DIGITALIZACIJA KULTURNE GRAĐE
MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO
Kulturno nasleđe je ono što nas kao pojedinca, ali i kao naciju definiše i čini jedinstvenim u svetu. Područje Balkana je specifično po tom pitanju jer su se oduvek mešale, sukobljavale i sjedinjavale razne civilizacije i kulture. Sa napretkom informacionih i tehnoloških nauka javila se potreba i za digitalizacijom kulturne građe
S ciljem očuvanja i predstavljanja nacionalne baštine, koja predstavlja obavezu prema budućim pokolenjima, ali i neophodnost u vremenu kada pokušavamo da se uključimo u međunarodnu zajednicu, osnovan je 2002. godine Nacionalni centar za digitalizaciju (NCD). U rad ovog centra uključeni su Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Arheološki institut SANU, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, Matematički institut SANU, Jugoslovenska kinoteka i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Već 2003. godine podnet je predlog projekta čiji je cilj bio dobijanje sveobuhvatne slike stanja u ustanovama kulture Republike Srbije koji su od interesa za digitalizaciju, standarde u digitalizaciji, kao i definisanju predloga strategije digitalizacije narodne baštine. Za realizaciju projekta bilo je predviđeno dvanaest meseci i troškovi od 5. 149. 910 dinara.
Od tada pa do danas, kada je u pitanju područje Mačvanskog okruga, malo toga se promenilo. Ono što je započeto sa velikim entuzijazom na nacionalnom nivou ostalo je samo na papiru.
- Kulturna politika naše zemlje nema program digitalizacije građe na nacionalnom nivou, kakav imaju neke zemlje iz našeg okruženja. Otuda svaka biblioteka pribegava sopstvenim rešenjima, mada je svako svestan da neintegrisana i pojedinačna digitalizacija građe ne može dati nikakav rezultat kakav bi postigao kada bi postojala jasna politika digitalizacije nacionalnog blaga ““ rekla je Sonja Bokun Đinić, direktorka Biblioteke šabačke.
Upravo je Biblioteka šabačka dobar primer kako se sve, kada je digitalizacija u pitanju, može uz malo sredstava a dosta volje, truda i ljubavi postići. Imajući u vidu da je budućnost biblioteka u stvari „Biblioteka bez zidova“, u 2007. godini započeli su digitalizaciju zavičajne građe. Sopstvenim sredstvima, uz već postojeću opremu kao što je skener Epson GP1500 i uz smernice tima za digitalizaciju Narodne biblioteke Srbije, Biblioteka šabačka ostvarila je veći deo svoje vizije ““ postati moderan kulturno-informacioni centar koji će kreirati kulturni ambijent grada.
Već 2003. godine podnet je predlog projekta čiji je cilj bio dobijanje sveobuhvatne slike stanja u ustanovama kulture Republike Srbije koji su od interesa za digitalizaciju, standarde u digitalizaciji, kao i definisanju predloga strategije digitalizacije narodne baštine. Za realizaciju projekta bilo je predviđeno dvanaest meseci i troškovi od 5. 149. 910 dinara.
Od tada pa do danas, kada je u pitanju područje Mačvanskog okruga, malo toga se promenilo. Ono što je započeto sa velikim entuzijazom na nacionalnom nivou ostalo je samo na papiru.
- Kulturna politika naše zemlje nema program digitalizacije građe na nacionalnom nivou, kakav imaju neke zemlje iz našeg okruženja. Otuda svaka biblioteka pribegava sopstvenim rešenjima, mada je svako svestan da neintegrisana i pojedinačna digitalizacija građe ne može dati nikakav rezultat kakav bi postigao kada bi postojala jasna politika digitalizacije nacionalnog blaga ““ rekla je Sonja Bokun Đinić, direktorka Biblioteke šabačke.
Upravo je Biblioteka šabačka dobar primer kako se sve, kada je digitalizacija u pitanju, može uz malo sredstava a dosta volje, truda i ljubavi postići. Imajući u vidu da je budućnost biblioteka u stvari „Biblioteka bez zidova“, u 2007. godini započeli su digitalizaciju zavičajne građe. Sopstvenim sredstvima, uz već postojeću opremu kao što je skener Epson GP1500 i uz smernice tima za digitalizaciju Narodne biblioteke Srbije, Biblioteka šabačka ostvarila je veći deo svoje vizije ““ postati moderan kulturno-informacioni centar koji će kreirati kulturni ambijent grada.
Najnoviji broj
11. april 2024.
