NASILjE NA INTERNETU TREBA SHVATITI OZBILjNO
Žrtve zlostavljače nose u džepu
Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu, navodi da se često brutalnost u virtuelnom svetu prebaci i u fizički. “Osećaj sramote, bespomoćnosti, bezizlazne situacije, dovode do toga da se mladi ne obraćaju za pomoć, ili to urade prekasno. Nasilnik često dobija za svoje ponašanje podršku, što se ogleda u vidu lajkova i komentara. Deci treba odrediti u kom periodu i koliko dugo mogu tokom dana da koriste mobilni telefon, računar i da igraju video igre” kaže Jonev Ćirjaković za “Glas Podrinja”
Previše vremena provedenog na internetu i ranije je bio čest problem, pre svega, dece i mladih. Od početka pandemije koronavirusa, školovanje i rad od kuće, ova pojava je postala još izraženija.
Pre ili kasnije najviše korisnika društvenih mreža bude žrtva internet nasilja. To je problem o kom se često priča, ali mu se u praksi ne pridaje dovoljno značaja dok ga neko lično ne doživi, ili neko njemu blizak. Čak se neretko dešava da ljudi ukoliko čuju da neko doživljava neprijatnost u virtuelnom svetu daju savete da se na to ne obraća pažnja. Međutim, digitalno uznemiravanje i nasilje može ostaviti trajne posledice, pogotovu na nekog mladog, nedovoljno formiranog kao ličnost.
Nije dečja šala
Katarina Jonev Ćiraković, analitičar za sajber terorizam, javnosti poznatija kao stručnjak za bezbednost dece na internetu, navodi da se često brutalnost u virtuelnom svetu prebaci i u fizički.
-Sa pravom se može reći da je danas digitalno nasilje najrasprostranjeniji vid nasilja među mladima. Zabrinjava činjenica da ono još uvek nije prepoznato kao ozbiljan problem i da određeni broj prosvetnih radnika, pa čak i roditelja, smatra da je u pitanju ,,samo dečija šala’’. Međutim, ova vrsta nasilja nosi sa sobom trajne negativne (pre svega psihičke) posledice po žrtvu i utiče na njeno normalno funkcionisanje i daleko je od šale! Nasilnicima je sajber prostor omogućio anonimnost što dodatno žrtvu ugrožava. Skrivanje pravog identiteta koju pruža Internet i lakoća kreiranja lažnih naloga na društvenim mrežama često ohrabruje nasilnike. Putem društvenih mreža oni mogu pristupiti žrtvi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Nelagodnost i nesigurnost kod žrtve izaziva i činjenica da je na meti 24 sata sedam dana u nedelji, objašnjava Katarina Jonev Ćiraković.
Elektronski vid nasilja uključuje slanje sms poruka, mejlova, poruka na društvenim mrežama koje su preteće, uznemiravanje, omalovažavanje, zastrašivanje, neovlašćeni upad u tuđ profil, lažno predstavljanje, objavljivanje netačnih informacija i laži o nekoj osobi, pisanje uvredljivih komentara, postavljanje slika nakon promena u programima za fotomontažu, slanje nepoželjnih mejlova (spam poruka), slanje pornografskog sadržaja.
Nasilnici sve mlađi
Naša sagovornica navodi da su digitalni nasilnici sve mlađi i da su učenici osnovnih škola mnogo više pogođeni nego pre nekoliko godina.
-Deca mogu biti žrtve i zbog verske, rasne, seksualne, ekonomske različitosti, zbog ljubomore, pa čak i zbog navijanja za protivnički fudbalski klub. Osećaj sramote, bespomoćnosti, bezizlazne situacije, dovode do toga da se mladi ne obraćaju za pomoć, ili to urade prekasno. Kada dete koje je žrtva obriše svoj profil na društvenoj mreži ista je situacija. Štetan materijal nastavlja da se širi. Užasni komentari mogu ostati na mreži, prisiljavajuć́i žrtvu da iznova i iznova doživljava bol i nelagodu kada ponovo uključi računar ili uzme telefon u ruke. Žrtve sajber maltretiranja praktično nemaju gde da pobegnu. One faktički nose svoje zlostavljače u džepu, kaže Jonev Ćiraković.
Pored nasilnika koji imaju za cilj da dobiju konkretnu finansijsku dobit, pa žrtve ucenjuju da će ukoliko ne dobiju određenu količinu novca za nju neželjeni sadržaj objaviti javnosti, postoje i oni koji nisu svesni da nekog povređuju. Naša sagovornica kaže da sve veća prisutnost agresija i nasilja na društvenim mrežama čine da mladi razviju ravnodušnost, manjak empatije i spremnost da pomognu žrtvi
-Kada biste pitali dete autora ružnih i pogrdnih komentara zašto piše takve stvari, odgovorilo bi da je to zbog zabave, jer to svi drugi rade ili zbog dosade, ili zato što mu se žrtva ne dopada. Nasilnik često dobija za svoje ponašanje podršku, što se ogleda u vidu lajkova i komentara. Lajkovi podstiču nasilnika da nastavi, čime njegova moć i uticaj rastu. Vršnjaci će mu se diviti, ali će ga se istovremeno i plašiti. Drugi će ga oponašati čime se lanac maltretiranja nastavlja, kaže Jonev Ćiraković.
Važna uloga roditelja
Kao jedno od rešenja je ograničavanje vremena koje deca provode na internetu. Katarina Jonev Ćiraković kaže da se jasno moraju da postave jasna pravila kada su u pitanju korišćenje interneta i telefona u pitanju.
-Sa decom treba raditi! Treba ih usmeravati! Treba sa njima provoditi vreme i upoznati ih, a sada je prilika za to, pogotovo jer veliki broj roditelja ostaje kod kuće i radi od kuće. Deci treba odrediti u kom periodu i koliko dugo mogu tokom dana da koriste mobilni telefon, računar i da igraju video igre. Budite spremni da će se deca ljutiti, ali znajte da vikom i zabranama nećete postići veliki efekat, čak ćete ovu dovoljno tešku situaciju učiniti još težom. Pravilnom komunikacijom sa puno pažnje i razumevanja treba objasniti detetu zašto nije dobro da bude non stop ispred ekrana. Sarađujte sa svojim detetom i budite mu uzor u ponašanju – kao što ćete ograničiti dete, ograničite i sebe i svoje vreme sa telefonom. Pred spavanje i tokom porodičnog obroka dete ne treba da koristi mobilni telefon, i dok ne završi sa svojim školskim obavezama i domaćim zadacima, ističe Katarina Jonev Ćiraković.
Savetuje roditelje da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega, na jutjubu, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama.
-Deci treba ponovo objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju jer su u vreme vanredne situacije društvene mreže epicentar lažnih vesti. U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. TikTok aplikacija je postala izuzetno popularna među mladima ali i izazovi koji se snimaju i postavljaju na ovu društvenu mrežu. Deci mašta radi (ali i dokolica) kada su u zatvorenom prostoru i ne čudi što su se u kratkom roku pojavili razni izazovi od kojih neki mogu da dovedu do povreda, kaže naša sagovornica.
Deca ne treba da ćute i kriju ukoliko dožive nasilje. Važno je da se odmah obrate roditeljima ili nastavnicima i psihologu u školi. Ukoliko neko odrastao dobija pretnje po život ili mu je povređen ugled treba sve da prijavi policiji.
Pre ili kasnije najviše korisnika društvenih mreža bude žrtva internet nasilja. To je problem o kom se često priča, ali mu se u praksi ne pridaje dovoljno značaja dok ga neko lično ne doživi, ili neko njemu blizak. Čak se neretko dešava da ljudi ukoliko čuju da neko doživljava neprijatnost u virtuelnom svetu daju savete da se na to ne obraća pažnja. Međutim, digitalno uznemiravanje i nasilje može ostaviti trajne posledice, pogotovu na nekog mladog, nedovoljno formiranog kao ličnost.
Nije dečja šala
Katarina Jonev Ćiraković, analitičar za sajber terorizam, javnosti poznatija kao stručnjak za bezbednost dece na internetu, navodi da se često brutalnost u virtuelnom svetu prebaci i u fizički.
-Sa pravom se može reći da je danas digitalno nasilje najrasprostranjeniji vid nasilja među mladima. Zabrinjava činjenica da ono još uvek nije prepoznato kao ozbiljan problem i da određeni broj prosvetnih radnika, pa čak i roditelja, smatra da je u pitanju ,,samo dečija šala’’. Međutim, ova vrsta nasilja nosi sa sobom trajne negativne (pre svega psihičke) posledice po žrtvu i utiče na njeno normalno funkcionisanje i daleko je od šale! Nasilnicima je sajber prostor omogućio anonimnost što dodatno žrtvu ugrožava. Skrivanje pravog identiteta koju pruža Internet i lakoća kreiranja lažnih naloga na društvenim mrežama često ohrabruje nasilnike. Putem društvenih mreža oni mogu pristupiti žrtvi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Nelagodnost i nesigurnost kod žrtve izaziva i činjenica da je na meti 24 sata sedam dana u nedelji, objašnjava Katarina Jonev Ćiraković.
Elektronski vid nasilja uključuje slanje sms poruka, mejlova, poruka na društvenim mrežama koje su preteće, uznemiravanje, omalovažavanje, zastrašivanje, neovlašćeni upad u tuđ profil, lažno predstavljanje, objavljivanje netačnih informacija i laži o nekoj osobi, pisanje uvredljivih komentara, postavljanje slika nakon promena u programima za fotomontažu, slanje nepoželjnih mejlova (spam poruka), slanje pornografskog sadržaja.
Nasilnici sve mlađi
Naša sagovornica navodi da su digitalni nasilnici sve mlađi i da su učenici osnovnih škola mnogo više pogođeni nego pre nekoliko godina.
-Deca mogu biti žrtve i zbog verske, rasne, seksualne, ekonomske različitosti, zbog ljubomore, pa čak i zbog navijanja za protivnički fudbalski klub. Osećaj sramote, bespomoćnosti, bezizlazne situacije, dovode do toga da se mladi ne obraćaju za pomoć, ili to urade prekasno. Kada dete koje je žrtva obriše svoj profil na društvenoj mreži ista je situacija. Štetan materijal nastavlja da se širi. Užasni komentari mogu ostati na mreži, prisiljavajuć́i žrtvu da iznova i iznova doživljava bol i nelagodu kada ponovo uključi računar ili uzme telefon u ruke. Žrtve sajber maltretiranja praktično nemaju gde da pobegnu. One faktički nose svoje zlostavljače u džepu, kaže Jonev Ćiraković.
Pored nasilnika koji imaju za cilj da dobiju konkretnu finansijsku dobit, pa žrtve ucenjuju da će ukoliko ne dobiju određenu količinu novca za nju neželjeni sadržaj objaviti javnosti, postoje i oni koji nisu svesni da nekog povređuju. Naša sagovornica kaže da sve veća prisutnost agresija i nasilja na društvenim mrežama čine da mladi razviju ravnodušnost, manjak empatije i spremnost da pomognu žrtvi
-Kada biste pitali dete autora ružnih i pogrdnih komentara zašto piše takve stvari, odgovorilo bi da je to zbog zabave, jer to svi drugi rade ili zbog dosade, ili zato što mu se žrtva ne dopada. Nasilnik često dobija za svoje ponašanje podršku, što se ogleda u vidu lajkova i komentara. Lajkovi podstiču nasilnika da nastavi, čime njegova moć i uticaj rastu. Vršnjaci će mu se diviti, ali će ga se istovremeno i plašiti. Drugi će ga oponašati čime se lanac maltretiranja nastavlja, kaže Jonev Ćiraković.
Važna uloga roditelja
Kao jedno od rešenja je ograničavanje vremena koje deca provode na internetu. Katarina Jonev Ćiraković kaže da se jasno moraju da postave jasna pravila kada su u pitanju korišćenje interneta i telefona u pitanju.
-Sa decom treba raditi! Treba ih usmeravati! Treba sa njima provoditi vreme i upoznati ih, a sada je prilika za to, pogotovo jer veliki broj roditelja ostaje kod kuće i radi od kuće. Deci treba odrediti u kom periodu i koliko dugo mogu tokom dana da koriste mobilni telefon, računar i da igraju video igre. Budite spremni da će se deca ljutiti, ali znajte da vikom i zabranama nećete postići veliki efekat, čak ćete ovu dovoljno tešku situaciju učiniti još težom. Pravilnom komunikacijom sa puno pažnje i razumevanja treba objasniti detetu zašto nije dobro da bude non stop ispred ekrana. Sarađujte sa svojim detetom i budite mu uzor u ponašanju – kao što ćete ograničiti dete, ograničite i sebe i svoje vreme sa telefonom. Pred spavanje i tokom porodičnog obroka dete ne treba da koristi mobilni telefon, i dok ne završi sa svojim školskim obavezama i domaćim zadacima, ističe Katarina Jonev Ćiraković.
