Ljudi su inspiracija

Katarina Isailović je mladi pisac iz Šapca. Rođena je 20. oktobra 1999. godine. Završila je Ekonomsku školu „Stana Milanović“ a nakon toga je upisala Beogradsku akademiju poslovnih i umetničkih strukovnih studija. Za sebe kaže da je vrlo komunikativna i društvena osoba, voli da se razvija, upoznaje nove ljude, druži se. Ne voli samoću i retke su situacije kad želi da se osami.
Katarina je do sada izdala dve knjige. Promocija njenog prvenca koji nosi naziv „Tamo đu te čekati“ i u kojoj je Katarina predstavljena kao zaljubljena devojčica koja želi po svaku cenu da zadrži svoju srednjoškolsku ljubav, održana je na njen osamnaesti rođendan, 20. oktobra 2017. godine u svečanoj sali ekonomske škole.
Druga knjiga, pod nazivom „Katarinizam“ ugledala je svetlost dana dve godine kasnije i u njoj je Katarina već odrasla, prošla je svoju tinejdžersku ljubav, otresitija je i dosta zrelija u odnosu na prethodnu knjigu.
Kada si počela sa pisanjem i kako si zapravo došla na ideju da otvoriš svoju instagram stranicu pod nazivom emotivno_hendikepirana?
Iskrena da budem – ne znam koji je tačan period u kom sam počela da pišem. Volela sam da pišem sastave u školi, to mi je bilo omiljeno. Stranicu sam sasvim slučajno otvorila jedne noći u pet ujutru, samo mi je palo na pamet mogla bih da počnem da pišem to javno, da i drugi ljudi mogu da čitaju. Danas stranica broji 77 hiljada pratilaca i jako sam ponosna što ljudi vole i prate moj rad.
Kako su reagovali tvoji prijatelji i porodica kada si im saopštila da želiš da objaviš svoju prvu knjigu? Da li je bilo onih koji su te sputavali u ostvarenju tvog cilja pokušavajući da umanje značaj tvog rada?
Ljudi oko mene su i danas jako ponosni. Često se dešava da sam negde sa drugaricama i da upoznajemo nove ljude, one su uvek glavne da me predstave i objasne im kolika je čast što su oni upoznali Katarinu Isailović (smeh). Naravno, najveću podršku imam od svojih roditelja, sestre, prijatelja, oni su mi vetar u leđa i kad nešto ne ide kako sam zamislila, oni su tu da reše sve „probleme“. Uvek je bilo i uvek će biti ljudi koji će govoriti da ono što ja pišem može da napiše bilo ko, da je to „patetika“ i slično, ali sam davno prestala da se brinem oko takvih komentara/ljudi, jer znam kakav i koliki sam uspeh napravila sa svojih dvadeset godina i iz tog razloga me takvi komentari ne dotiču.
S obzirom da su tvoji tekstovi prepuni ljubavi, iskrenih priča i emocija, poučnih saveta, imaš li svoju inspiraciju?
Moja inspiracija su ljudi oko mene. Imala sam čoveka koji je godinama bio inspiracija mojih pesama, i smatram da svaki pisac/pesnik u nekom periodu svoje karijere ima nekog o kome piše, to je normalno. Volim da pišem o nečemu što vidim ili čujem iz nečijih priča, pa to preformulišem u svojoj glavi. Ne mogu da kažem tačan i jedan jedini izvor inspiracije, jer ne znam koji je, ali neka to budu ljudi oko mene i njihove ljubavi, život i slično.

Mnogim devojčicama si uzor, često u tvojim tekstovima pronalaze sebe i rešenje problema koji ih muče. Kakav je osećaj kada znaš da se neko ugleda na tebe? Pomisliš li u nekom trenutku da je to velika odgovornost?
Drago mi je što sam svim tim devojčicama uzor, svakom od nas bi takva uloga laskala, ali slažem se da je itekako velika odgovornost. Pazim šta pišem i kakve im “savete“ delim, jer znam da me cene i slušaju, i da će velika većina uraditi zaista ono što ih posavetujem.
Nedavno si otvorila svoj jutjub kanal na kom, između ostalog, daješ savete mladim devojkama. Koji je cilj tvog kanala i zašto misliš da je on bitan?
Jutjub kanal je bio aktuelan dok je bilo vreme karantina, kad je sve ovo prošlo, tako sam i prestala sa snimanjem, jer zaista zahteva posvećenost, a nemam vremena i inspiracije za to. Cilj svih snimljenih videa je bio da ljudi koji me čitaju imaju priliku da me, na neki način, još više upoznaju. Zatim sam delila svoja iskustva iz života i drago mi je ako su neke pozitivne vibracije došle do ljudi koji su gledali. Dobila sam veliki broj komentara u kojima ljudi govore da im je lakše kad znaju da nisu sami i da je neko prošao kroz slične situacije.
S obzirom da si u stalnom kontaktu sa ljudima koji te prate, možeš li zaključiti šta je ono što današnjoj omladini fali?
Fali im samopouzdanje i svest o svojoj vrednosti. Iskreno mislim da živimo u vremenu gde omladina ne sme da ispolji emocije, talenat, jer je to danas smešno. Druge vrednosti se gledaju, novac je najvažnija stvar i vrednost kod ljudi, nažalost, ali ja kao pojedinac to ne mogu da promenim.
Koji su tvoji planovi za budućnost? Možemo li uskoro očekivati treću knjigu?
Da završim akademiju i zaposlim se. To mi je trenutno jedna od važnijih stvari. Želim da budem finansijski obezbeđena, a ujedno i da se osećam korisno i imam obavezu. Treću knjigu planiram sledeće godine, da ne prekidam tu tradiciju izdavanja knjige na svake dve godine (na rođendan), ali neću ništa da obećavam, jer mi je korona dokazala da ne mogu da planiram ništa toliko unapred, tako da – nadam joj se i jedva je čekam.