Stomatolozi u vreme epidemije korone
Pod vizirom za dobro pacijenta
Stomatološka komora propisala je sistem rada u periodu epidemije. Direktno izloženi, a odbrana u više slojeva zaštite. Redovna dezinfekcija i provetravanje. Primenjena sva moguća zaštita. Jedina preventiva za sve je redovna higijena usta i frekventnost pranja zuba zavisno od ishrane
Bojno polje je pacijent, poput bajkovitih priča, bitka između dobra i zla, između lekara, medicinskih sestara, tehničara, osoblja, svih onih koje veže Hipokratova zakletva na jednoj i muke, opasnosti i zla bolesti na drugoj strani. U ovoj svakodnevici lekarske prakse, boj traje protiv perfidnog, opakog, velikog zla zvanog Kovid 19.
Čak i kada nije direktno na drugoj strani, on je konstantna opasnost. Preti iza svega, čak i iza nekih naizgled manje opasnih problema, čiji nije ni uzrok ni posledica, ali može biti tu, negde blizu, spreman da još jednom pokaže svoju snagu.
U vremenu kada ljudi osluškuju pluća, proveravaju mogu li još osetiti miris i ukus, uplaše se na svaki nagon za kašljanjem, stomatološki problemi nisu na listi prioriteta, međutim, svako koga je jednom boleo zub, zna da je to bolna senzacija koji se ne može trpeti, niti može nestati tek tako.
Zubobolja nema razumevanja za periode epidemije i primarnije slučajeve. Stomatolog je jedino rešenje. Na zubarskoj stolici svakodnevna pravila zaštite i distance, naravno padaju u vodu i ostaju samo maksimalna zaštita u datim okolnostima.
-Rukavice i maske, su naravno pravilo i kada nije stanje epidemije, dodali smo i vizire kao dodatni nivo zaštite. Sve za šta postoji mogućnost dodatne zaštite, primenjujemo. Veliki problem je što niko nije još siguran ni kako se prenosi ovaj virus, kapljično i/ili vazduhom, a mi svakako, svaku intrvenciju obavljamo iz neposredne blizine, direktno izloženi, jer drugačije nije moguće u stomatologiji. Kod stomatoloških intervencija, prskanje sadržaja koji ima i pljuvačku pacijenta je neizbežno. Profesionalna i ljudska obaveza je da pomognemo i učinimo sve za sigurnost pacijenata i stručnog osoblja - ističe stomatolog Emilija Filipović, specijalista dečje preventivne stomatologije.
Naravno, mere predostrožnosti ne važe samo za instrumente, salu za intrvencije, već se sprovode i pre prelaska praga ordinacije. Dezobarijere su na ulazu, ali i gde god je potrebno,i ne mogu u ovakvoj situaciji biti višak.
- Kako naša ordinacija obavlja i uslužno snimanje za druge kolege stomatologe, dezobarijerom je osiguran ulaz i u rendgen kabinet. Nisu zaštićeni samo stomatolozi, već i rendgen tehničari i svi zaposleni. Apsolutno svaki dan kontrolišemo zdravstveno stanje svih. Svaki deo ordinacije koji je moguće, pokriven je dodatnim zaštitnim najlonom koji se redovno menja, dezinfekcija je konstantna. Ne provodi se samo posle intervencije, nego u određenim, kratkim vremenskim razmacima. Oprema za višekratnu upotrebu se redovno i detaljno dezinfikuje po propisanim procedurama, ona za jednokratnu se odlaže po principima odlaganja medicinskog otpada. Redovno provetravanje prostorija se podrazumeva - navodi Emilija Filipović i dodaje da je propise rada usvojila i Stomatološka komora.
-Poštujemo sve mere koje je propisala Stomatološka komora, kako za nas, tako i za pacijente. Merimo telesnu temperaturu, obavezna je dezinfekcija ruku i pacijenti popunjavaju kovid upitnik o potencijalnoj izloženosti virusu, rizičnim kontaktima.
Apsolutne zaštite nema, jer je i sam virus misterija za sve. Nije još poznato ni kako se uništava, a samim tim i kako se zaštiti, ali ono što možemo je da činimo sve, vredno i predano kako bi zaštitili sve što se može zaštiti verujući da će biti dovoljno. Radni dan počinje ranije, završava se kasnije, ali to je mala cena za veću sigurnost ličnu, kolega i pacijenata - izjavila je spec. dr Emilija Filipović.
