Zaboravljena boza

Iako je u današnje vreme teško pronaći prirodan, zdrav sok još uvek postoje ljudi koji neguju tradiciju i staru recepturu. Boza, napitak star više od hiljadu godina, nekada se mogao pronaći svuda. Danas je to retkost. Naši stari su je pili u detinstvu, u letnjim danima su se osvežavali hladnom bozom.

Dejan Erneki, poslastičar koji se ceo život bavi ovim zanatom kaže da je proces pravljenja boze dug i naporan. Ovaj napitak se sastoji iz 70% žutog kukuruznog brašna i 30% belog. Zahteva kuvanje i mešanje na tihoj vatri oko 17 sati, nakon čega se dodaje šećer.

–Sećam se kada je moj otac, sa pokojnim dedom pravio bozu. Dva čoveka su držala posudu u kojoj se spremala, a jedan je mešao smesu. Sada smo napredovali pa nije više potrebno držanje, već je osmišljeno postolje.
U porodici Erneki, ovaj zanat prenosi se sa kolena na koleno. Dejan je treća generacija, a kako kaže, trudi se da i na sina prenese ljubav prema poslu kojim se bavi.

-Od svoje 13. godine počeo sam da se bavim ovim zanatom. Nasledio sam ovaj posao, koji je tradicija u našoj porodici. Posebno mi je drago kada vidim interesovanje svog sina i želju za nastavljanjem ove tradicije. Posao jeste naporan ali je prelep.

Rođen je u Zrenjaninu, ali je od svoje sedme godine u Šapcu, gradu za koji je posebno vezan.
Da se oduvek trude da održe kvalitet i tradiciju govori i veslo kojim meša bozu staro čak 73 godine
-To je veslo pokojnog dede i ove godine puni 73 godine. U tadašnje vreme, retko koji poslastičar je mogao da ga priušti. Kupljeno je u Italiji i čast mi je da ga i posle toliko godina koristim.
S obzirom na to da ljudi sve manje znaju za ovo piće, Dejan kaže da ima svoje mušterije koje i dalje cene ovaj magični napitak obogaćen B vitaminom.
-Pored stalnih mušterija, sve češće dolaze i žene koje doje decu. Traže bozu jer je to čist B vitamin. Kukuruzno brašno je samo po sebi zdravo, a vrenje do kog dolazi tokom kuvanja stvara još više vitamina – kaže poslastičar iz Šapca ali i ističe da se, po njegovom mišljenju, vraća vreme boze, kao i svih drugih zdravih proizvoda.
U narodu postoji rečenica „Prosto k`o boza“, a koliko ona ima smisla objasnio nam je Dejan
-Kada kažu „Bistro kao boza“, to jeste. Ali koliko je teško i naporno napraviti ovaj sok, mislim da bi trebalo to više ceniti i poštovati.

Moguće je napraviti bozu i u kućnim uslovima, u manjoj količini i za taj proces ne bi bilo neophodno dugo kuvanje od 17 sati.

Postoji i takozvani špricer. Ljudi koji ne vole bozu koja je sama po sebi gusta i jaka, razblažuju je sa limunadom. Time se dobija ređe piće, koje je mladima lepšeg ukusa.
Da je istina da šapčani vole popiti dobru bozu dokazuje nam i Obrad Marković, naš sugrađanin koji živi i radi u Beču.

-Probao sam bozu. To je domaći napitak jako lepog ukusa. Kada god dođem sa porodicom na odmor u Šabac, volim da svratim ovde i popijem hladnu bozu.

Naše bake su u trudnoći kao i nakon nje pile ovaj sok. Da je to još uvek ostala rutina ženama kaže nam Jelena Živanović, mlada majka.

-Sjajno je to što nam je komšija Dejan blizu. U ovim vrućim letim danima boza nam je omiljeno piće. S obzirom da sam se porodila pre nepune dve nedelje, jako mi prija. Pila sam je i u trudnoći, ali i sada dok dojim. Veoma mi znači da se rashladim.