24. septembar 2020.24. sep 2020.
Funkcionisali smo  kao velika porodica,  punim srcem,  ali sa maksimalnom  odgovornošću

Funkcionisali smo kao velika porodica, punim srcem, ali sa maksimalnom odgovornošću

TO SU BILI DANI

Kada je Šabac mirisao na Pariz

Sve je rađeno pod budnim okom farmaceuta koji su vodili proizvodnju i, onako kako se tada radilo, sa velikim entuzijazmom. Najpre se započelo sa ženskim parfemima Miss Dior, Diorella i Poison, a kasnije su na red došli muški Eau Sauvage, Jiles, Fahrenheit. Rađena je i dekorativna kozmetika, ruževi i lakove za nokte sa odabranim bojama iz njihove bogate palete, prilagođeni potrebama i navikama naših žena
HI „Zorka“, simbol Šapca, bila je jedna od najvećih jugoslovenskih fabrika koja je na svetskom tržištu plasirala svoje proizvode. „Bilo je to vreme kada se živelo mirnije i radosnije i, očigledno, uspešnije“, kaže naša sagovornica, ekonomista Marica Radošević.
Govorimo o zlatnim osamdesetim, vremenu kada je Zorka Farmacija sarađivala sa renomiranom firmom Christian Dior.
- Zorka Farmaciju je davnih dana osmislila gospođa Mirjana Vasilić, sa proizvodnjom licencnih farmaceutskih preparata. Imala sam veliku sreću i zadovoljstvo da radim u toj firmi koja je kasnije promenila ime u Zorka Farma u okviru rada na brendu dok je Hemofarm nije akvizirao i prilagodio novim uslovima kapitala, kaže Marica kojoj je tadašnja direktorka poverila plasman Diorovih proizvoda.
Kako to da je velika firma poput Diora uspostavila saradnju sa Zorka Farmacijom? Dogodilo se da je „Francuz“ tražio partnera na području bivše Jugoslavije. Među farmaceutskim i firmama koje su se bavile kozmetikom poput „Krke“ iz Slovenije, „Astro“ iz Sarajeva, „Dahlie“ iz Beograda i drugih, odlučio se za šabačku Farmaciju. Tada je to bila jedna od mlađih farmaceutskih firmi, ali je ozbiljno radila i to po kriterijumima koji su bili poželjni za veliku francusku kuću. Potpisan je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i napravljen pogon koji je bio namenjen izradi proizvoda iz Diorovog asortimana.



- Iz Francuske smo uvozili srce parfema, u startu čak i alkohol i svu ambalažu, celofan, kartonsku kutiju, etiketu, a kod nas smo, prema njihovim recepturama, pravili macerat, mešavinu koncentrata, vode i alkohola u adekvatnim razmerama. Posle određenog perioda, a svaki miris je imao različito vreme dozrevanja, u svakoj fazi smo slali uzorak u Francusku na odobrenje. Po zeleno svetlo slali smo i finalni proizvod pre i u toku pakovanja i spakovan. Sve je bilo strogo kontrolisano, oni su bili zadovoljni, a mi ponosni.
Sve je rađeno pod budnim okom farmaceuta koji su vodili proizvodnju i, onako kako se tada radilo, sa velikim entuzijazmom. Najpre se započelo sa ženskim parfemima Miss Dior, Diorella i Poison, a kasnije su na red došli muški Eau Sauvage, Jiles, Fahrenheit. Rađena je i dekorativna kozmetika, ruževi i lakove za nokte sa odabranim bojama iz njihove bogate palete, prilagođeni potrebama i navikama naših žena.
- Ovde u to vreme nije bilo previše egzibicija kada je šminka u pitanju tako da se radilo desetak boja ruževa i lakova koji su ih pratili. Stizala je masa za ruževe i lakove, koja se ovde izlivala u kalupe i pakovala. Svaki proizvod je imao svoju kutiju i ni na jednom nije smeo da bude ni otisak prsta, radilo se u rukavicama, zato što je kupac očekivao da bude prvi koji ga je uzeo u ruke.
Farmacija je imala Diorovu punu podršku u proizvodnji i plasmanu, zajedno su, kao parneri, odlazili na tržište i radili promocije. Realizovani su izvozi na stranim tržištima, a najveći uvoznik bio je bivši Sovjetski Savez.
U Zorkinom pogonu rađena je i preparativna kozmetika, nekoliko krema koje su stizale iz Francuske i ovde prepakivane. Nije se radio celokupan Diorov asortiman. Sve po potrebi i meri kupca.
Šabac nije bio optimalno tržište zato što su se poizvodi prodavali u ograničenim količinama u jednoj parfimeriji u gradu, a pamtimo da su svi imali prijatelje u Farmaciji, pa je većina Šapčana francuske parfeme dobijala na poklon.

„Po parfemima se međusobno prepoznajemo, prilagođavamo ih vremenskim uslovima i godinama. U letnjem periodu koristim lakše parfeme, a zimi teže. Ozbiljni parfemi se ne koriste leti zato što mogu da ostave fleke na koži. Zato se i stavljaju na potiljak, iza uha, na delovima tela koji su zaštićeni.“


- Mnogo više se plasiralo u Beogradu i drugim gradovima u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori, svim republikama bivše Jugoslavije, a fokus je najviše bio na izvozu. Sa gospođom Vladimirom Lončar, koja nam je bila velika podrška, išli smo na teren, pravili prezentacije, obilazili kupce. Bila sam u Dioru, imala priliku da vidim kako funkcioniše jedna takva firma, što je zaista fascinatno. Činjenica je da su tokom vremena mnoge firme dramatično izmenile svoj profil i sada ne znam kako Dior funkcioniše. Svojim iskustvom mogu da svedočim o vremenu kada sam bila uključena i da uživam u sećanju.
Pitali smo Maricu da li je privatno koristila Diorove parfeme.
- Naravno. Ne možete zastupati nešto kao najbolje, a da to ne koristite. Najviše mi se dopadao Miss Dior. To je bilo vreme kojeg se malo ko seća zato što se mnogo toga izdešavalo poslednjih trideset godina, pa smo lepe stvari sklonili po strani i potisnuli da bismo izdržali sve što nas je snalazilo.
I kako da se na ovom mestu ne setimo Prusta?
„Miris i ukus, premda nežniji, čuvaju u sebi sećanje, očekivanje i nadu, i kraj ruševina svega drugoga, na svojim sitnim, jedva primetnim kapljicama, nepokolebljivo nose celu golemu zgradu uspomena”. (Marsel Prust, “U potrazi za izgubljenim vremenom”).
M. Filipović
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa