Niko ne prolazi pored mene namršten

Boško Radosavljević iz Šapca jedini je dimnjičar u Šapcu i celom Mačvanskom okrugu. Zanat je nasledio i naučio od ujaka i stričeva kojima je godinama pomagao. Osamostalio se pre petnaest godina i kaže, od ovog posla živi i hrani porodicu, suprugu i troje dece.
- Meni je posao dimnjičara nekako u krvi. Počeo sam kao sasvim mlad da se penjem po krovovima sa ujakom i kasnije stricom. Posla je uvek bilo ali neće niko da se ovim bavi. Nije baš ni lako, ali čovek se navikne, ja ga volim. Kad dođem kući treba mi pun bojler vode da sperem svu garež sa sebe, ali ne žalim se, kao i svako zanimanje i ovo ima svoje loše i dobre strane. Srećan sam što je ovih dobrih mnogo više – objašnjava Boško.
Jedini šabački odžačar savetuje da se što češće čiste dimnjaci. Najbolje je odmah po završetku grejne sezone, ako ne tad, onda pre početka nove svakako bi bilo poželjno.
- Zbog sunčanih dana u septembru i visokih temperatura čini se da je početak grejne sezone još daleko. Međutim, ko to nije uradio u proleće, sad je pravo vreme. Bilo bi dobro bar jednom godišnje da se očiste, ali u dve godine obavezno. Nakupljena čađ i garež mogu da naprave puno problema. Na začepljenje odžaka najviše utiče loženje plastike i gume, ali i sirovih drva – kaže Boško i dodaje da nemaju svi tu naviku ali i svest koliko je važno očistiti odžake.
- Ako se nakupi gareži i onemogući prolaz dima, temperatura može da dosegne jako visoke vrednosti i dovede do paljenja. Zato i apelujem da se ne čeka zima ili početak loženja i ne rizikuje – navodi Boško.
Da je dobro pozvati odžačara, govori i verovanje da on donosi sreću ukućanima. I naš sagovornik potvrđuje da se sa time svakodnevno susreće.
- To je još jedna od prednosti ovog posla. Ljudi kad me vide, nasmeju se. Niko me ne dočeka niti prođe pored mene namršten. Pa kud ćete lepše od toga!?