Инфо

Берза

  • aero 1.650 ▼ -1,55%
  • dinnpb 3.480 ▼ -0,29%
  • impl 3.200 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.910 ▲ 0,26%
  • niis 678 ▼ -0,44%
  • puue 270 ⚫ 0,00%
  • rvst 1.950 ⚫ 0,00%
  • sjpt 151 ▲ 5,59%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -2,27%
  • trbg 2.601 ▼ -13,30%
  • vbse 850 ▲ 1,31%
  • vtsr 650 ▲ 30,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(18. август 2011.)
ЈАВНОСТ И ТАЈНОСТ У СРБИЈИ

УДБА КАО СУДБА

Да ли се у овом случају може говорити о борби за власт која је прешла у домен патологије, односно политичке параноје, у чијој основи је страх од губитка власти
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је недавно у дневном листу „ Блиц “ изјавио да би приватни подаци грађана могли бити озбиљно угрожени уколико власт усвоји правилник којим треба да се регулише пресретање електронских комуникација. Увођењем категорије тзв. “задржаних података“ било би омогућено да државни органи и без одлуке суда, што је иначе регулисано Уставом, пресрећу комуникацију грађана. Овај чин власти нам говори да смо још увек далеко од владавине права и правне државе имајући у виду да се на овом примеру види како један подзаконски акт који се зове правилник поништава уставну одредбу. Ова несрећна уредбодавна и правилничка пракса почела је још 2002. године доношењем разних уредби, а једна од њих је и уредба о реструктурирању чија је примена имала катастрофалне последице у привреди.
Издвајање категорије “задржаних података“ из домена комуникације је противуставно, и још више задире у приватност грађана, што је иначе потврђено разним пресудама Европског суда за људска права у Стразбуру. Забрињавајуће је и то што правилник не регулише постојање неизбрисивог трага о томе ко је, када и зашто прислушкиван. У овом случају је обесмишљена било каква контрола што је иначе, манир ове власти. Ствара се и могућност повреде Уставом зајемченог права која су регулисана чланом 41. По том члану, прислушкивање и праћење је могуће само на основу одлуке суда, али се не односи на “задржане податке“. Овим правилником се уводи и тајни надзор локације корисника и то независно од тога да ли он уопште и учествује у комуникацији.
“Надзор локације“ је заправо праћење лица, а та проблематика се може регулисати само законом, а не правилником. Да ли је у питању параноја власти од губитка избора и ко може да гарантује да осим криминалаца и особа за које се основано сумња да су починиоци одређених кривичних дела, предмет прислушкивања и праћења неће бити политички противници, критичари и опоненти режима. Да ли се у овом случају са поменутим усвајањем очигледно неуставног правилника, враћамо у најславнија времена полицијске државе која се формално ““ правно звала СФРЈ. Познато гесло у то време било је, нарочито у периоду непосредно после Другог светског рата “Озна све дозна“.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa