Zoran Tošić, predsednik Privrednog saveta grada Šapca
Spremamo se za nepredviđeno
Svetom vlada pandemija kovidom 19. Mnogo je teorija o poreklu i epicentru zaraze, no posledice po ljudski rod i sve sfere civilizacije su ogromne. Niko nije pošteđen, nema povlašćenih. U malo boljoj su situaciji narodi koji su disciplinovaniji i odgovorniji. Ono što je posebno zastrašujuće to je činjenica da se o virusu jako malo zna, da nema leka, nema vakcine a ne zna se ni da li će i kada će biti pronađen. Preduzimane mere na sprečavanju zaražavanja daju rezultate, ali se dosta luta. Definitivno smo shvatili da ne možemo da se zatvorimo u četiri zida, izolujemo se i čekamo da zaraza prođe.
Da bi moglo da se živi, mora da se radi, mora da se zarađuje.
Sve zemlje sveta su preduzele niz mera kojima su pokušale i pokušavaju da sačuvaju svoje privrede, svoje kompanije. Ni naša država nije izuzetak. Prve mere koje su preduzete, dale su određene rezultate i počivale su na predpostavci da je period od tri meseca dovoljan da se život vrati u normalu, što se, na žalost, nije desilo. Tim kratkoročnim merama može se mnogo toga prigovoriti i prigovara se. Vremena za analizu će još biti.
Ono što je bitno jeste da pandemija mimo očekivanja, nije zaustavljena. Njena ekspanzija će, prema predviđanjima tek eskalirati na jesen i zimu.
Privrednici svesni situacije
Privrednici su svesni u kakvoj sistuaciji se nalaze i svojim konkretnim predlozima pokušavaju da preduprede nadolazeće probleme. Privrednici po navici uvek gledaju napred i spremaju se da dočekaju nepredviđene situacije pripremljeni.
Predlozi se individualno ili posredstvom asocijacija upućuju Vladi i resornim ministarstvima. Tako na primer Unija poslodavaca je uputila svoj predlog označen kao “5+3”. Privredna komora Srbije je takođe aktivna.Privedni saveti gradova razmatraju razne modalitete .
Ono što je bitno privredi se mora pomoći sistemskim merama koje će imati dugotrajno dejstvo a ne kratkoročne efekte.
PDV po završenoj naplati
Kao prvo, privrednici godinama unazad predlažu i traže da se obaveze PDV-a izmiruju po izvršenoj naplati a ne kao do sada po izvršenom fakturisanju. Država je u startu uvela ovakav način zahvatanja od privrede, prvo onoga što pripada njoj, ne obazirući se na realnost privrednog života. Pri tom, nije uvela obaveznost plaćanja ispostavljenih faktura i sankcionisala privredne subjekte koji se ne pridržavaju preuzetih rokova. To je prepustila kompanijama da se same bore kako znaju i umeju. Nov način naplate PDV-a u ovoj sistuaciji je neophodna mera i ovo je trenutak kada bi ona morala da zaživi.
Smanjenje stope PDV
Drugo, država bi morala da razmisli o smanjenju stope PDV-a. Opravdanja i izgovori da je u drugim zemljama stopa viša nije realno, već je izgovor. Vraćanje PDV-a na 18% je sasvim pristojna korekcija u ovom trenutku i značajno bi dovela do relaksacije u kompanijama.
Nisu svi isti
Treće, kako u prethodnim merama tako i najavljenim privredne grane su izjednačene i prema svima se ponaša isto. Ovo nije realno. Na primer, pojedinim delatnostima je bio zabranjen rad (ugostiteljstvo, turizam, putnički saobraćaj, frizeri, teretane,...) dok je u drugim rad stimulisan pod merama posebnog nadzora (maloprodaja prehrambenih proizvoda, dostave, prehrambena industrija, ambalaža....). Kada su ktakoročne mere Vlade donete, svi privrednici su stavljeni u isti koš, što nije pravedno. Po mišljenu privrednika, trebalo je sačiniti pakete mera prema stepenu ugroženosti rada privrednih subjekata..
