Spavaj mirno u svom carstvu tišine

Dečak iz Vila Leske, odavno je svrstan među odabrane... Pesnik Krstivoje Ilić, nesumnjivo najveći živi srpski elegičar... Ovenčan je svim uglednim priznanjima, a prošlu godinu obeležile su nagrade „Stražilovo“ i Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije... Život neumitno ostavlja tragove, rane ... Pesnik je ovih dana ostao bez svoje velike, najveće ljubavi, svoje Slavke. I tako su iskrene, duboke njegove reči: „Nisam znao da će ovako da boli“...

SONET LjUBAVI
Slavki
Noćas ti vetar šalje sonete po ravnici:
nadleću mlade reči, i slogovi, i slova;
soneti, to su tela: kucaji, damari, živci,
umorni od lutanja, od progonstva i lova!

Za njima žude ptice, i bogovi, i cveće,
nema ni jedne ruže koja ih ne pomene:
u sonetima je sunce od samog neba veće,
i zato u srcu sveta dolazi do promene!

A Tebi, tako lepoj šta li soneti znače:
da li ti krv i duša zašume mnogo jače,
kad ih iz mojih usta, iz tuge i beskraja,
prinesu tvome uhu daleke, strašne sile;
izreci, i prekrij me sa pokrovom od svile,
pa onda moli zemlju da nas u smrti spaja!
Krstivoje Ilić
Jedinstvena je bila Pesnikova ljubav... Verovatno je i jedinstven slučaj u svetu književnosti... Stihovi (Sonet ljubavi), uzeti su iz knjige Poreklo soneta... Upravo ona otišla je sa Slavkom ( u zagrljaju njenih ruku) u predele drugog, kako Pesnik reče: „Nadam se boljeg, lepšeg, savršenijeg sveta“...