LETNjE OLIMPIJSKE IGRE 1984 – LOS ANĐELES
Preko „bare“ do slave
Drugarstvo i kvalitet odveli na tron. Ispunjenje sna o putu „Preko bare“. Svlačionica Lejkersa. Amerikanci uživali u rukometu. Koka kola na svakom koraku. Perfektna organizacija, sjajan smeštaj, moćna sportska nacija
Te 1984. Jugoslavija je živela poslednje godine, a da to nije znala, dok je Metaloplastika bila na korak od vrha Evrope i u godinama dominacije. Letnje olimpijske igre u Los Anđelesu su najuspešnije u istoriji našeg sporta, a posebno smo dominirali u rukometu, gde je okosnicu tima činio onda vicešampion Evrope, šabačka Metaloplastika. Svoje ime na putu do zlata kod muškaraca upisali su: Veselin Vuković, Veselin Vujović, Mile Isaković, Slobodan Kuzmanovski, Mirko Bašić, a kod dama, deo mozaika koji je poneo najsjajnije odlilje bila je naša sugrađanka, golman Dragiša Đurić.
Sam put na najveću smortu bio je ispunjenje jednog posebnog sna šabačke mladosti, velikih asova i još većih drugara kojima je svet bio na dlanu.
Putovali smo po Evropi, ali otići „preko bare“, e to je bilo nešto izuzetno za nas. Videli smo prvi put autoputeve sa više traka u jednom pravcu, bili smo smešteni u čuvenom univerzitetu Kalifornijskom univerzitetu Los Anđeles, cela naša delegcija, sačinjena od velikih sportista i ljudi. Organizacije perfektna – priseća se Veselin Vujović, koji je nastupao onda na prvim od ukupno četiri Igre gde je participirao kao igrač ili selektor.
Put do čuvenog grada bio je dug i težak iz Beograda.
-Satima je trajalo, presedali smo u Montrealu, promenili ne znam koliko vremenskih zona, da bi odmah po sletanju Branislav Pokrajac odlučio da nas odvede na trening. Zamislite samo kako smo izgledali onda, nismo znali gde je levo, a gde desno, ali smo tako lakše prebrodili „džet leg“. U obilasku grada smo bili kao deca u prodavnici slatkiša. Impresionirala nas je gratis koka kola na svakom koraku, poseta Diznilendu u godini kada Paja Patak slavi 50. Rođendan – hoda u sećanjima Veselin Vuković, još jedan olimpijski debitant iz Šapca.
Sledilo je otvaranje. Zbog slova Y na početku engleskog imena zemlje, naši sportisti su pretposlednji u defileu, dok su domaći poslednji. Čekalo se pet sati u dvorani Lejkersa i nervoza je uzimala svoje.
-Gađali smo se flašicama i voćem sa sportistima iz Amerike i bili smo uspešniji – kaže Vuković.
Počeo je turnir. Istočni blok je bojkotom odgovorio na bojkot četiri godine ranije, te je rukometni turnir bio oslabljen za SSSR, DR Nemačku, Čehoslovačku. U poslednjem kolu je predviđen derbi za prvo mesto Jugoslavija – Rumunija.
-Jedva smo izvukli nerešeno protiv Islanda (22:22) u prvom kolu, nismo igrali dobro. Pobedili smo: Alžir, Švajcarsku, Japan i čekali su nas Rumuni. Vodili smo 19:18, a oni su imali poslednji napad sa igračem više, bod je njih vodio na prvo mesto i u finale. Zahvaljujući intuiciji Zorana Živkovića na klupi odbranili smo se i plasirali u finale. Tamo smo u teškom meču savladali SR Nemačku i postali šampioni – približava Vuković i dodaje da je rukomet bio sjajna „egzotika“ za Amerikance.
-Turnir je bio rasprodat, uživali su u padovima, jakom kontaktu, startovima. Finale se igralo u pomenutom Forumu, sećam se svlačionice LA. Lejkersa koju smo dobili na osnovu simpatija domara prema našoj zemlji. Mesta iznad kojih su bile pločice sa imenima Madžik Džonsona, Abdul Jabara, bile su izazov za većinu, ja sam sedeo na mestu nekog Grega Tompsona, ako se dobro sećam, posle mi rekli da je bio jedini belac u ekipi. A ja nisam rasista.