Najugroženiji: ugostiteljstvo, turizam, saobraćaj
Četvrto. Najugroženije privredne grane su, što je već navedeno, ugostiteljstvo, turizam i saobraćaj. Države u okruženju koje realno sagledavaju problematiku su ovim delatnostima značajno umanjile PDV. Na primer, Turska je PDV za turizam svela na 1%, dok je Grčka PDV sa 25% za ovu vrstu delatnosti smanjila na 13% ( smanjenje za 12%). I naša Država bi trebala da, povučena ovim primerima, pošto se ugleda uvek na okruženje, da turizmu umanji PDV. Udruženje hotelijera već nekoliko godina predlaže da se na usluge hrane smanji iznos PDV sa 20 % na 10 %. Sada u ovom trenutku svetske pandemije sa neizvesnim vremenom trajanja je vrlo pogodan momenat da se ova korekcija stope PDV izvrši. Predlog turističke privrede je da se PDV na hranu i piće svede na 10%. Ovaj zahtev ima logično opravdanje, pošto su usluge u zoni tercijalnih potreba najosetljivije na sve društvene promene a samim tim i na pandemiju.
Akontativne uplate
poreza ukinuti
Peto. Porez na dobit kompanije plaćaju akontativno u tekućoj godini na osnovu ostvarenih rezultata u prethodnoj godini. Ovo je još jedna stavka koja značajno opterećuje privredu, posebno u godini kada su značajno otežani uslovi privređivanja i pitanje je da li će kompanije biti u sitauaciji da na kraju godine iskažu bilo kakvu dobit ili će biti u gubitcima. Zato smatram da bi akontativne uplate poreza na dobit trebalo za ovu godinu posebnom Uredbom ukinuti ili selektivno primenjivati u zavisnosti od privrednih delatnosti ( što je vrlo teško utvrditi metodologiju za selektivnu primenu).
Jednake subvencije domaćim i stranim firmama
Šesto. Domaće kompanije i strane se nalaze u neravnopravnom položaju decenijama u nazad time što se dolazak inostranih kompanija stimuliše od strane Države značajnim subvencijama (uglavnom iznosima po otvorenom radnom mestu). Domaća privreda nije u toj situaciji i prema njoj se država odnosi maćehinski. Za razumeti bi bilo, možda i opravdano da je Država odredila strateške grane privrede i da njih stimuliše određenim subvencijama ali da ne pravi razliku između domaćih i stranih kompanija. Privreda je jedinstvena u stavu da sistem subvencija treba ukinuti ili, kao što je već navedeno, subvencionisati strateške privredne grane pod jednakim uslovima za domaće i strane kompanije. Mi sada imamo situaciju da su inostrane kompanije dobile značajna sredstva po zaposlenom radniku i u startu su u trci na 100 metara krenuli sa pedesetog metra. Naše kompanije sada kada otpuštaju radnike zbog uslova poslovanja gube mogućnost apliciranja za sredstva koja je Država opredelila kao pomoć, dok su inostrane kompanije ta sredstva već unapred dobila. Te inostrane kompanije mogu lako da otpuste radnike i za očekivati je takvo njihovo ponašanje u narednom periodu kada/ako kovid 19 bude nastavio svoj zarazno razorni put. Domaće kompanije nisu protiv inostranih i smatraju da njihovim dolaskom se značajno podstiče konkurencija, uvode se novi radni standardi, nove tehnologije, ali su stava da treba stvoriti povoljan privredni ambijent zakonskom i drugom regulativom jednak za sve.
Smanjenje zarade svima
Sedmo U vreme kada privreda grca u problemima, kada su u pitanju mnoga radna mesta i opstanak kompanija, nije opravdano ni logično da zarade u državnim institucijama i javnim preduzećim ostanu na istom nivou, dok u isto vreme Država svojim merama isplaćuje iz budžeta zarade ili deo zarada preduzetnicima, onima koji taj budžet pune. Na taj način se dele zaposleni, a teret trpe oni koji stvaraju dohodak na uštrb onih drugih čiji rad je neophodan ali zavisi od privrede, njene vitalnosti. Zarade su uvek škakljiva tema, ali logika ukazuje da se u ovoj situaciji državni aparat ponaša samoživo i bez trunke solidarnosti. Bilo bi neophodno da Država učini taj korak i novim merama predvidi umanjenje zarada državnim i javnim privrednicima za 10%. Zasposleni u privredi će u svakom slučaju pozdraviti takvu odluku kao i podržati već izrečeno obećanje da zaposleni u državnim i javnim preduzećima zadrže svoja radna mesta.
Energenti
Osmo. Kompanijama koje koriste energente u procesu proizvodnje a u situaciji su da svoje proizvodne linije usled svetske pandemije održavaju u “stend bajy” nivou iz razloga ogromnih troškova koje bi imale ponovnim pokretanjem proizvodnje u slučaju gašenja, Država bi morala da energente za te kompanije fakturiše po povlašćenim cenama. Ne navodimo pojedinačne primere ali su kompanije iz Šapca još u martu nagoveštavale probleme u kojima će biti ukoliko budu primorani da obustave proizvodnju i isključe proizvodne linije.
Odložiti razgovore o povećanju zarade
Deveto. Najavljeni razgovor za povećanje zagarantovane zarade ma kako bio opravdani, Vlada treba da odloži do perioda dok se situacija u privredi ne stabilizuje. Svako povećanje koje bi bilo obavezno za privredu bi bio još jedan kamen oko vrata. Smatramo da u ovim uslovima u kojima se nalazi privreda je razmišljati o korekciji iznosa zagarantovane zarade suprotno logici.
Uplate poreza i doprinosa odložiti na zarade do 1.1.2022.
Deseto. Uplate poreza i doprinosa na zarade koje je odloženo, na osnovu mera Vlade za 1.januar 2021. godine treba odložiti za 1. januar 2022. godine. Sada najavljene mere predviđaju odlaganje za februar-mart 2021. godine. Svi epidemiolozi očekuju novi talas zaražavanja u toku jeseni i zime što znači novi problemi na svim nivoima privređivanja. U tom periodu bi i onako ranjena i izmučena privreda morala svoje odložene obaveze da izmiruje uporedo sa novonastalim. To bi značajno uvećalo troškove poslovanja i pitanje je ko bi mogao da preživi u takvoj situaciji bez enormnih rezova. Možda bi Država mogla da uradi analizu i na osnovu utvrđenih parametara otpiše poreze u potpunosti ili u određenom procentu.
Na kraju, preostali deo godine kao i čitava naredna će biti vrlo teški uslovi privređivanja. Ma koliko nam govorili da je budžet stabilan i pun, sve ima svoj kraj ako se ne puni. A puni se od privrede. Srpska privreda ne može da bude izolovana od svetske i da jedino ona nema ili ima manjih problema. Ovo se posebno odnosi na velike kompanije koje imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji, a tržište im je Svet i čija proizvodnja je uslovljena radom drugih kompanija.
Sve prethodne predložene mere se odnose na Državu. Da li je lokalna uprava u stanju da dodatno pomogne privredi?
Zakonom o finansiranju lokalne uporave, mogućnosti su svedene na minimum. Značajan izvor prihoda lokalne uprave koji se odnosi na poreze od zarada, merama Vlade im je uskraćen, to jest odložen za 1.januar 2020. ili za još duži vremenski period. Prihod od poreza na imovinu je deo koji se izmiruje kvartalno. Tu postoje određene mogućnosti, na primer usitnjavanje kvartalne obaveze na više delova ili, čak na smanjenje stope oporezivanja. Takvi predlozi su pokrenutri od strane privrednika Šapca. Lokalnoj upravi kao prihod su ostale komunalne takse. Sad, da li je tu moguće neko malo umanjenje, pitanje je.
