„MLADI KAO POLITIČKI LIDERI U SRBIJI“ ““ PRIJEPOLjE
NE PRIHVATAJU DEMAGOŠKU POLITIKU
Mladi koji su u politici, generalno gledano ne mogu da dođu do izražaja od starijih kolega. U Prijepolju to i odgovara vladajućoj garnituri, jer, valjda zbog godina, mladi ljudi nisu podobni i poslušni
Uključivanje mladih u politiku je od suštinske važnosti jer tako mogu da menjaju svoj život. U Srbiji ima niz uspešnih sredina gde su mladi preuzeli inicijativu i političku odgovornost, pa bi tim putem mogao i Gornji Milanovac.
Društveni, a pre svega politički aktivizam mladih, njihovo učešće u razrešavanju brojnih pitanja koja se tiču mladog naraštaja kao i donošenju odluka na nivou lokalne samouprave, trend je koji godinu-dve unazad dobija na značaju u političkom životu i u Gornjem Milanovcu. I to ne zbog želje stranaka da znatno podmlade partijske kadrove, nego iz jednostavnog razloga što se u korpusu mladih (od 18 do 30 godina), kojih je na području gornjomilanovačke opštine oko osam hiljada, iskristalisao stav da o svim pitanjima mladih, ali i demokratizaciji društva, održivom i svakom drugom razvoju, evro-integracijama, pa i ljudskim pravima, treba odlučuju upravo mladi.
Mada se u Gornjem Milanovcu stiče utisak da su, tokom protekle decenije i po, stranke nerado mladima davale šansu da se predstave kao političke ličnosti i lideri, naraštaji mladih političara su danas razbili ovu zabludu. Upravo oni lakše i brže prepoznaju pitanja od vitalnog značaja u Gornjem Milanovcu dokazujući, između ostalog, da ne priznaju i da beže od demagoške politike, koja često karakteriše politički život lokalnih zajednica, pogotovo malih. Takođe, iako se gornjomilanovačka politička scena ne razlikuje umnogome od „državne“ ili stanja u okolnim sredinama, mladi u ovom šumadijskom gradu ne pristaju da imaju status političkih marginalaca, što dovoljno govori da srednja generacija plitičara mora da računa i uvažava njihove političke stavove, inicijative i zahteve...
Društveni, a pre svega politički aktivizam mladih, njihovo učešće u razrešavanju brojnih pitanja koja se tiču mladog naraštaja kao i donošenju odluka na nivou lokalne samouprave, trend je koji godinu-dve unazad dobija na značaju u političkom životu i u Gornjem Milanovcu. I to ne zbog želje stranaka da znatno podmlade partijske kadrove, nego iz jednostavnog razloga što se u korpusu mladih (od 18 do 30 godina), kojih je na području gornjomilanovačke opštine oko osam hiljada, iskristalisao stav da o svim pitanjima mladih, ali i demokratizaciji društva, održivom i svakom drugom razvoju, evro-integracijama, pa i ljudskim pravima, treba odlučuju upravo mladi.
Mada se u Gornjem Milanovcu stiče utisak da su, tokom protekle decenije i po, stranke nerado mladima davale šansu da se predstave kao političke ličnosti i lideri, naraštaji mladih političara su danas razbili ovu zabludu. Upravo oni lakše i brže prepoznaju pitanja od vitalnog značaja u Gornjem Milanovcu dokazujući, između ostalog, da ne priznaju i da beže od demagoške politike, koja često karakteriše politički život lokalnih zajednica, pogotovo malih. Takođe, iako se gornjomilanovačka politička scena ne razlikuje umnogome od „državne“ ili stanja u okolnim sredinama, mladi u ovom šumadijskom gradu ne pristaju da imaju status političkih marginalaca, što dovoljno govori da srednja generacija plitičara mora da računa i uvažava njihove političke stavove, inicijative i zahteve...
Najnoviji broj
11. april 2024.
