezno. Kako god okrenete, nama ne valja. Ili će se pokretati tužbe zbog ugroženih prava, ili nešto drugo, ali očigledno je da moramo da se naviknemo da živimo drugačije nego pre početka pandemije. Smatrali smo da više nećemo imati zaraznih bolesti, ali nažalost, vidimo da se vraćaju na velika vrata.
Najavljeno je da će letnje vrućine oslabiti koronavirus. Međutim, ispostavilo se drugačije. Zbog čega?
- Virus ne može oslabiti, računalo se na velike vrućine i kretanje, boravak ljudi u prirodi, socijalnu distancu koja je veća u letnjem nego u zimskom periodu... Nadali smo se da, zbog navedenog, neće biti adekvatnog domaćina u kom bi se virus razmnožavao. Ali, kod nas postoji navika rukovanja i razmene poljubaca pri susretu. Bliski kontakti su ti koji su omogućili da uvek postoji domaćin.
Koje su karakteristike novog talasa, odnosno, drugog pika prvog talasa Kovida-19? Da li se razlikuje od prvog pika?
- Ranije smo imali sistem da svaki pozitivan pacijent ide u kovid bolnicu i tamo boravi 14 dana. Oni sa lakšom kliničkom slikom, takođe su bili odvojeni od porodice u bolnicama za lakše obolele. Išli smo na to da se što više ljudi odvoji. Međutim, u drugom talasu, nismo očekivali ovakav scenario. Ponovo postoje kovid bolnice i ljudi moraju biti u izolaciji. Postoje slučajevi da ljudi ne poštuju samoizolaciju, da uopšte ne razumeju o čemu se radi, pa se dešava da čitave porodice obole. Dakle, samoizolacija podrazumeva da svaka pozitivna osoba treba da boravi u odvojenom prostoru, da joj se tu donosi hrana i da obavezno nosi masku kada izlazi iz te prostorije. Takva izolacija je neophodna. U ovom piku imamo mnogo više pozitivnih mlađih osoba. U prvom smo imali smo vanredno stanje, svi su bili u svojim kućama i, na taj način, zaštićeni. Sada, sa otvaranjem, na udaru su društveno aktivne osobe, zaposlena lica između 20 i 40 godina, koja su zaboravila da neadekvatnim ponašanjem mogu da ugroze svoje starije ukućane. Pre dve nedelje, to je bila lakša klinička slika, ali sada i kod mladih imamo problem zato što je velika količina virusa u opticaju.
Da li broj lica koje imaju tegobe suspektne na kovid premašuje broj PSR testova?
- Kada je u pitanju testiranje PSR metodom, postoji jasno, stručno, metodološko uputstvo koje je izdato i dostavljeno svim domovima zdravlja. Dakle, svi lekari su obavešteni kada i u kom slučaju treba da urade PSR testiranje. Ne radimo kao ranije, ne postoji mogućnost da neko ima temperaturu, da ne zadovoljava sve ostale kriterijume kovida, a da se njemu uradi PSR test. Mora strogo da se vodi računa o stručnom, metodološkom uputstvu, koje je o trošku države.
Sve se, u zavisnosti od situacije, menja. Koje su sada važeće indikacije za PSR test?
- Moraju da se zadovolje kriterijumi - da pacijent ima akutnu respiratornu bolest, kliničku sliku koja odgovara kovidu, da mu se uradi biohemijska analiza i radiografija pluća. Ako sve bude pozitivno, automatski se radi o dokazivanju prisustva virusa u ćeliji i tada se radi PSR testiranje. Dakle, postoje indikacije koje je doneo Krizni štab za suzbijanje zaraznih bolesti, koje su važeće od 13 juna. Od početka pandemije do danas, mnoge metode su se menjale i možda će ponovo, shodno situaciji.
Postoji li dovoljan broj PSR testova za stanovnike Mačvanskog okruga?
- Mi dobijamo medijume za nazofaringealne briseve koji se uzimaju od naših sugrađana, ukoliko ispunjavaju stručno, metodološko uputstvo. Postoji algoritam koji mora da se poštuje. Za sada imamo dovoljno testova.
Može li se predvideti kretanje virusa kod nas, odnosno, možemo li očekivati da će, kako vi epidemiolozi kažete, kriva biti „spljoštena“?
- Videćemo. Pokušaćemo da je „spljoštimo“ uvođenjem vanredne situacije. Smatram da je ograničavanje mera neophodno. Moj predlog gradskom Kriznom štabu još 20. juna bio je da se obustave sve proslave i bilo kakva okupljanja. To su preporuke Zavoda za javno zdravlje. Za naš narod, nažalost, preporuka ne znači obavezu.
Vaša poruka našim sugrađanima?
- Nadam se da će svi naši sugrađani shvatiti kako bi trebalo da se ponašaju, da sada moraju biti na još većoj socijalnoj udaljenosti i da nose maske u zatvorenom prostoru. Jedino na taj način će pomoći sami sebi, jedni drugima, a da ne govorimo o zdravstvenom sistemu.

POVEĆAN BROJ KONTAKATA
„U ovoj situaciji, primetno je da imamo daleko veći broj kontakata. Neke osobe, zbog druženja, imaju po 15, 20 kontakata koji bi trebalo da idu u izolaciju. To je veliki broj i naporno je za naš rad, zato što mi tražimo kontakte da bismo ih izolovali, što iziskuje mnogo vremena. Podatke dostavljamo sanitarnoj inspekciji i domovima zdravlja koji vrše nadzor i kontrolu osoba koje su u samoizolaciji.“

KOVID BROJEVI
U sredu je potvrđeno još 120 pozitivnih slučajeva na teritoriji Mačvanskog okruga. Ukupan broj aktivno obolelih povećao se na 525. U Šapcu je 100 pozitivnih, u Loznici 13, u Bogatiću i Ljuboviji po 2, a u Koceljevi 3. Do sada je hospitalizovano 74 pacijenata, od kojih 46 iz Šapca i 28 iz Loznice. Smešteni su pacijenti sa obostranom upalom pluća i potrebom za kiseonikom. Niko nije na respiratorima.