SPORTOM ZA ZDRAVIJU BUDUĆNOST (8)
Igre kao nekad
Nedavno istraživanje koje su sproveli šabački doktori, fizioterapeuti i profesori fizičke kulture, pokazalo je da je procenat gojazne dece u šabačkim školama čak 23 odsto (državni nivo 13, 7 odsto u uzrastu od 7-14 godina), sličan procenat je i po pitanju nepravilnog držanja tela. S obzirom da je reč o mladoj populaciji projekat je usmeren podjednako i na mlade i na njihove roditelje. Prijemčivim rečnikom za osnovnoškolce, namera nam je da ih podsetimo i uputimo u važnost zdrave ishrane, da ih podučimo o značaju sportova, za pravilan psihofizički razvoj, ali i popularizujemo fizičku aktivnost kod mladih naraštaja
Leto kod današnje srednje asocijacije budi brojne uspomene na detinjstvo. Igre sa drugarima na dvorištu, oko zgrada... reci ili moru. Nisu postojali različiti moderni “skretači pažnje” i “teleporteri u virtuelni svet”. Živelo se u stvarnosti, živelo i igralo sa osobama, ne stvarima ili izmišljenim prijateljima. Dovoljna je bila ekipa iz kraja i ono, što je na svu sreću, svim generacijama dece zajedničko: neiscrpna mašta,
U skladu sa ovim pomalo romantičnim uvodom i sećanjem na neka stara vremena, u današnjem tekstu projekta “Sportom u zdraviju budućnost”, ćemo vam predstaviti neke od igara kojima su se zabavljali vaši roditelji u vašim godinama. Igara, koje su istovremeno budile duh zajedništva, ali i jačale telo, učile nas da osetimo svoje postojanje u svetu i snalazimo se sa onim što imamo.
Žmurke
Žmurke su sigurno najpoznatija dečija igra. Potrebno je da se skupi malo veće društvo, i igra počinje tako što se prvo odredi osoba koja će da žmuri. Žmuri se okrenut ka zidu ili ka drvetu, i dok ta osoba broji naglas do npr. broja 100, brojeći “po pet” (5,10,15,20,25,…), ostali pokušavaju da se sakriju. Kada se završi sa brojanjem, vikne “Polazim!” i krene da traži ostale. Ako neko uspe da neprimećen stigne do mesta gde se žmuri treba da kaže “Pu za mene!”, i tako sebe spase od žmurenja u sledećoj partiji. Ali, ukoliko osoba koja žmuri ugleda nekog ko se krije i prepozna ga, treba što pre da otrči do mesta gde se žmuri i da ga “zapljune”, odnosno da kaže npr. “Pu Jelena!”.
Školice
Školica je igra koju mogu igrati jedan ili više igrača i ne zahteva apsolutno nikakvu pripremu. Dovoljno je na betonu kredom ili parčetom crepa nacrtati kvadrate prema dobro poznatom rasporedu i u njih upisati brojeve od jedan do koliko god vam volja. Kada se završi sa crtanjem svaki igrač odabira, kamen, parče crepa ili neki teži predmet kako bi mogao sa startnog mesta da ubacuje isti predmet u kvadrate.
Ukoliko baci predmet u kvadrat, skakutanje na jednoj nozi može da počne od kvadrata sa ubačenim predmetom. Kada igrač uskoči u kvadrat potrebno je da uzme ubačeni predmet i da se vrati istom putanjom skačući na jednoj nozi. Bitno je da dok igrač skakuće ne nagazi ivice kvadrata niti da se osloni na drugu nogu ili ruke prilikom uzimanja predmeta. Pobednik je onaj koji uspe da ubaci i odskakuće od prvog do poslednjeg broja i unazad poštujući sva pravila. Ova igra je odlična za razvoj motorike kod dece.
Klikeri
U ovoj igri cilj igrača je da pre protivnika ubaci svoj kliker u rupu ili kako se to profesionalno kaže – rošu.
