Suzbijanje glodara

Glodari mogu naneti značajne štete u ratarskim usevima i mladim voćnim zasadima.
Osnovni preduslovi za pojavu štetočina na ozimim usevima i lucerištima, kao i mladim voćnim zasadima su dug sušni period, visoke dnevne temperature. Većina glodara živi od 2,5 – 3 godine, ima veliku moć razmnožavanja, izuzetno razvijeno čulo mirisa i sluha kao i kopačku aktivnost.
Za najznačajnije vrste glodara utvrđene su kategorije brojnosti na osnovu kojeg se utvrđuje prag štetnosti i vrši njihovo suzbijanje.
Prag štetnosti:
Niska brojnost 10-500 rupa/ha
-Srednja brojnost 500-5000 rupa/ha
-Vrlo visoka brojnost 20000-50000 rupa/ha
Mere zaštite su obavezne na parcelama gde brojnost prelazi prag štetnosti.
Mere suzbijanja glodara vrši se hemijskim preparatima koji se nazivaju rodenticidi. Na tržištu danas postoji veliki broj rodenticida i to na bazi sledećih aktivnih materija: Bromadiolona, Cink–fosfida, Florumafen, Hlorofacinona. Primenjuju se sipanjem u nastanjene rupe. Rupe nakon primene zatrpati, da bi se zaštitila divljač.
U cilju suzbijanja i smanjenja štete od glodara NE TREBA se oslanjati samo na hemijske mere suzbijanja. Dobra obrada zemljišta I predsetvena priprema može biti vrlo značajna. Duboko oranje deluje višestruko negativno na brojnost glodara tako da bi mu trebalo pristupiti čim dozvole uslovi. Na ovaj način se može značajno redukovati brojnost glodara, što bi svakako trebalo iskoristiti i smanjiti njihov potencijal pred zimu kako bi se sprečile ogromne štete i naredne godine. Takođe, gde je moguće trebalo bi izvesti oranje graničnih i neobrađenih površina. Na parcelama gde dođe do uništavanja useva usled ishrane glodara trebalo bi pristupiti njihovom preoravanju.
U uslovima povoljnim za prenamnožavanje glodara(blage jeseni, zime bez mrazeva i magle, sa temperaturama iznad prosečnih), obavezno vršiti preglede useva da bi se sprečile štete.
Štete od glodara mogu biti direktne i indirektne.
Direktne štete od glodara su oštećenja useva, zasada, zagađivanje uskladištenih proizvoda.
Indirektne štete prave kao prenosioci brojnih bolesti ljudi i životinja kao što su: mišija groznica, trihinela, kuga i dr.
Sve rodenticide treba primenjivati u skladu sa njihovim uputstvom za primenu i to po suvom vremenu. Mamci se ne smeju ostavljati na površini zemlje, već se postavljaju u aktivne rupe glodara ili u kutijama za izlaganje mamaka kako bi se izbeglo trovanje domaćih životinja, divljači, prirodnih neprijatelja i zagađenje životne sredine. Mamci se ne smeju primenjivati po kiši, posle kiše ili u izrazito vlažnom zemljištu. Mamke je potrebno postavljati plastičnim ili metalnim kaščicama ili čašama- nikako golom rukom.Tretirane površine sa rodenticidima se moraju propisano obeležiti i redovno obilaziti ( jednom u 10 dana minimum). Uginule glodare, ostatke mamaka potrebno je sakupiti radi sprečavanja sekundarnih trovanja prirodnih neprijatelja – naročito ptica. Uginuli glodari, ostaci mamaka se uklanjaju na bezbedan način.
Pored hemijskih mera za suzbijanje glodara na poljoprivrednim površinama se mogu primeniti i mehaničke mera kao što su: zaoravanje strništa dubokim oranjem, preoravanje useva u kojima je konstatovan visok procenat šteta od glodara, tamo gde je to moguće duboko oranje graničnih neobrađenih površina ili košenje, košenje međa, utrina i drugih nepoljoprivrednih površina koji su idealno mesto za njihova staništa.