Četiri generacije povrtarstva u porodici Dragorada Vasića iz Glušaca
NARUDžBINE STIŽU TELEFONOM
Šarenu tezgu uglednog domaćina Dragorada Vasića iz Glušaca, na pijaci u Sremskoj Mitrovici, mnogi prepoznaju i baš tu se godinama snabdevaju raznovrsnim, kvalitetnim povrćem. Pravilo da ko jednom ovde pazari, uvek ponovo dolazi radi istog posla, za ovog vrednog domaćina nije posebna novost, jer iza njegovog povrća stoji veliki rad i duga tradicija koju su njegovi preci, počev od pradede Radosava, dede Živana i oca Bogoljuba, brižljivo negovali. Danas to čini, pored njega, supruga Milica, ćekra Mirjana i zet Vladimir, a Dragorad se posebno diči brojnom porodicom u kojoj su još ćerke Biljana i Mirjana, sedam unučadi i dvoje praunučadi.
U dane korona virusa, telefon se“ usijao“. Mnogi, stari kupci su se javljali sa brojnim narudžbinama rasade i gotovih proizvoda, koje godinama prodaje na pijaci u Sremskoj Mitrovici. Nije ga iznenadilo pitanje kako to da Mačvanin, bez problema, godinama uspešno plasira svoju robu na pijaci u Sremskoj Mitrovici, od čijeg JKP, koje gazduje pijacom je 2001. godine nagrađen zahvalnicom za „ukras“ pijace.
-Našlo se tu od svega pomalo. Nije čudo što su našu tezgu nazvali šarenom. Pored tradicije, iza svega stoji kvalitet. Jednostavno, volim ovaj posao i svi u kući smo mu maksimalno posvećeni, kaže Dragorad izdvajajući pomoć ćerke Mirjane i njenog muža Vladimira, koji su mu pored supruge“desna ruka“.
Od šest hektara plodnog zemljišta, jedan svake godine posvećuje povrću. Naglašava da startuje od prvog aprila i svežih proizvoda ima do kraja godine. U 30 odsto slučajeva, po ubiranju jednog, odmah sadi drugi proizvod. Koristi uvek prvoklasno seme. Kad povrće nikne redovno ga okopava. Tu je, naglašava pored svih novih pomagala neophodna motika. Zaliva na tri načina: sistemom kap po kap, prskalicama u vidu „pištolja“ i pravljenjem kanala( mali kanali-vitare koje može da iskopa samo iskusni povrtar i služe za pojedino povrće).
Kada je reč o profitabilnosti posla ne žali se. Njegova roba uvek nađe kupca, a zarada je iz godine u godinu različita. Tekuća, bar što se vremena tiče u pojedinim periodima nije bila naklonjena povrtarima.
U dane korona virusa, telefon se“ usijao“. Mnogi, stari kupci su se javljali sa brojnim narudžbinama rasade i gotovih proizvoda, koje godinama prodaje na pijaci u Sremskoj Mitrovici. Nije ga iznenadilo pitanje kako to da Mačvanin, bez problema, godinama uspešno plasira svoju robu na pijaci u Sremskoj Mitrovici, od čijeg JKP, koje gazduje pijacom je 2001. godine nagrađen zahvalnicom za „ukras“ pijace.
-Našlo se tu od svega pomalo. Nije čudo što su našu tezgu nazvali šarenom. Pored tradicije, iza svega stoji kvalitet. Jednostavno, volim ovaj posao i svi u kući smo mu maksimalno posvećeni, kaže Dragorad izdvajajući pomoć ćerke Mirjane i njenog muža Vladimira, koji su mu pored supruge“desna ruka“.
Od šest hektara plodnog zemljišta, jedan svake godine posvećuje povrću. Naglašava da startuje od prvog aprila i svežih proizvoda ima do kraja godine. U 30 odsto slučajeva, po ubiranju jednog, odmah sadi drugi proizvod. Koristi uvek prvoklasno seme. Kad povrće nikne redovno ga okopava. Tu je, naglašava pored svih novih pomagala neophodna motika. Zaliva na tri načina: sistemom kap po kap, prskalicama u vidu „pištolja“ i pravljenjem kanala( mali kanali-vitare koje može da iskopa samo iskusni povrtar i služe za pojedino povrće).
Kada je reč o profitabilnosti posla ne žali se. Njegova roba uvek nađe kupca, a zarada je iz godine u godinu različita. Tekuća, bar što se vremena tiče u pojedinim periodima nije bila naklonjena povrtarima.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