Prva varijanta klikera je sa velikom rošom, koja se pravi u zemlji tako što se peta noge postavi na željeno mesto te se okreće u krug dok se ne izdubi rupa. Druga vraijanta je da se mala roša napravi tako što se kliker postavi na zemlju koja je mekana i stopalom se nagazi kliker koji napravi rupu svoje veličine. Broj igrača može da se kreće od dva pa naviše. Kao što smo već rekli cilj je ubaciti kliker u rošu pre protivnika a sama strategija može biti da oterate protivnika od roše tako što ćete gađati i pogađati njegov kliker svojim ili da se fokusirate samo na ubacivanje klikera. Tipične reči pre starta klikera kako bi se igrači poređali po redosledu bacanja jesu: Ela, perla, joca, škljoca...
Lastiš
Kako za dečake klikeri, tako je za devojčice lastiš bio najpopularnija igra. Ova igra zahteva dosta pokretljivosti i skakanja. Potrebno je najmanje troje igrača, ili se čak mogu koristiti predmeti kao što su klupe, bandere ili žardinjere kako bi se zakačio lastiš. Dok neke devojčice pevaju svima poznate pesmice, ostale preskaču lastiš u ritmu i na način koji ta pesmica zahteva. Neke od najpoznatijih igara u okviru lastiša su “Prstići, Trougao, Oto Marijano” i druge.
Ledeni čika
Jedan igrač juri i kada dotakne nekog od igrača mora da kaže “zaleđen”, taj koji je zaleđen mora da se ukopa u mestu ne sme se pomerati dok ga neki drugi igrač koji nije “zaleđen” ne dodirne , dok ledeni čika juri dalje, a pobednik je samo ako uspe da zaledi sve igrače.
Između dve vatre
Za ovu igru nam je potrebna lopta, igra se tako što se dvoje gađaju, a ostatak igrača u sredinu, a ono dvoje sa strane gađaju loptom nekog iz grupe koja je između, kad ga pogode i lopta padne na zemlju on ispada, a ako uhvati loptu menja mesto sa ovim što je gađao i tako sve dok ima nekog između dve vatre.
Janjine
Ovo je vesela dečja igra. Igraju je po dvoje ili više prijatelja. Igra se tako što se jedan savije u napred i stavi ruke na kolena. Posebno je važno da savije i glavu tako da bradom dodirne grudi. Ovaj drugi ga preskoči kao kozlić. Čim ga preskoči i on staje u isti položaj a ovaj drugi se ispravlja i preskoči sad njega. I tako redom…
U skladu sa ovim pomalo romantičnim uvodom i sećanjem na neka stara vremena, u današnjem tekstu projekta “Sportom u zdraviju budućnost”, ćemo vam predstaviti neke od igara kojima su se zabavljali vaši roditelji u vašim godinama. Igara, koje su istovremeno budile duh zajedništva, ali i jačale telo, učile nas da osetimo svoje postojanje u svetu i snalazimo se sa onim što imamo.
Žmurke
Žmurke su sigurno najpoznatija dečija igra. Potrebno je da se skupi malo veće društvo, i igra počinje tako što se prvo odredi osoba koja će da žmuri. Žmuri se okrenut ka zidu ili ka drvetu, i dok ta osoba broji naglas do npr. broja 100, brojeći “po pet” (5,10,15,20,25,…), ostali pokušavaju da se sakriju. Kada se završi sa brojanjem, vikne “Polazim!” i krene da traži ostale. Ako neko uspe da neprimećen stigne do mesta gde se žmuri treba da kaže “Pu za mene!”, i tako sebe spase od žmurenja u sledećoj partiji. Ali, ukoliko osoba koja žmuri ugleda nekog ko se krije i prepozna ga, treba što pre da otrči do mesta gde se žmuri i da ga “zapljune”, odnosno da kaže npr. “Pu Jelena!”.