Titula je bila zaslužena, iako su neki želeli da je umanje.
-Mnogi su zbog bojkota „istočnjaka“ umanjili naš rezultat, zato je važno što smo na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj dve godina kasnije postali prvaci i pokazali da smo najbolji na svetu i kada je najjača konkurencija– ističe Veselin Vujović.
Kod dama je postojao ligaški sistem, a „plave“ su sa pet pobeda dominantno došle do zlata, predvođene igračicama najboljeg kluba Evrope, beogradskog „Radničkog“. Pobedile su redom: Koreju, Kinu, SR Nemačku, SAD i Austriju.
Los Anđeles 1984.
Američki grad je dobio organizaciju na kongresu MOK u Atini 1978. U konkurenciji su bili LA i Teheran, ali su političke promene u Iranu donele povlačenje njihove kandidature. U Kaliforniji je nastupilo 6.829 sportista iz 140 država, bojkotavao ih je deo „istočnog bloka“, kao i Iran i Libija. Program je činilo 21 disciplina. Ubedljivo najuspešniji su domaćini sa 174 medalje, Rumunija je druga sa 53.
Jugoslaviju predstavlja 139 sportista u 16 sportova. Osvojeno je čak 18 medalja. Sedam zlatnih (rukometašice, rukometaši, vaterpolisti, Ljubek-Nišković, Lisjak, Trstena, Josipović), četiri srebrne (Memišević, Janjić, Ljubek – Nišović, Redžepovski) i sedam bronzanih (košarkaši, fudbaleri, Tertei, Pančić, Stanulov, Puzović, Salihu). U ukupnom plasmanu su „plavi“ deveti.
Čekjući let
Slavili su momci do polaska, a onda je usledio zastoj u povratku i umalo incident sa našim sagovornicima.
-Američka policija nam nije dozvolila poletanje zbog dojave o bombi u Jatovom avionu. Sati čekanja između piste i zgrade su stvorili nervozu u okviru naše ekspedicije, i nešto što je počelo kao šala i opklada se umalo pretvorilo u incident u kome je moj veliki prijatelj i saigrač Vuja, nasrnuo na, ni manje ni više, osvajača bronze u boksu, u teškoj kategoriji, Azisa Salihua, našeg boksera. Naravno da se Vuja osilio kad sam ja bio tu da zajedno izgladimo problem – uz neskriveni osmeh prepričava Vuković.
Sam put na najveću smortu bio je ispunjenje jednog posebnog sna šabačke mladosti, velikih asova i još većih drugara kojima je svet bio na dlanu.
Putovali smo po Evropi, ali otići „preko bare“, e to je bilo nešto izuzetno za nas. Videli smo prvi put autoputeve sa više traka u jednom pravcu, bili smo smešteni u čuvenom univerzitetu Kalifornijskom univerzitetu Los Anđeles, cela naša delegcija, sačinjena od velikih sportista i ljudi. Organizacije perfektna – priseća se Veselin Vujović, koji je nastupao onda na prvim od ukupno četiri Igre gde je participirao kao igrač ili selektor.
Put do čuvenog grada bio je dug i težak iz Beograda.
-Satima je trajalo, presedali smo u Montrealu, promenili ne znam koliko vremenskih zona, da bi odmah po sletanju Branislav Pokrajac odlučio da nas odvede na trening. Zamislite samo kako smo izgledali onda, nismo znali gde je levo, a gde desno, ali smo tako lakše prebrodili „džet leg“. U obilasku grada smo bili kao deca u prodavnici slatkiša. Impresionirala nas je gratis koka kola na svakom koraku, poseta Diznilendu u godini kada Paja Patak slavi 50. Rođendan – hoda u sećanjima Veselin Vuković, još jedan olimpijski debitant iz Šapca.
Sledilo je otvaranje. Zbog slova Y na početku engleskog imena zemlje, naši sportisti su pretposlednji u defileu, dok su domaći poslednji. Čekalo se pet sati u dvorani Lejkersa i nervoza je uzimala svoje.
-Gađali smo se flašicama i voćem sa sportistima iz Amerike i bili smo uspešniji – kaže Vuković.
Počeo je turnir. Istočni blok je bojkotom odgovorio na bojkot četiri godine ranije, te je rukometni turnir bio oslabljen za SSSR, DR Nemačku, Čehoslovačku. U poslednjem kolu je predviđen derbi za prvo mesto Jugoslavija – Rumunija.
-Jedva smo izvukli nerešeno protiv Islanda (22:22) u prvom kolu, nismo igrali dobro. Pobedili smo: Alžir, Švajcarsku, Japan i čekali su nas Rumuni. Vodili smo 19:18, a oni su imali poslednji napad sa igračem više, bod je njih vodio na prvo mesto i u finale. Zahvaljujući intuiciji Zorana Živkovića na klupi odbranili smo se i plasirali u finale. Tamo smo u teškom meču savladali SR Nemačku i postali šampioni – približava Vuković i dodaje da je rukomet bio sjajna „egzotika“ za Amerikance.
-Turnir je bio rasprodat, uživali su u padovima, jakom kontaktu, startovima. Finale se igralo u pomenutom Forumu, sećam se svlačionice LA. Lejkersa koju smo dobili na osnovu simpatija domara prema našoj zemlji. Mesta iznad kojih su bile pločice sa imenima Madžik Džonsona, Abdul Jabara, bile su izazov za većinu, ja sam sedeo na mestu nekog Grega Tompsona, ako se dobro sećam, posle mi rekli da je bio jedini belac u ekipi. A ja nisam rasista.
Titula je bila zaslužena, iako su neki želeli da je umanje.
-Mnogi su zbog bojkota „istočnjaka“ umanjili naš rezultat, zato je važno što smo na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj dve godina kasnije postali prvaci i pokazali da smo najbolji na svetu i kada je najjača konkurencija– ističe Veselin Vujović.
Kod dama je postojao ligaški sistem, a „plave“ su sa pet pobeda dominantno došle do zlata, predvođene igračicama najboljeg kluba Evrope, beogradskog „Radničkog“. Pobedile su redom: Koreju, Kinu, SR Nemačku, SAD i Austriju.
Američki grad je dobio organizaciju na kongresu MOK u Atini 1978. U konkurenciji su bili LA i Teheran, ali su političke promene u Iranu donele povlačenje njihove kandidature. U Kaliforniji je nastupilo 6.829 sportista iz 140 država, bojkotavao ih je deo „istočnog bloka“, kao i Iran i Libija. Program je činilo 21 disciplina. Ubedljivo najuspešniji su domaćini sa 174 medalje, Rumunija je druga sa 53.
Jugoslaviju predstavlja 139 sportista u 16 sportova. Osvojeno je čak 18 medalja. Sedam zlatnih (rukometašice, rukometaši, vaterpolisti, Ljubek-Nišković, Lisjak, Trstena, Josipović), četiri srebrne (Memišević, Janjić, Ljubek – Nišović, Redžepovski) i sedam bronzanih (košarkaši, fudbaleri, Tertei, Pančić, Stanulov, Puzović, Salihu). U ukupnom plasmanu su „plavi“ deveti.
Slavili su momci do polaska, a onda je usledio zastoj u povratku i umalo incident sa našim sagovornicima.
-Američka policija nam nije dozvolila poletanje zbog dojave o bombi u Jatovom avionu. Sati čekanja između piste i zgrade su stvorili nervozu u okviru naše ekspedicije, i nešto što je počelo kao šala i opklada se umalo pretvorilo u incident u kome je moj veliki prijatelj i saigrač Vuja, nasrnuo na, ni manje ni više, osvajača bronze u boksu, u teškoj kategoriji, Azisa Salihua, našeg boksera. Naravno da se Vuja osilio kad sam ja bio tu da zajedno izgladimo problem – uz neskriveni osmeh prepričava Vuković.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
