Životni saputnici i najbolji prijatelji

“Srećan je onaj muškarac koji pronađe pravog prijatelja, a najsrećniji je onaj koji ga pronađe u svojoj supruzi” rekao je kompozitor Francu Šubert. Srećni su oni brakovi koji su zasnovani na ljubavi i poverenju, a baš takav brak već 50 godina neguju Ljubinka i Mićan Katić.

Čuveni šabački muzičari nedavno su proslavili zlatnu svadbu. Ponosni su na svoj brak, dva sina i četvoro unučića.
Sve je počelo davne 1970. godine u Ljubinkinoj rodnoj Subotici, na tradicionalnoj proslavi završetka žetve u tim krajevima “dužijanci”. Ona je imala 19 godina, a on 21. Ljubinka je pomagala na proslavi kod očevog prijatelja, a Mićan je svirao sa orkestrom. Očev prijatelj u jednom trenutku je pozvao Ljubinku da nešto otpeva i tada je Mićan zaključio da će “biti njegova ili Božija”.
-Rekao mi je da će mi sa njim biti lepo i da ćemo dobro živeti. Nikada to nije prekršio za 50 godina, kaže Ljubinka.

Drugi susret se dogodio u Šapcu. Mićan je pomenutog prijatelja Ljubinkinog oca pozvao kao gosta na Gospojinu, a on je poveo i Ljubinku. Iako je kod nje postojala mala bojazan da on već nije oženjen, u Šapcu je naišla na divan prijem.
-Njegovi roditelji su me izvanredno dočekali. Tako je bilo uvek. Ja sam njih poštovala, oni mene voleli. Majka mu je bila divna žena, a njegov otac me je gledao kao svoje dete, priča Ljubinka koja se za Mićana udala posle mesec i po zabavljanja.

Posle tri godine i dosta muke stigao je prvi sin, Branislav, koji ime nosi po Mićanovom ocu. Drugi, Aleksandar, rođen je 11 godina kasnije.

-Posle prvog porođaja sam se razbolela i Mićan nije želeo da me dovodi u opasnost da rađam još dece, ali ja decu toliko volim. Ipak sam odlučila da rodim ponovo i trudnoću sam iznela bez problema, ali kada sam bila u devetom mesecu umro mi je otac. Mićan je odmah rekao da će se zvati po njemu ako bude muško. Tako je i bilo.
Branislav je nastavio roditeljskim stopama i svira bubanj, dok je Aleksandar, kao i Mićan, završio Muzičku školu, ali harmoniku posle toga više nije uzimao u ruke.

Svirajući po hotelima i kafanama stekli su i penziju. Zajedno su obišli gotovo celu bivšu Jugoslaviju i Nemačku. Mićan je svirao i po celom svetu, a Ljubinka je ipak odabrala da više bude posvećena deci i kući.
Život sa muzičarem nosi brojne izazove, a još kada se oboje supružnika bave tim poslom sigurno je i duplo teže. Međutim, Katići su imali recept kako savladati sve prepreke.

-Ušli smo mladi u brak, ali smo bili zreli. Ja sam starog kova, učili su me da poštujem muža. Otac mi je kada sam se udavala rekao da se ne vraćam svojom krivicom, a ako krivica bude njegova vrata su mi uvek otvorena. Međutim, nikada mi nije dao povoda ni da pomislim na to. Bilo je svađa, ali nikada velikih. Nikada nije bilo takvih problema da bih i pomislila na razvod. Mnogo lep brak imam i dan danas, a to smo preneli i na decu. Kafanski posao je težak, ali nosim jako lepe uspomene gde god smo bili, priča Ljubinka.
Mićan smatra da je njihov najveći uspeh što su sačuvali brak uz posao koji su radili.

-Imali smo uvek i lep život i lep brak. Razumevanje i dogovor su najvažniji. Naravno da je bilo i malo ljubomore, ali nikada nije prelazila granicu normalnog. Sve je bilo bezazleno. Kada bi nam kod onog drugog nešto zasmetalo razgovarali bismo o tome. Brak nam je bio pun harmonije i ljubavi. Cenili smo jedno drugo, birali s kim se družimo. Voleli smo se, a i posao smo radili sa ljubavlju, priča Mićan.

Ponosni su što su sinove odgajili kao dobre i poštene ljude. Danas i oni tako vaspitavaju svoju decu. Branislav ima dve ćerke koje su uspešno završile školu i rade dobre poslove. Aleksandar ima dva sina, od pet i tri godine. Kod kuće su imali najbolji primer kako negovati dobar brak i imati srećnu porodicu.

-Razumevanje, priča, priča, priča... Kada se pojavi problem treba razmisliti, izbrojati, sesti, dogovoriti se. Nisam protiv razvoda, ako za njega postoji razlog, ali ne treba odluke donositi na brzinu. Treba dobro razmisliti, savetuje Mićan mlade.

-Treba da slušaju jedno drugo i nikog drugog. Mi smo sada u ovim godinama jedno drugom najpreči. Nismo samo muž i žena nego i najbolji prijetelji, dodaje Ljubinka.
Pored nebrojeno lepih uspomena, Ljubinka kao najsrećnije trenutke izdvaja rođenje prvog sina i prve unuke, mada ih, kaže, sve podjednako voli. Manje lepo se brzo zaboravi kada je sreća mnogo veća. Ipak, pre pet godina pojavili su se sivi oblaci. Na sreću sada su prošlost.

Proslava za najbliže
Zlatnu svadbu su proslavili sa najbližom familijom i najbližim prijateljima. Bilo je oko 40 gostiju. Kako kod nas red nalaže, ispečeno je jagnje, prase, napravljene dve torte.
Katićima želimo da još dugo godina žive u slozi i ljubavi i budu primer drugima kako negovati brak i porodicu.

-Mićan se pre pet godina razboleo. Imao je moždani udar. To mi je sigurno bilo najteže tokom ovih 50 godina. Na sreću, usledila je brza intervencija i banjski oporavak. Svi smo bili uz njega, deca, unuke. Sada je dobro, potpuno se oporavio kao da ništa nije ni bilo, priča Ljubinka drhtavim glasom.