27. avgust 2020.27. avg 2020.
BILjANA ERCEGOVIĆEVIĆ, PSIHOLOG I PSIHOTERAPEUT

Čovek je čoveku lek

Ova pandemija predstavlja lekciju, koju treba da pročitamo i naučimo svi, bez obzira na naše različitosti. Ako opet propustimo da je naučimo, dobićemo je ponovo, na intenzivniji način. Nasuprot ustaljenoj podeli na pozitivne i negativne emocije, savremena psihologija smatra da su sve emocije pozitivne. Možemo ih podeliti samo na prijatne i neprijatne. Potrebno je ispoljavati sve neprijatne emocije kroz fizičku aktivnost, tuširanje, pisanje, razgovor (tzv. emocionalna detoksikacija). Jako je važna podrška koju možemo da pružimo i dobijemo od svojih bližnjih
Proteklih meseci, aktuelna epidemija izmestila nas je iz života koji nam je poznat. Suočen sa viškom vremena, odsustvom ventila i strahom od bolesti i smrti, posebno u vreme karantina, svako od nas imao je priliku da se susretne, sa samim sobom. Ti susreti izrodili su različite odgovore, a nekima su produbili pitanja.
Kako Vi, kao psiholog, promišljate o ovoj pošasti?
- Ništa nije slučajno, sve se u univerzumu dešava sa nekim razlogom, koji je nekada vidljiv i jasan, a nekada nije. I ova pandemija predstavlja lekciju, koju treba da pročitamo i naučimo svi, bez obzira na naše različitosti. Razmišljam o tome kako je već duži period čovečanstvo u sunovratu. Mi, ljudi, umislili smo da smo dominantna vrsta, da nam je sve dozvoljeno. Pre svega mislim na uništavanje kompletnog živog sveta, narušavanje balansa u prirodi, nekulturu, bahatost, nedostatak empatije, poremećen sistem vrednosti... I onda dođe taj mali, nevidljivi, da nam ukaže kakva je privilegija život na našoj prelepoj planeti. On (virus) uči nas vrednostima i značaju života jednih sa drugima , skladu i balansu, zahvalnosti za blagodeti svakodnevnog života, kojih nismo svesni dok ih ne izgubimo... Sistem vrednosti mora da se vrati „na fabrička podešavanja“, potrebno je da se radi na razvoju duhovnosti. Lekcija koju dobijamo kao ljudski rod značajna je zato što nas vraća i sebi, i drugima. Ona govori o ljubavi, zajedništvu, solidarnosti, empatiji, zahvalnosti, veri u čoveka i život. Ako opet propustimo da je naučimo, dobićemo je ponovo, na intenzivniji način.

PANIČNI NAPADI
Manifestacije paničnih napada su brojne: ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pojačano znojenje, osećaj kratkog daha, gušenja, prisilne misli neprijatnog sadržaja, kočenje delova tela, osećaj da ćemo se onesvestiti, poludeti ili umreti ... Panični napadi se ponekad mogu skrivati iza različitih telesnih simptoma, kao što su bol u grudima, stomaku i sl. Da bi se postavila dijagnoza paničnih napada moramo pre svega otkloniti sumnju da se nešto dešava sa našim organskim zdravljem. Time se bave lekari. Tek onda možemo potražiti pomoć psihologa, psihoterapeuta. Sami po sebi, panični napadi su vrlo neprijatni, narušavaju kvalitet života, iako nisu po život opasni. Ipak, oni nisu „demoni“ koji su nas opseli, nego vapaj nesvesnog dela našeg bića, koji ukazuje da su neki psihološki sadržaji postali vrlo toksični, te da ih treba proraditi. Slično povišenoj telesnoj temperaturi u medicini, oni su pozitivan znak, jer traže preduzimanje određenih mera, pre nego što se psihičko, pa i organsko zdravlje dodatno uruši.
“Smisao života nije čekati da oluja prođe, smisao života je naučiti kako se pleše na kiši...“ (Kahlil Gibran)


Život teče i u traumatskim vremenima
Verujem da se svako od nas, na svoj način, suočio sa nekom vrstom straha. Kakav je Vaš savet u vezi sa strahom, kako da postupamo sa njim?
- Nasuprot ustaljenoj podeli na pozitivne i negativne emocije, savremena psihologija smatra da su sve emocije pozitivne, jer ukazuju da se sa nama nešto dešava i da treba reagovati, tj. imaju funkciju prilagođavanja. Možemo ih podeliti samo na prijatne i neprijatne. Strah, kao jedna od neprijatnih emocija, javlja se u najranijem uzrastu (već oko drugog, trećeg meseca života), imaju ga svi ljudi na planeti, pojavljuje se tokom čitavog života i slično izražava, bez obzira na kulturološku, rasnu i drugu pripadnost. Strah se javlja kada procenjujemo da smo u opasnosti, a naši trenutni kapaciteti nisu dovoljni da bismo se suprotstavili tome. Vrste straha mogu biti različite i mogu se manifestovati kao trema, oprez, panika, užas, fobije, anksioznost... U ovom vremenu očekivano je biti uplašen, ali nije poželjno biti preplavljen ovom neprijatnom emocijom. Naša reakcija zavisi, pre svega, od strukture naše ličnosti, uzrasta, ali i svega onoga što čini naš životni kontekst. Rešenje je u prilagođavanju i davanju smisla i strukture svakom našem danu. Svako od nas će naći svoj način. Život teče i u traumatskim vremenima. Značajno je uspostaviti rutinu, prilagođenu kontestu u kojem se nalazimo. Potrebno je ispoljavati sve neprijatne emocije, pa i strah, kroz fizičku aktivnost, tuširanje, pisanje, razgovor (tzv. emocionalna detoksikacija). Jako je važna podrška, koju možemo da pružimo i dobijemo od svojih bližnjih.
Pomenuli ste paniku. Situacija u kojoj smo se zatekli, kao i svaka promena, nekima može biti (a verovatno i jeste) okidač za panične napade?
- Panični napadi javljaju se kao signal urušenih postojećih „sistema podrške“, kao što su: dobro organsko i mentalno zdravlje, racionalno razmišljanje, dobri porodični, partnerski ili prijateljski odnosi, poslovni uspesi, vera, dobro materijalno stanje i slično. Svaka životna promena može dovesti do pojave napada panike. Samo doba u kojem živimo, sa svojim previsokim zahtevima, intenzivnim promenama i otuđenošću među ljudima pogoduje ovoj simptomatologiji, koja je skoro epidemijskih razmera, pogotovu među mladima. Hormonski disbalans može biti uzrok javljanja paničnih napada kod devojčica u doba adolescencije.
Terapija paničnih napada je dugotrajna i zahteva strpljivo istraživanje perioda lične istorije, kroz psihoterapiju. Često su otporni na medikamentoznu terapiju, te je ozbiljan rizik po zdravlje korišćenje medikamenata bez preporuke psihijatra.
U ovom neobičnom vremenu očekivano je vraćanje simptoma paničnih napada i kod onih koji su uspeli da preuzmu kontrolu nad njima. Strah od gubitka života kakav smo poznavali do sada slabi postojeće mehanizme odbrane. Ne brinite. Umesto da se ljutite i dodatno plašite, razumite da je ovo što se sada dešava jedino moguće i to prihvatite. Ako ne uspete sami, potražite pomoć strunjaka koji će vam pomoći da integrišete sve ono kroz šta sada prolazimo. I ne zaboravite: ljubav je najjači lek za sve, pa i za panične napade.
Statistike govore da se povećao broj samoubistava, konzumiranje alkohola i opojnih droga. Mnogi su i različiti načini na koje čovek pokušava da pobegne od neprijatnosti. Neizvesnost je veliki izazov?
- Neizvesnost je snažniji stresor i od same stresne situacije. Setite se samo koliko je stres intenzivan dok iščekujemo rezultate neke medicinske pretrage, ispita, u čekaonici lekarske ordinacije, pa čak i pre dešavanja nekih radosnih događaja, kao što je venčanje, rođenje deteta, dobijanje novog posla... Rešenje je da preduzmemo ono što možemo da bismo se pripremili za suočavanje sa stresnom situacijom, da se dobro informišemo i verujemo u pozitivan ishod. Tako će ovaj izazov postati manje stresan. Ipak, naše individualne reakcije uvek će biti uslovljene i nivoom frustracione tolerancije, koja zavisi od strukture naše ličnosti.
TEHNIKA KOD NAPADA PANIKE
„Prva pomoć“ kod akutnog napada panike je uključivanje razuma i duboko disanje. Ne pokušavajte da pobegnete, nego se suočite sa svojom panikom i recite sebi: „Ovo je samo moj napad panike, ništa mi se neće desiti, uskoro će proći.“ (traje dvadesetak minuta). Potom, izvedite vežbu dubokog disanja, kroz sledeće korake:
1. Udišite lagano, na nos, duboko iz stomaka, brojeći do 3;
2. Zadržite udah, takođe brojeći do 3;
3. Izdišite na usta, zvučno, lagano, brojeći do 6.
4. Ponovite 3-4 puta i Vaša panika će, sasvim sigurno, biti slabijeg intenziteta.

