Zlatne Tara i Dunja

“Lepota će spasiti svet” rekao je Dostojevski, a da li umetnost može pobediti koronu pitaju se mnogi od proleća ove godine. Mlade šabačke balerine, Tara Cvetković i Dunja Nešić ostvarile su prve ovogodišnje uspehe. Sa “Spring festa” održanog u Novom Sadu u nedelju donele su po dve zlatne medalje.
Dunja je učenica šestog razreda Osnovne škole “Janko Veselinović” i Tarina učenica u školi plesa “Asolute” u “Abraševiću”. Medalje su osvojile u pojedinačnoj konkurenciji i u duetu.
“Spring fest”, kao što mu ime kaže (proleće) održava se svake godine u aprilu. Najveći je festival igre u Srbiji i okupi više od 1.000 igrača iz celog regiona. Međutim, pandemija je ove godine poremetila sve.

Mnogo su mi nedostajala takmičenja i ti momenti da negde pripadam. Nigde ne osećam pripadnost kao na takmičenjima. Tamo smo svi iz istog razloga

-Da je takmičenje održano u aprilu išla bi i deca iz škole “Asolute”. Ovako, 19. je objavljeno da se prijavimo da 20. i da će takmičenje biti 26. oktobra. Prijavila sam nas za tri numere, a imali smo spremno pola jedne koreografije, za Dunjin solo. Za pet dana smo pripremile i ostalo, objašnjava Tara.
Dve neverovatne devojčice trenirale su po četiri sata, a onda išle u školu. Trud se isplatio. Tara je bila najbolja u konkurenciji juniora, a Dunja u jut kategoriji i njihov duet je takođe pobedio. Tara je dobila nagradu i za najemotivniji najbolji solo.
-Dunji je ovo bilo prvo takmičenje. Imala je tremu jer je izlazila na scenu već na početku, bila je četvrta na spisku. Nije znala šta je čeka, ali kada je zaigrala bilo je božanstveno, kaže Tara.

Pored trećeg razreda Srednje poljoprivredne škole, Tara vanredno pohađa i Srednju baletsku školu “Lujo Davičo”. Tako je spojila svoje dve najveće ljubavi, balet i ljubav prema životinjama koja je odvela ka veterini

Festival je održan u gimnaziji “Laza Kostić”. Mlade balerine su oduševljene organizacijom i prijemom na koji su naišle. Tara je poslednji put na takmičenju bila 2016. godine, a onda je usledila pauza što zbog obaveza u Baletskoj školi “Lujo Davičo”, što zbog nedostatka finansijskih sredstava.
-Predugo je prošlo. Mnogo su mi nedostajala takmičenja i ti momenti da negde pripadam. Nigde ne osećam pripadnost kao na takmičenjima. Tamo smo svi iz istog razloga. Mnogo mi je prijalo, kaže Tara.

Pored trećeg razreda Srednje poljoprivredne škole, Tara vanredno pohađa i Srednju baletsku školu “Lujo Davičo”. Tako je spojila svoje dve najveće ljubavi, balet i ljubav prema životinjama koja je odvela ka veterini. Pored majke Biljane, najveću podršku je pronašla baš u Srednjoj poljoprivrednoj školu, u razrednoj Vesni Ignjatović Obrenović, profesorki srpskog jezika.
Tokom vanredne situacije bilo je teško. Jednosoban stan od četrdesetak kvadrata dele Tara, Biljana, baka i pas Tviti. Ipak, i na tako malom prostoru Tara je uspevala da igra.
Takmičenje u Novom Sadu nije značilo samo medalje, nego i pobedu umetnosti i života.