Savetuje roditelje da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega, na jutjubu, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama.
-Deci treba ponovo objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju jer su u vreme vanredne situacije društvene mreže epicentar lažnih vesti. U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. TikTok aplikacija je postala izuzetno popularna među mladima ali i izazovi koji se snimaju i postavljaju na ovu društvenu mrežu. Deci mašta radi (ali i dokolica) kada su u zatvorenom prostoru i ne čudi što su se u kratkom roku pojavili razni izazovi od kojih neki mogu da dovedu do povreda, kaže naša sagovornica.
Deca ne treba da ćute i kriju ukoliko dožive nasilje. Važno je da se odmah obrate roditeljima ili nastavnicima i psihologu u školi. Ukoliko neko odrastao dobija pretnje po život ili mu je povređen ugled treba sve da prijavi policiji.
Katarina Jonev Ćiraković se od 2016. godine aktivno bavi edukacijom dece, mladih i roditelja o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. Do sada je održala više od 200 samostalnih predavanja u više od 20 gradova u Srbiji.
Autor je knjige Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama. Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu da potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora.
Knjiga je dostupna za naručivanje na sajtu www.katarinajonev.com kao i na instagram profilu autorke @katarinajonev gde se mogu pronaći informativni i edukativni tekstovi o bezbednosti na internetu.
Savet roditeljima
-Obrišite prašinu sa kutija starih predigitalnih igračaka poput društvenih igara ,,Ne ljuti se čoveče’’, ,,Monopol’’, igre strategije, pa čak i tablić nije loša ideja kada se igra porodično. Ređajte Lego kocke ili slagalice ili igrajte zanimljivu geografiju ili pantomime. Odgledajte zajedno neki crtani film ili porodični film. Ovo je i odlična prilika da usmerite dete da razvije kreativnost poput crtanja, slikanja, pisanja. Preporučite mu lektiru ili neku interesantnu knjigu koju ste vi čitali u njihovim godinama i pričajte o knjizi. Zajedno obavljajte kućne poslove ili radite vežbe makar pola sata dnevno. dajte dobar primer! Kada ste sa detetom, iskoristite vreme na najbolji mogući način. Ne očekujte da deca sama znaju kada je dosta! To morate sami da im kažete i objasnite zašto ne treba da preteruju. Želela bih da istaknem još jednu činjenicu - deca kopiraju ponašanje odraslih. Ako ne želite da vaše dete non stop provodi vreme ispred monitora onda se i vi suzdržite od preterane upotrebe mobilnog telefona i kompjutera (sem ako je u pitanju posao) i dajte dobar primer.
Solidarnost sa nasilnicima
Javnost je za veliki broj slučajeva vršnjačkog nasilja (Kragujevac, Pančevo, Beograd, Kraljevo, Novi Sad…) saznala tek nakon što su se snimci tuča pojavili na Internetu. Ti video snimci suštinski izgledaju ovako: jedan ili više nasilnika brutalno tuče i udara žrtvu, nastavlja da šutira ako padne na pod, ne prestaje ako žrtva moli, dok se druga grupa učenika smeje i snima mobilnim telefonom nemile scene maltretiranja. Snimak iz učionice jedne škole u Aranđelovcu koji je podigao javnost na noge izgleda ovako: nekoliko devojčica okružuje jednu i šamara je, naređujući joj da se ne brani i spusti ruke. Ostali gledaju i navijaju, smeju se i to sve snimaju umesto da prijave nasilje i tuču, otrče do školskog policajca ili nastavnika, da se umešaju i pokušaju da rastave zavađene strane, većina stoji po strani i svojim telefonima snima i fotografiše scene mlaćenja i pritom dobacuje, navija, smeje se i postavlja na društvene mreže. Video snimci u kratkom roku postaju viralni, odnosno vidi ih veliki broj ljudi. Time se žrtvi nanosi još veći bol.
M. Mijailović
Najnoviji broj
25. april 2024.