Dobra strana priče
Sa druge strane (a uvek postoji druga strana), verujemo da susreti sa sobom imaju svoje dobrobiti. Neki su počeli da pronalaze u sebi talente kojih nisu bili svesni, da donose odluke koje su u skladu sa njihovim bićem. Promena je ponekad neophodna, čak i dobrodošla?
- Kontakt sa sobom uvek dovodi do promene. Roniti i istraživati sopstvene dubine može da bude i čarobno i zastrašujuće istovremeno. Sve to menja našu samopercepciju i doprinosi daljem psihičkom razvoju. S obzirom da je ovo vreme u najmanju ruku neobično, percepcija realnosti je nestalna i nesigurna, te u ovom periodu ne treba donositi krupne životne odluke. Možemo voditi dnevnik svog samoposmatranja , što će nam pomoći u preduzimanju određenih koraka kada se situacija smiri i izbalansira.
Svet se promenio i, po svemu sudeći, više neće biti isti. Šta biste poručili našim čitaocima?
- Verujem u moć i hranljivost ljudskog kontakta, jer je on jedna od osnovnih potreba ljudske vrste, koja je predodređena da živi „u stadu“ (motiv društvenosti, tzv. gregarni motiv). Kontakt je hranljiv za dušu, nosi sa sobom ljubav, bliskost, daje smisao životu. Trenutno nam je on najveća opasnost, pa sagledavamo kako izgleda život uz fizičku distancu. I nije lako. Nema radosti bez dodira, zagrljaja... Ipak, iskreno verujem da će sve ovo proći kada pokažemo da smo naučili lekciju. Vratimo hranljivost kontaktu tako što ćemo pružiti ljubav sebi i drugima i biti humani. Često adolescente u Medicinskoj školi učim veštini decentracije, koja podrazumeva povremeno posmatranje situacije iz pozicije druge osobe. Kapacitet za decentraciju imaju svi ljudi i njome mogu da ovladavaju već i klinci od 3 godine. Kada bismo ponekad „izuli svoje cipelice i ušli u cipelice drugog“, život na planeti bi bio mnogo lepši. Zato, održavajte hranljiv kontakt sa svojim bližnjim, šaljući im ljubav i veru u život, jer „Homo homini medicamentum est!“ (Čovek je čoveku lek).
M. Filipović

Najnoviji broj

3. oktobar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa