Istina uvek pobedi laži

Srbiji i dalje postoji šansa, doduše mala, spora, ali dostižna da istina pobedi laž.
Godinama smo žrtve laži koje su sve monstuoznijih neistina i optužbi. I protiv toga nema efikasnog leka, a moralo bi. Jedino mesto gde žrtve tabloidnih užasa mogu da dobiju koliko toliko zadovoljenje jesu - sudovi.
Nekadašnji šabački gradonačelnik i ministar u dve Vlade Srbije Dušan Petrović samo je jedan od mnogobrojnih ličnosti u Srbiji koji je predmet najmonstruoznijih pisanja srpskih tabloida. Apelacioni sud u Beogradu je u proteklih godinu i nešto dana doneo četiri presude kojima su potvrđene presude Osnovnog suda po kojima su srpski tabloidi Informer i Alo dužni da na ime nematerijalne štete, a za pretrpljene duševne boli zbog povrede časti i ugleda nastale objavljivanjem neistinitih informacija plate novčanu odštetu Petroviću.
Ono što jeste problematično u ovoj borbi za istinu jeste činjenica da je ta borba trajala duže od tri i po godine. Istina je, na kraju pobedila. Dometi te pobede su diskutabilni iz prostog razloga što istina naspram laži uvek ima manje čitalaca.
Kada su davnih godina jednog uglednog britanskog novinara upitali o značaju i uticaju lažnih informacija u odnosu na demanti, on je to veoma slikovito objasnio.

- Objavljivanje lažnih informacija je poput situacije u kojoj rasečete perjani jastuk na livadi što dovede do raspršivanja perja, a demanti je pokušaj da se svo to perje vrati u jastuk - objasnio je on.
Kada sve ovo imamo u vidu, ni ne čudi što je aktuelna srpska vlast upravo na lažima gradi svoju moć. Ko god da se na bilo koji način suprotstavi Aleksandru Vučiću postaje ubica, narko diler, surovi kriminalac, lopovčina. Taj uličarski rečnik nije karakterističan samo za tabloide, već za najviše državne funkcionere koji koriste najprostiji rečnik kako bi se obračunali sa neistomišljenicima.
Bez obzora na sve navedeno, za istinu se vredi boriti. Mesto za to je jedino Sud, jer nijedan tabloid nikada nije objavio demanti na objavljenu iformaciju.
Ogromna državna pomoć tabloidima u velikoj meri sokoli te novine da lažima napadaju političke protivnike ove vlasti, svesni da se kaznenom politikom ne mogu naterati da prestanu sa objavljivanjem laži. Novčani iznosi su dobri stimulansi da nastave dalje sa svojim poslom, jer se oni maksimalno kreću do 150, 200 hiljada dinara. U zemljama sa normalnom demokratijom novčane kazne za objavljivanje lažnih informacija su tolike da je to stalna pretnja po gašenje medija. Dalek je put u Srbiji do toga, ali važno je boriti se za istinu sve dok šansa za tu borbu postoji.

Obaveza objavljivanje presude
Kada presuda o nekoj neistini objavljenoj u nekom od tabloida dobije sudski epilog, pored toga što krivac mora da plati novčanu nadoknadu i sudske troškove, dužan je i da u svom mediju objavi presudu. Dugo godina tabloidi u Srbiji su odbijali da objavljuju presude po kojima su bili proglašeni krivima i niko se preterano nije sekirao zbog toga. Čak ni ti sudovi koji su donosili takve presude. Tek po neka presuda se sada nađe na stranicama tabloida u Srbiji, ali odštampana sa toliko sitnim slovima da ni uz pomoć mikroskopa nije moguće normalno pročitati taj tekst.

Ponašanje tabloida u Srbiji je ustanovljeno na osnovu političke odluke aktuelne vlasti da se na najmizerniji način obračunava sa svojim neistomišljenicima. Ovu vlast ne brine čak ni to što sudovi u krajnjoj istanci presude pravedno. Dok je bratija na vlasti, biće para i za presude. A, svima onima koji nisu u bratiji, ostaje da sakupljamo ono perje prosuto po livadi.