ONLAJN NASTAVA – ZA I PROTIV
Praćenje nastave u pidžami
Usled pandemije Kovid 19, celokupan školski sistem u Srbiji susreo se sa novim načinom izvođenja nastave putem onlajn platformi, što je izazvalo različite reakcije kod ljudi. One malo starije generacije zabrinute su zbog (ne)snalaženja sa modernim tehnologijama i učinka takve nastave, dok se mladi služe svim olakšicama i raduju “dodatnom slobodnom vremenu”.
Prelazak na onlajn školovanje zahtevao je pre svega drugačija tehnička sredstva koja mnogima nisu bila dostupna. Računari, pametni telefoni, stabilna internet veza, samo su prvi stepenik u izvođenju i praćenju ovakve nastave. Zbog toga se, još na početku, rodilo nepoverenje i otpor prema radu, posebno kod osoba sa manjkom računarske pismenosti. Međutim, svima je u nekom trenutku bila neophodna pomoć kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji. Snalazivši se, ko je kako umeo, mnogi su se zapitali koliko je ovakav vid školovanja efikasan i da li su ostvareni obrazovni ciljevi. Nekima je onlajn nastava omogućila bolju organizaciju vremena, a za neke je usledio pad motivacije. Ipak su provere znanja putem onlajn platformi diskutabilne, a javilo se i određeno nezadovoljstvo kvalitetom predavanja.
Iako je informisanje putem interneta brzo i lako dostupno, oseti se izostanak žive reči i diskusije. Ovogodišnjim brucošima uskraćeno je zadovoljtvo upoznavanja sa studentskim životom i svim njegovim dražima.
“Prednost je svakako to što možemo da se probudimo pet minuta pre početka predavanja i pratimo ga u pidžami”, duhovito komentariše Vera Obradović, studentkinja prve godine Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sveprisutnija je prekomerna izloženost različitim vrstama ekrana koji utiču na zdravlje i socijalnu izolovanost. Pred roditeljima su se ukazala nova zaduženja od velikog značaja za najmlađe učenike i njihov razvoj.
Prelazak na onlajn školovanje zahtevao je pre svega drugačija tehnička sredstva koja mnogima nisu bila dostupna. Računari, pametni telefoni, stabilna internet veza, samo su prvi stepenik u izvođenju i praćenju ovakve nastave. Zbog toga se, još na početku, rodilo nepoverenje i otpor prema radu, posebno kod osoba sa manjkom računarske pismenosti. Međutim, svima je u nekom trenutku bila neophodna pomoć kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji. Snalazivši se, ko je kako umeo, mnogi su se zapitali koliko je ovakav vid školovanja efikasan i da li su ostvareni obrazovni ciljevi. Nekima je onlajn nastava omogućila bolju organizaciju vremena, a za neke je usledio pad motivacije. Ipak su provere znanja putem onlajn platformi diskutabilne, a javilo se i određeno nezadovoljstvo kvalitetom predavanja.
Iako je informisanje putem interneta brzo i lako dostupno, oseti se izostanak žive reči i diskusije. Ovogodišnjim brucošima uskraćeno je zadovoljtvo upoznavanja sa studentskim životom i svim njegovim dražima.
“Prednost je svakako to što možemo da se probudimo pet minuta pre početka predavanja i pratimo ga u pidžami”, duhovito komentariše Vera Obradović, studentkinja prve godine Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sveprisutnija je prekomerna izloženost različitim vrstama ekrana koji utiču na zdravlje i socijalnu izolovanost. Pred roditeljima su se ukazala nova zaduženja od velikog značaja za najmlađe učenike i njihov razvoj.
Mina Đ.G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