Prema uporednim pokazateljima, na primer, Šabac ima najniže komunalne takse u čitavom okruženju i odluka o njihovoj visini se nije menjala od 2014. godine. Šabačka opština je i smanjila visinu poreza na imovinu za dva procenta. Ono što lokalna uprava da uradi jeste da poveća svoju ažurnost i podigne nivo usluga privredi na još viši nivo. Pitanje je šta će biti i sa budžetim lokalnih uprava. Prihodi su planirani na osnovu projekcija u novembru 2019. godine. Sada su svima prihodi uskraćeni ili značajno smanjeni. Postavlja se pitanje kako će lokalne uprave uopšte funkcionisati i da li će moći da realizuju delić svojih predviđenih projekata i planova.
Da bi moglo da se živi, mora da se radi, mora da se zarađuje.
Sve zemlje sveta su preduzele niz mera kojima su pokušale i pokušavaju da sačuvaju svoje privrede, svoje kompanije. Ni naša država nije izuzetak. Prve mere koje su preduzete, dale su određene rezultate i počivale su na predpostavci da je period od tri meseca dovoljan da se život vrati u normalu, što se, na žalost, nije desilo. Tim kratkoročnim merama može se mnogo toga prigovoriti i prigovara se. Vremena za analizu će još biti.
Ono što je bitno jeste da pandemija mimo očekivanja, nije zaustavljena. Njena ekspanzija će, prema predviđanjima tek eskalirati na jesen i zimu.
Privrednici svesni situacije
Privrednici su svesni u kakvoj sistuaciji se nalaze i svojim konkretnim predlozima pokušavaju da preduprede nadolazeće probleme. Privrednici po navici uvek gledaju napred i spremaju se da dočekaju nepredviđene situacije pripremljeni.
Predlozi se individualno ili posredstvom asocijacija upućuju Vladi i resornim ministarstvima. Tako na primer Unija poslodavaca je uputila svoj predlog označen kao “5+3”. Privredna komora Srbije je takođe aktivna.Privedni saveti gradova razmatraju razne modalitete .
Ono što je bitno privredi se mora pomoći sistemskim merama koje će imati dugotrajno dejstvo a ne kratkoročne efekte.
PDV po završenoj naplati
Kao prvo, privrednici godinama unazad predlažu i traže da se obaveze PDV-a izmiruju po izvršenoj naplati a ne kao do sada po izvršenom fakturisanju. Država je u startu uvela ovakav način zahvatanja od privrede, prvo onoga što pripada njoj, ne obazirući se na realnost privrednog života. Pri tom, nije uvela obaveznost plaćanja ispostavljenih faktura i sankcionisala privredne subjekte koji se ne pridržavaju preuzetih rokova. To je prepustila kompanijama da se same bore kako znaju i umeju. Nov način naplate PDV-a u ovoj sistuaciji je neophodna mera i ovo je trenutak kada bi ona morala da zaživi.
Smanjenje stope PDV
Drugo, država bi morala da razmisli o smanjenju stope PDV-a. Opravdanja i izgovori da je u drugim zemljama stopa viša nije realno, već je izgovor. Vraćanje PDV-a na 18% je sasvim pristojna korekcija u ovom trenutku i značajno bi dovela do relaksacije u kompanijama.
Nisu svi isti
Treće, kako u prethodnim merama tako i najavljenim privredne grane su izjednačene i prema svima se ponaša isto. Ovo nije realno. Na primer, pojedinim delatnostima je bio zabranjen rad (ugostiteljstvo, turizam, putnički saobraćaj, frizeri, teretane,...) dok je u drugim rad stimulisan pod merama posebnog nadzora (maloprodaja prehrambenih proizvoda, dostave, prehrambena industrija, ambalaža....). Kada su ktakoročne mere Vlade donete, svi privrednici su stavljeni u isti koš, što nije pravedno. Po mišljenu privrednika, trebalo je sačiniti pakete mera prema stepenu ugroženosti rada privrednih subjekata..
