PRVI UTISCI IZ ŠKOLE

Nakon letnjeg raspusta koji je ove godine protekao na drugačiji način, đaci su se vratili u svoje klupe. Međutim, ono što ovu godinu razlikuje od svih prethodnih, a nadamo se i budućih, jesu nova pravila koja sada predstavljaju svakodnevnicu đačkog života. Ovog septembra, nisu se svi učenici sastali da zajedno dočekaju prvo zvono nove školske godine, već to sada čine u grupama. Zabranjeno im je da odmore provode u grupama kako su navikli. Maske su postale osnovna i najbitnija stvar koju moraju da nose sa sobom. Kako učenici kažu, nekima ona otežava svakodnevno fukcionisanje, dok su se neki navikli na nju. Novi, kombinovani sistem obrazovanja, koji se bazira na tome da učenici jedne nedelje slušaju nastavu u školi a druge onlajn, svima je otežavajući za rad i u tome su se složili. Socijalna distanca nije udaljila mlade što je jako bitno u današnje vreme. Evo šta oni kažu o novom načinu školovanja:

Jelena Marković

Odlučila sam se na kombinovani sistem nastave isključivo iz želje da predstojeća školska godina makar podseti na najnormalniji sistem nastave u kom se definitivno bolje snalazimo.
Maska mi svakako otežava funkcionisanje samim tim što imam obavezu nošenja iste od momenta ulaska u školu do izlaska iz nje. Kao i kada su sva pravila u pitanju uvek postoje oni koji ih se pridržavaju i oni koji ih prosto ne poštuju zbog nekih svojih stavova i razloga. Kada je moj razred u pitanju većina nosi masku, iako svi smatramo da to nije rešenje i da se kontakt svakako ne može sprečiti ni na jedan način.
U mom slučaju cela situacija sa virusom nije uticala mnogo na odnose sa prijateljima i generalno bližnjima. Ne bih rekla da su se mladi udaljili, ni u školi ni van nje.
Ovakav sistem nastave mi jeste teži jer remeti moje navike i rutinu, koju razvijem tokom radne školske nedelje. Takođe, mislim da kombinovana nastava škodi kvalitetu mog učenja jer su časovi skraćeni i samim tim nemamo dovoljno vremena za temeljnu obradu nastavne jedinice. Prisutna je i neka vrsta presije i pritiska u smislu znatno ubrzanog prelaska gradiva i dobijanja ocena.
Najteže mi je palo skraćenje časova na 30 minuta jer kao učenik putnik imam veliki problem zbog nedostatka autobuskih linija, te samim tim više vremena provodim čekajući prevoz nego što traje nastava.

Sara Krsmanić

Na kombinovani sistem nastave sam se odlučila zato što smatram da, pored svega što je trenutno dozvoljeno, otvaranje škola je logičan sled okolnosti. Poštujem sve epidemiološke mere ali ne mogu da kažem da se osećam potpuno bezbedno s obzirom da se period opuštanja pre izbora nije pokazao kao najbolji za sve nas. Ne bih želela još jedan takav osećaj u budućnosti.
Na masku sam se navikla. Postala je prva stvar koju uzmem kada krenem od kuće i gotovo da ne postoji mogućnost da je zaboravim. Nije najlepši osećaj na svetu, definitivno, ali fascinantno mi je da se pored svega ljudi najviše žale što moraju da nose maske.
Oko mene se svi vode onim „misli o sebi i drugima“ i to jeste jako bitno, naravno. U proteklom periodu ljudi su u potpunosti van normalnog toka života i od toga koliko smo sposobni da se prilagodimo trenutnim okolnostima zavisi naš „opstanak“.
Ova situacija je uticala na mlade ljude u smislu da smo kasnije doživeli činjenicu da je osnovna ljudska potreba da ne budemo sami na ovoj planeti. Onog momenta kada recimo petak ujutro više nije mirisao na sveže pecivo iz pekare za vreme velikog odmora za vreme kog se prave planovi za uveče shvatili smo koliko nam te, uobičajene stvari koje nazivamo „društvenim životom“ znače i nedostaju.
Nije teško ići u školu trenutnim tempom. Brzo smo se prilagodili tako da verujem da neće biti problema što se tiče učenja i ocena.
Mana ovog načina školovanja jeste to što sam maturant i definitivno neću osetiti sve te čari poslednje godine srednje škole. Ali, to svakako nije nešto zbog čega bi trebalo na pesimističan način da posmatramo celu situaciju.
Verujem da ni profesorima nije lako da se adaptiraju, mišljenja su podeljena. Neko se trudi manje neko više, ali se svi snalaze na svoj način.

Milica Ranisavljević

Na kombinovani sistem nastave sam se odlučila prvenstveno zbog društva i završne godine srednje škole, a opet sa druge strane smatram da ćemo siguno više znanja poneti kada prisustvujemo časovima nego putem mejlova i interneta.
Što se tiče obaveze nošenja maske, iskreno, teško mi pada. Otežava mi funkcionisanje prvenstveno u smislu disanja i govora a nakon toga i svega ostalog.
Ne mislim da je ključno i najbitnije slepo pridržavanje svih pravila. Mi smo svi tu i funkcionišemo u socijalnom smislu i van škole, tako da striktna obaveza nošenja maski, po meni, nema smisla.
Okupljanja ispred učionica su svakako smanjena jer svi gledaju da iskoriste svaki momenat da skinu maske što na hodniku nije poželjno, ali svakako mislim da nas je ova situacija više zbližila nego udaljila. Previše smo nedostajali jedni drugima.
Kada je kombinovani sistem nastave u pitanju, mislim da on nema smisla jer ne prelazimo svi kroz svo gradivo, samim tim smatram da će to u velikoj količini uticati na znanje koje ću poneti iz završne godine, a o ocenama da ne govorimo.
Mislim da ni profesori nisu u potpunosti sigurni šta se dešava i još uvek ne znaju kako da se ponašaju. Svako ima svoj stav pa se po njemu i ponaša, odnosno ide se iz krajnosti u krajnost. Zavisi od profesora.

Kristina Stanković

Opredelila sam se za kombinovani sistem rada jer smatram da je to sistem na osnovu kog mogu steći približno znanje kao i tokom rada pre kovida.
Moram priznati da mi maska prilično smeta, ali s obzirom da je poslednjih meseci neizostavna, polako se navikavam na rad sa njom.
Kada je u pitanju svest mojih drugara o ovoj situaciji, mislim da je bar moja polovina odeljenja prilično svesna i odgovorna. Moji drugari i ja shvatamo koliko je proteklih meseci situacija bila ozbiljna i pridržavamo se propisanih pravila.
Društvo se za vreme ove situacije nije udaljilo, s obzirom da je ovo vreme tehnologije, bilo je lako stupiti u kontakt sa bilo kim.
Meni najteže pada socijalna distanca. Što se učenja tiče, teško mi je da sama kući proučavam lekcije.
U svemu ovome, mislim da su se profesori snašli bolje nego đaci.