Preventiva u svom domu
Ne uzrokuje karijes odmah veliki i konstantan bol, zato je redovno održavanje preduslov da, ukoliko problem postoji, bar odložimo takvu neprijatnost. Dentalna higijena, kažu mnoga istraživanja, u globalu, kod nas, nije na visokom nivou. Ipak, tu je svaki pojedinac za sebe, a briga o zdravlju zuba i desni je važna, ne zbog drugih, već zbog sebe.
-U ishrani je prisutno mnogo namirnica, posebno slatkih, koje se lepe za zube, sa velikim količinama šećera. Idealno bi bilo da ih izbegavamo, ali to malo ko čini i zato je neophodno da posle svakog konzumiranja istih operemo detaljno zube. Nije važno koliko je to puta dnevno. Pljuvačka nije dovoljno jaka da se izbori sa ovakvim materijama i potrebna je pomoć četkice i paste.
Koliko je do genetike, a koliko do nemarnosti u situacijama kada se stvara problem koji moraju da reše stomatolozi, teško je proceniti. Nije to samo pitanje odnosa dva faktora, već nosi i pečat vremena. Ako bi govorili u procentualnom odnosu, recimo da je to 50:50 odnos genetskih predispozicija za probleme sa karijesom i lične brige o higijeni.
-Jeste činjenica da je bilo i da ima ljudi koji nisu koristili četkicu, a opet su imali zdrave zube, no moramo razumeti koliko se način ishrane promenio. Svežu hranu, punu vitamina vrlo značajnih i za dentalnu higijenu, dopunili su prehrambeni proizvodi sa mnogo veštačkih materijala što uzima svoj danak. To je deo savremenog načina života i tome se treba prilagoditi kroz revnosnije čuvanje zdravlja i pojačanu higijenu jednako teško je savetovati koliko puta je potrebno dnevno prati zube, jer i to zavisi od faktora ishrane.
-Kada ne bi bilo preteranog konzumiranja proizvoda o kojima govorimo, kada ne bi bilo prevelikog unosa šećera ili drugih sadržaja koji nanose veliku štetu, pranje ujutru i uveče bi bilo dovoljno, ali kako to nije slučaj, nema standardnog i opšteg pravila, već pranje onoliko puta koliko je potrebno da se najopasniji sadržaji uklone sa površine - preporučuje na kraju spec. dr Emilija Filipović.
Čak i kada nije direktno na drugoj strani, on je konstantna opasnost. Preti iza svega, čak i iza nekih naizgled manje opasnih problema, čiji nije ni uzrok ni posledica, ali može biti tu, negde blizu, spreman da još jednom pokaže svoju snagu.
U vremenu kada ljudi osluškuju pluća, proveravaju mogu li još osetiti miris i ukus, uplaše se na svaki nagon za kašljanjem, stomatološki problemi nisu na listi prioriteta, međutim, svako koga je jednom boleo zub, zna da je to bolna senzacija koji se ne može trpeti, niti može nestati tek tako.
Zubobolja nema razumevanja za periode epidemije i primarnije slučajeve. Stomatolog je jedino rešenje. Na zubarskoj stolici svakodnevna pravila zaštite i distance, naravno padaju u vodu i ostaju samo maksimalna zaštita u datim okolnostima.
-Rukavice i maske, su naravno pravilo i kada nije stanje epidemije, dodali smo i vizire kao dodatni nivo zaštite. Sve za šta postoji mogućnost dodatne zaštite, primenjujemo. Veliki problem je što niko nije još siguran ni kako se prenosi ovaj virus, kapljično i/ili vazduhom, a mi svakako, svaku intrvenciju obavljamo iz neposredne blizine, direktno izloženi, jer drugačije nije moguće u stomatologiji. Kod stomatoloških intervencija, prskanje sadržaja koji ima i pljuvačku pacijenta je neizbežno. Profesionalna i ljudska obaveza je da pomognemo i učinimo sve za sigurnost pacijenata i stručnog osoblja - ističe stomatolog Emilija Filipović, specijalista dečje preventivne stomatologije.
Naravno, mere predostrožnosti ne važe samo za instrumente, salu za intrvencije, već se sprovode i pre prelaska praga ordinacije. Dezobarijere su na ulazu, ali i gde god je potrebno,i ne mogu u ovakvoj situaciji biti višak.
- Kako naša ordinacija obavlja i uslužno snimanje za druge kolege stomatologe, dezobarijerom je osiguran ulaz i u rendgen kabinet. Nisu zaštićeni samo stomatolozi, već i rendgen tehničari i svi zaposleni. Apsolutno svaki dan kontrolišemo zdravstveno stanje svih. Svaki deo ordinacije koji je moguće, pokriven je dodatnim zaštitnim najlonom koji se redovno menja, dezinfekcija je konstantna. Ne provodi se samo posle intervencije, nego u određenim, kratkim vremenskim razmacima. Oprema za višekratnu upotrebu se redovno i detaljno dezinfikuje po propisanim procedurama, ona za jednokratnu se odlaže po principima odlaganja medicinskog otpada. Redovno provetravanje prostorija se podrazumeva - navodi Emilija Filipović i dodaje da je propise rada usvojila i Stomatološka komora.
-Poštujemo sve mere koje je propisala Stomatološka komora, kako za nas, tako i za pacijente. Merimo telesnu temperaturu, obavezna je dezinfekcija ruku i pacijenti popunjavaju kovid upitnik o potencijalnoj izloženosti virusu, rizičnim kontaktima.
Apsolutne zaštite nema, jer je i sam virus misterija za sve. Nije još poznato ni kako se uništava, a samim tim i kako se zaštiti, ali ono što možemo je da činimo sve, vredno i predano kako bi zaštitili sve što se može zaštiti verujući da će biti dovoljno. Radni dan počinje ranije, završava se kasnije, ali to je mala cena za veću sigurnost ličnu, kolega i pacijenata - izjavila je spec. dr Emilija Filipović.
Ne uzrokuje karijes odmah veliki i konstantan bol, zato je redovno održavanje preduslov da, ukoliko problem postoji, bar odložimo takvu neprijatnost. Dentalna higijena, kažu mnoga istraživanja, u globalu, kod nas, nije na visokom nivou. Ipak, tu je svaki pojedinac za sebe, a briga o zdravlju zuba i desni je važna, ne zbog drugih, već zbog sebe.
-U ishrani je prisutno mnogo namirnica, posebno slatkih, koje se lepe za zube, sa velikim količinama šećera. Idealno bi bilo da ih izbegavamo, ali to malo ko čini i zato je neophodno da posle svakog konzumiranja istih operemo detaljno zube. Nije važno koliko je to puta dnevno. Pljuvačka nije dovoljno jaka da se izbori sa ovakvim materijama i potrebna je pomoć četkice i paste.
Koliko je do genetike, a koliko do nemarnosti u situacijama kada se stvara problem koji moraju da reše stomatolozi, teško je proceniti. Nije to samo pitanje odnosa dva faktora, već nosi i pečat vremena. Ako bi govorili u procentualnom odnosu, recimo da je to 50:50 odnos genetskih predispozicija za probleme sa karijesom i lične brige o higijeni.
-Jeste činjenica da je bilo i da ima ljudi koji nisu koristili četkicu, a opet su imali zdrave zube, no moramo razumeti koliko se način ishrane promenio. Svežu hranu, punu vitamina vrlo značajnih i za dentalnu higijenu, dopunili su prehrambeni proizvodi sa mnogo veštačkih materijala što uzima svoj danak. To je deo savremenog načina života i tome se treba prilagoditi kroz revnosnije čuvanje zdravlja i pojačanu higijenu jednako teško je savetovati koliko puta je potrebno dnevno prati zube, jer i to zavisi od faktora ishrane.
-Kada ne bi bilo preteranog konzumiranja proizvoda o kojima govorimo, kada ne bi bilo prevelikog unosa šećera ili drugih sadržaja koji nanose veliku štetu, pranje ujutru i uveče bi bilo dovoljno, ali kako to nije slučaj, nema standardnog i opšteg pravila, već pranje onoliko puta koliko je potrebno da se najopasniji sadržaji uklone sa površine - preporučuje na kraju spec. dr Emilija Filipović.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