Najugroženiji: ugostiteljstvo, turizam, saobraćaj
Četvrto. Najugroženije privredne grane su, što je već navedeno, ugostiteljstvo, turizam i saobraćaj. Države u okruženju koje realno sagledavaju problematiku su ovim delatnostima značajno umanjile PDV. Na primer, Turska je PDV za turizam svela na 1%, dok je Grčka PDV sa 25% za ovu vrstu delatnosti smanjila na 13% ( smanjenje za 12%). I naša Država bi trebala da, povučena ovim primerima, pošto se ugleda uvek na okruženje, da turizmu umanji PDV. Udruženje hotelijera već nekoliko godina predlaže da se na usluge hrane smanji iznos PDV sa 20 % na 10 %. Sada u ovom trenutku svetske pandemije sa neizvesnim vremenom trajanja je vrlo pogodan momenat da se ova korekcija stope PDV izvrši. Predlog turističke privrede je da se PDV na hranu i piće svede na 10%. Ovaj zahtev ima logično opravdanje, pošto su usluge u zoni tercijalnih potreba najosetljivije na sve društvene promene a samim tim i na pandemiju.
Akontativne uplate
poreza ukinuti
Peto. Porez na dobit kompanije plaćaju akontativno u tekućoj godini na osnovu ostvarenih rezultata u prethodnoj godini. Ovo je još jedna stavka koja značajno opterećuje privredu, posebno u godini kada su značajno otežani uslovi privređivanja i pitanje je da li će kompanije biti u sitauaciji da na kraju godine iskažu bilo kakvu dobit ili će biti u gubitcima. Zato smatram da bi akontativne uplate poreza na dobit trebalo za ovu godinu posebnom Uredbom ukinuti ili selektivno primenjivati u zavisnosti od privrednih delatnosti ( što je vrlo teško utvrditi metodologiju za selektivnu primenu).
Jednake subvencije domaćim i stranim firmama
Šesto. Domaće kompanije i strane se nalaze u neravnopravnom položaju decenijama u nazad time što se dolazak inostranih kompanija stimuliše od strane Države značajnim subvencijama (uglavnom iznosima po otvorenom radnom mestu). Domaća privreda nije u toj situaciji i prema njoj se država odnosi maćehinski. Za razumeti bi bilo, možda i opravdano da je Država odredila strateške grane privrede i da njih stimuliše određenim subvencijama ali da ne pravi razliku između domaćih i stranih kompanija. Privreda je jedinstvena u stavu da sistem subvencija treba ukinuti ili, kao što je već navedeno, subvencionisati strateške privredne grane pod jednakim uslovima za domaće i strane kompanije. Mi sada imamo situaciju da su inostrane kompanije dobile značajna sredstva po zaposlenom radniku i u startu su u trci na 100 metara krenuli sa pedesetog metra. Naše kompanije sada kada otpuštaju radnike zbog uslova poslovanja gube mogućnost apliciranja za sredstva koja je Država opredelila kao pomoć, dok su inostrane kompanije ta sredstva već unapred dobila. Te inostrane kompanije mogu lako da otpuste radnike i za očekivati je takvo njihovo ponašanje u narednom periodu kada/ako kovid 19 bude nastavio svoj zarazno razorni put. Domaće kompanije nisu protiv inostranih i smatraju da njihovim dolaskom se značajno podstiče konkurencija, uvode se novi radni standardi, nove tehnologije, ali su stava da treba stvoriti povoljan privredni ambijent zakonskom i drugom regulativom jednak za sve.
Smanjenje zarade svima
Sedmo U vreme kada privreda grca u problemima, kada su u pitanju mnoga radna mesta i opstanak kompanija, nije opravdano ni logično da zarade u državnim institucijama i javnim preduzećim ostanu na istom nivou, dok u isto vreme Država svojim merama isplaćuje iz budžeta zarade ili deo zarada preduzetnicima, onima koji taj budžet pune. Na taj način se dele zaposleni, a teret trpe oni koji stvaraju dohodak na uštrb onih drugih čiji rad je neophodan ali zavisi od privrede, njene vitalnosti. Zarade su uvek škakljiva tema, ali logika ukazuje da se u ovoj situaciji državni aparat ponaša samoživo i bez trunke solidarnosti. Bilo bi neophodno da Država učini taj korak i novim merama predvidi umanjenje zarada državnim i javnim privrednicima za 10%. Zasposleni u privredi će u svakom slučaju pozdraviti takvu odluku kao i podržati već izrečeno obećanje da zaposleni u državnim i javnim preduzećima zadrže svoja radna mesta.
