RANISAV I MIROSLAV ŠESTIĆ IZ BADOVINACA, ODBORNICI I TOVLjAČI SVINjA
Farmersko odbornička harmonija
Ranisav od oca dobio štap, da čuva svinje. U skupštinskim klupama u Bogatiću sedeo 12 godina. Hranio pre dve decenije 1.000 tovljenika. Danas ga u oba slučaja zamenio sin Miroslav, a broj utovljenih svinja povećali na 3.500 u turnusu
Priča o uglednom domaćinu Ranisavu Šestiću iz Badovinaca i njegovom sinu Miroslavu, ima uzlaznu liniju. Ranisav je od svog oca Dragutina dobio štap i kao dete čuvao više desetina svinja na prostranim livadama najvećeg mačvanskog sela. Osamdesetih godina, prošlog veka bio je u tri mandata odbornik Skupštine opštine Bogatić i u oskudnim oborima hranio oko 1.000 svinja. Danas je njegov sin, drugi mandat za redom opštinski odbornik, a u šest modernih obora u jednom turnusu isporuče tržištu 3.500 tovljenika.
Rad sve pobeđuje
Višečlana porodica Šestić iz Badovinaca, blizu Drine, može se pohvaliti dugogodišnjim upornim i istrajnim radom. Obrađuju 60 hektara svog zemljišta, a svake godine u zakup uzmu u proseku 30. I mimo toga u napredovanju domaćinstva, pročuo se njihov odbornički i uticaj velikih proizvođača svinja.
Skupa, otac i sin u skupštinskim klupama u Bogatiću proveli su 16 godina.
- Ako hoćete nešto da stvorite, morate da radite. Moje interesovanje se još od detinjstva kretalo u sveri svinjarstva. Kad sam u skromnijim oborima hranio 1.000 svinja, neki me nisu razumeli. U međuvremenu sam se bavio i otkupom tovljenika, a politički angažman došao je nekako uzgredno, kaže Ranisav, ističući da uporan rad sve pobeđuje, bez obzira na nezavidan položaj poljoprivrede u izrazito poljoprivrednoj opštini.
Odborničku poziciju, često je teško razumevao, a pogotovo ne činjenicu da se o poljoprivredi i pomoći ovoj grani privrede od koje u Mačvi živi najveći broj žitelja, malo govori. Ispada da su poljoprivrednici prepušteni sami sebi, pa kako se snađu. To je, istina mnoge odvratilo od ovog napornog posla i zato, između ostalog za posledicu imamo sela koja stare i nestaju. Mnogo pustih kuća na selu i odlazak mladih sa svojih ognjišta u gradove.
- Na sreću ima i suprotnih primera. Neko je u medijima, pre dve decenije nazvao ovu moju proizvodnju fabrikom mesa kraj Drine. Nisu pogrešili, ali šta reći sada, kada tržištu godišnje isporučujemo i po 11.000 tovljenika, ističe Šestić.
Miroslav nastavio očevim stopama
Najmlađi i jedini Ranisavljev sin Miroslav, nastavio je očevim stopama i unapredio ovu zahtevnu proizvodnju. Na njegovu inicijativu sa još osmoricom prijatelja, osnovali su Zemljoradničku zadrugu “Alfa farm” 2018. godine. Tržištu sada nova zadruga isporučuje oko 16.000 utovljenih svinja. Od toga njegov udeo je vrlo značajan.
- Prasad, odličnog kvaliteta, najčešće dobijam sa farmi iz Holandije. Prosečno su teška 25 kilograma i uz kvalitetnu ishranu brzo napreduju. Nama je potrebno oko 100 dana da ih utovimo do klase i isporučimo, kaže Miroslav, koji je sada preuzeo brigu za tovljenike od oca. Dodaje da će posle dezinfekcije dva moderna objekta, koji mogu da prihvate oko 1.500 komada biti ponovo puna. Dva šlepera prasadi su već na putu ka Badovincima.
- Moderni objekti su bili prisutni, zemljište, očeva želja i sugestija, te nisam puno filozofirao. Lakše mi je sa životinjama, bez obzira na sve papirološke procese, koji se pred nas postavljaju, a mnogi zbog toga gube strpljenje i odustaju. Radim od kako znam za sebe i nadam se korenitijim promenama, koje mogu postaviti poljoprivredu na mesto koje joj, po svim parametrima pripada, kaže Miroslav, koji “bitku” u skupštinskim klupama, u Bogatiću, “bije”, već drugi mandat.
Odbornički status, i dalje mu daje veru u uspeh u nastojanju da kolegama ukaže na značaj rada na selu i potrebu poboljšanja ukupnih prilika u ovoj veoma važnoj oblasti rada.
Rad sve pobeđuje
Višečlana porodica Šestić iz Badovinaca, blizu Drine, može se pohvaliti dugogodišnjim upornim i istrajnim radom. Obrađuju 60 hektara svog zemljišta, a svake godine u zakup uzmu u proseku 30. I mimo toga u napredovanju domaćinstva, pročuo se njihov odbornički i uticaj velikih proizvođača svinja.
Skupa, otac i sin u skupštinskim klupama u Bogatiću proveli su 16 godina.
- Ako hoćete nešto da stvorite, morate da radite. Moje interesovanje se još od detinjstva kretalo u sveri svinjarstva. Kad sam u skromnijim oborima hranio 1.000 svinja, neki me nisu razumeli. U međuvremenu sam se bavio i otkupom tovljenika, a politički angažman došao je nekako uzgredno, kaže Ranisav, ističući da uporan rad sve pobeđuje, bez obzira na nezavidan položaj poljoprivrede u izrazito poljoprivrednoj opštini.
Odborničku poziciju, često je teško razumevao, a pogotovo ne činjenicu da se o poljoprivredi i pomoći ovoj grani privrede od koje u Mačvi živi najveći broj žitelja, malo govori. Ispada da su poljoprivrednici prepušteni sami sebi, pa kako se snađu. To je, istina mnoge odvratilo od ovog napornog posla i zato, između ostalog za posledicu imamo sela koja stare i nestaju. Mnogo pustih kuća na selu i odlazak mladih sa svojih ognjišta u gradove.
- Na sreću ima i suprotnih primera. Neko je u medijima, pre dve decenije nazvao ovu moju proizvodnju fabrikom mesa kraj Drine. Nisu pogrešili, ali šta reći sada, kada tržištu godišnje isporučujemo i po 11.000 tovljenika, ističe Šestić.
Miroslav nastavio očevim stopama
Najmlađi i jedini Ranisavljev sin Miroslav, nastavio je očevim stopama i unapredio ovu zahtevnu proizvodnju. Na njegovu inicijativu sa još osmoricom prijatelja, osnovali su Zemljoradničku zadrugu “Alfa farm” 2018. godine. Tržištu sada nova zadruga isporučuje oko 16.000 utovljenih svinja. Od toga njegov udeo je vrlo značajan.
- Prasad, odličnog kvaliteta, najčešće dobijam sa farmi iz Holandije. Prosečno su teška 25 kilograma i uz kvalitetnu ishranu brzo napreduju. Nama je potrebno oko 100 dana da ih utovimo do klase i isporučimo, kaže Miroslav, koji je sada preuzeo brigu za tovljenike od oca. Dodaje da će posle dezinfekcije dva moderna objekta, koji mogu da prihvate oko 1.500 komada biti ponovo puna. Dva šlepera prasadi su već na putu ka Badovincima.
- Moderni objekti su bili prisutni, zemljište, očeva želja i sugestija, te nisam puno filozofirao. Lakše mi je sa životinjama, bez obzira na sve papirološke procese, koji se pred nas postavljaju, a mnogi zbog toga gube strpljenje i odustaju. Radim od kako znam za sebe i nadam se korenitijim promenama, koje mogu postaviti poljoprivredu na mesto koje joj, po svim parametrima pripada, kaže Miroslav, koji “bitku” u skupštinskim klupama, u Bogatiću, “bije”, već drugi mandat.
Odbornički status, i dalje mu daje veru u uspeh u nastojanju da kolegama ukaže na značaj rada na selu i potrebu poboljšanja ukupnih prilika u ovoj veoma važnoj oblasti rada.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