Školice
Školica je igra koju mogu igrati jedan ili više igrača i ne zahteva apsolutno nikakvu pripremu. Dovoljno je na betonu kredom ili parčetom crepa nacrtati kvadrate prema dobro poznatom rasporedu i u njih upisati brojeve od jedan do koliko god vam volja. Kada se završi sa crtanjem svaki igrač odabira, kamen, parče crepa ili neki teži predmet kako bi mogao sa startnog mesta da ubacuje isti predmet u kvadrate.
Ukoliko baci predmet u kvadrat, skakutanje na jednoj nozi može da počne od kvadrata sa ubačenim predmetom. Kada igrač uskoči u kvadrat potrebno je da uzme ubačeni predmet i da se vrati istom putanjom skačući na jednoj nozi. Bitno je da dok igrač skakuće ne nagazi ivice kvadrata niti da se osloni na drugu nogu ili ruke prilikom uzimanja predmeta. Pobednik je onaj koji uspe da ubaci i odskakuće od prvog do poslednjeg broja i unazad poštujući sva pravila. Ova igra je odlična za razvoj motorike kod dece.
Klikeri
U ovoj igri cilj igrača je da pre protivnika ubaci svoj kliker u rupu ili kako se to profesionalno kaže – rošu.
Prva varijanta klikera je sa velikom rošom, koja se pravi u zemlji tako što se peta noge postavi na željeno mesto te se okreće u krug dok se ne izdubi rupa. Druga vraijanta je da se mala roša napravi tako što se kliker postavi na zemlju koja je mekana i stopalom se nagazi kliker koji napravi rupu svoje veličine. Broj igrača može da se kreće od dva pa naviše. Kao što smo već rekli cilj je ubaciti kliker u rošu pre protivnika a sama strategija može biti da oterate protivnika od roše tako što ćete gađati i pogađati njegov kliker svojim ili da se fokusirate samo na ubacivanje klikera. Tipične reči pre starta klikera kako bi se igrači poređali po redosledu bacanja jesu: Ela, perla, joca, škljoca...
Lastiš
Kako za dečake klikeri, tako je za devojčice lastiš bio najpopularnija igra. Ova igra zahteva dosta pokretljivosti i skakanja. Potrebno je najmanje troje igrača, ili se čak mogu koristiti predmeti kao što su klupe, bandere ili žardinjere kako bi se zakačio lastiš. Dok neke devojčice pevaju svima poznate pesmice, ostale preskaču lastiš u ritmu i na način koji ta pesmica zahteva. Neke od najpoznatijih igara u okviru lastiša su “Prstići, Trougao, Oto Marijano” i druge.
Ledeni čika
Jedan igrač juri i kada dotakne nekog od igrača mora da kaže “zaleđen”, taj koji je zaleđen mora da se ukopa u mestu ne sme se pomerati dok ga neki drugi igrač koji nije “zaleđen” ne dodirne , dok ledeni čika juri dalje, a pobednik je samo ako uspe da zaledi sve igrače.
Između dve vatre
Za ovu igru nam je potrebna lopta, igra se tako što se dvoje gađaju, a ostatak igrača u sredinu, a ono dvoje sa strane gađaju loptom nekog iz grupe koja je između, kad ga pogode i lopta padne na zemlju on ispada, a ako uhvati loptu menja mesto sa ovim što je gađao i tako sve dok ima nekog između dve vatre.
Janjine
Ovo je vesela dečja igra. Igraju je po dvoje ili više prijatelja. Igra se tako što se jedan savije u napred i stavi ruke na kolena. Posebno je važno da savije i glavu tako da bradom dodirne grudi. Ovaj drugi ga preskoči kao kozlić. Čim ga preskoči i on staje u isti položaj a ovaj drugi se ispravlja i preskoči sad njega. I tako redom…
Priredila: T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