Energenti
Osmo. Kompanijama koje koriste energente u procesu proizvodnje a u situaciji su da svoje proizvodne linije usled svetske pandemije održavaju u “stend bajy” nivou iz razloga ogromnih troškova koje bi imale ponovnim pokretanjem proizvodnje u slučaju gašenja, Država bi morala da energente za te kompanije fakturiše po povlašćenim cenama. Ne navodimo pojedinačne primere ali su kompanije iz Šapca još u martu nagoveštavale probleme u kojima će biti ukoliko budu primorani da obustave proizvodnju i isključe proizvodne linije.
Odložiti razgovore o povećanju zarade
Deveto. Najavljeni razgovor za povećanje zagarantovane zarade ma kako bio opravdani, Vlada treba da odloži do perioda dok se situacija u privredi ne stabilizuje. Svako povećanje koje bi bilo obavezno za privredu bi bio još jedan kamen oko vrata. Smatramo da u ovim uslovima u kojima se nalazi privreda je razmišljati o korekciji iznosa zagarantovane zarade suprotno logici.
Uplate poreza i doprinosa odložiti na zarade do 1.1.2022.
Deseto. Uplate poreza i doprinosa na zarade koje je odloženo, na osnovu mera Vlade za 1.januar 2021. godine treba odložiti za 1. januar 2022. godine. Sada najavljene mere predviđaju odlaganje za februar-mart 2021. godine. Svi epidemiolozi očekuju novi talas zaražavanja u toku jeseni i zime što znači novi problemi na svim nivoima privređivanja. U tom periodu bi i onako ranjena i izmučena privreda morala svoje odložene obaveze da izmiruje uporedo sa novonastalim. To bi značajno uvećalo troškove poslovanja i pitanje je ko bi mogao da preživi u takvoj situaciji bez enormnih rezova. Možda bi Država mogla da uradi analizu i na osnovu utvrđenih parametara otpiše poreze u potpunosti ili u određenom procentu.
Na kraju, preostali deo godine kao i čitava naredna će biti vrlo teški uslovi privređivanja. Ma koliko nam govorili da je budžet stabilan i pun, sve ima svoj kraj ako se ne puni. A puni se od privrede. Srpska privreda ne može da bude izolovana od svetske i da jedino ona nema ili ima manjih problema. Ovo se posebno odnosi na velike kompanije koje imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji, a tržište im je Svet i čija proizvodnja je uslovljena radom drugih kompanija.
Zakonom o finansiranju lokalne uporave, mogućnosti su svedene na minimum. Značajan izvor prihoda lokalne uprave koji se odnosi na poreze od zarada, merama Vlade im je uskraćen, to jest odložen za 1.januar 2020. ili za još duži vremenski period. Prihod od poreza na imovinu je deo koji se izmiruje kvartalno. Tu postoje određene mogućnosti, na primer usitnjavanje kvartalne obaveze na više delova ili, čak na smanjenje stope oporezivanja. Takvi predlozi su pokrenutri od strane privrednika Šapca. Lokalnoj upravi kao prihod su ostale komunalne takse. Sad, da li je tu moguće neko malo umanjenje, pitanje je.
Prema uporednim pokazateljima, na primer, Šabac ima najniže komunalne takse u čitavom okruženju i odluka o njihovoj visini se nije menjala od 2014. godine. Šabačka opština je i smanjila visinu poreza na imovinu za dva procenta. Ono što lokalna uprava da uradi jeste da poveća svoju ažurnost i podigne nivo usluga privredi na još viši nivo. Pitanje je šta će biti i sa budžetim lokalnih uprava. Prihodi su planirani na osnovu projekcija u novembru 2019. godine. Sada su svima prihodi uskraćeni ili značajno smanjeni. Postavlja se pitanje kako će lokalne uprave uopšte funkcionisati i da li će moći da realizuju delić svojih predviđenih projekata i planova.
Najnoviji broj
18. april 2024.
