TREĆI SVETSKI RAT ZVANI
“KORONA VIRUS”
Skoro će godina dana kako svet neuspešno ratuje protiv nevidljivog neprijatelja “korona virus”, bez ikakvih rezultata. Taj neuspeh je “delo” čoveka zbog nedovoljnog poznavanja prirode i njenih zakona. Samo da podsetim da sve što postoji u prirodi “regulisano” je strogim zakonima koji su nepromenljivi i jedinstveni za sve i svakoga. Svako narušavanje prirodnih zakona odmah dovodi do katastrofe po živi svet, prvenstveno po čovečanstvo. Interesantno je da mnoge umne glave čovečanstva nikada ne uzimaju u obzir, kada analiziraju poraz, gde je tu mesto prirode i čoveka.
Iz prošlosti pa do danas čovečanstvo je imalo slične epidemije (kolera, tifus) a da nikada u tome nije videlo učešće čoveka. Ovaj danas virus nastao je u idealno stvorenim uslovima do nastanka, jer ga ranije nikada nije bilo. Virus je nastao u prirodi, idealno stvorenim od strane čoveka. Neki od tih uslova su brojni atomski eksperimenti koje izvodi čovek često mu nepotrebni, nagli, takođe, po mnogima nepotrebni brzi razvoj hemijske industrije, i drugi slični eksperimenti koje čovek svakodnevno izvodi, mnogi u suprotnosti sa prirodnim zakonima. Ovaj virus je, u odnosu na ranije viruse, veoma razvijen sa širokim mogućnostima primene, najviše na čoveka. Ranije ga nije bilo jer mu čovek nije stvorio potrebne uslove za nastanak i razvoj.
Za sve ovo što korona virus danas čini čoveku kriv je samo čovek. Ovaj čovek misli ako može da ide na mesec i druge planete za njega na zemlji nema drugih problema i da je već sada jači od prirode, ne shvatajući da nikako i nikavim izmišljotinama ne može protiv prirode. Pa zar nisu dovoljne svakodnevne prirodne katastrofe – pojave, zemljotresi, katastrofalni vetrovi, otapanje lednika na polovima... sve je to “delo” čoveka. Što je najgore čovek nikada i ne istražuje uzroke, misli da mu to čini neko drugi. A taj drugi, koji nas danas ubija u svakom pogledu, je danas naš nevidljivi, ali vrlo efikasan, neprijatelj – virus korona. Čovek je do danas imao zvanično dva svetska rata i milion drugih manjih ratova, buna i ustanaka i iz toga nije nikada izvlačio nikakve zaključke zašto do toga dolazi. Poznato je da u ratu ko ne poznaje svog neprijatlja obavezno gubi rat. Naš neprijatelj je sada korona virus. Da smo ranije znali do čega razni tehnološki izumi mogu da dovedu, čovek im ne bi ni stvarao uslove za nastanak.
Često pominjemo prirodne zakone, koje ništa kao čovek ne ume da koristi u svom razvoju. Prirodni zakoni su čvrsti, jedinstveni i ne trpe nikakve promene i improvizacije. Ovako narušavanje prirodnih zakona često dovodi do katastrofa, prvenstveno po čoveka. Pa zar nije pouka da za nepunu godinu nevidljivi neprijatelj ubije preko 50 miliona umnog čovečanstva. I to nama nije dovoljno da sagledamo i da se uverimo u snagu tok nevidljivog, kome za sada ne možemo ništa. U borbi protiv ovog nevidljivog, kad su došli sebi, mnogi su počeli da uvode neka pravila i mere slične prirodnim, što još uvek ne daje vidljive rezultate, prvenstveno što mnogi misle da sve znaju pa ne poštuju ni ove mere i propise, a nevidljivi svakodnevno uzima po milion ljudi.
Po mom skromnom mišljenju odmah treba preduzeti u celom svetu dve stvari: strogo, rigorozno, primenjivati sve donete mere - propise od raznih štabova i državnih organa bez milosti prema svakome, i drugo, kad čovek nije ranije to činio, da odmah počne da proučava kada, gde i zašto je nastao virus koga ranije nije bilo, koji su njegovi uslovi za nastanak i razvoj, na koga i kako dospeva, i na osnovu toga odrediti “oružje” za borbu, još u nastanku. Samo ovako čovek može da pobedi kada ga prvenstveno upozna. Sada kada je čovekov neprijatelj u velikoj prednosti treba nam dosta vremena i raznih mera korišćenim najviše iz prirode. Velika je greška onih koji se protiv virusa bore tako što ne veruju u njegovu snagu, što “oružje” nalaze u kafićima i drugim masovnim okupljanjima, suprotnim uvedenim zakonskim merama.
Dakle, jedina čovekova snaga je u tome da što pre upoznamo ovog neprijatelja i da na osnovu toga nađe oružje, i da za sada, kao preventivu, strogo primenjujemo donete zakonske mere, inače, treći svetski rat za sada kod čovečanstva nema kraja. Umno biće čovek gubi sa njim bitku na svim frontovima protiv nevidljivog nama najvećem neprijatelju.
Iz prošlosti pa do danas čovečanstvo je imalo slične epidemije (kolera, tifus) a da nikada u tome nije videlo učešće čoveka. Ovaj danas virus nastao je u idealno stvorenim uslovima do nastanka, jer ga ranije nikada nije bilo. Virus je nastao u prirodi, idealno stvorenim od strane čoveka. Neki od tih uslova su brojni atomski eksperimenti koje izvodi čovek često mu nepotrebni, nagli, takođe, po mnogima nepotrebni brzi razvoj hemijske industrije, i drugi slični eksperimenti koje čovek svakodnevno izvodi, mnogi u suprotnosti sa prirodnim zakonima. Ovaj virus je, u odnosu na ranije viruse, veoma razvijen sa širokim mogućnostima primene, najviše na čoveka. Ranije ga nije bilo jer mu čovek nije stvorio potrebne uslove za nastanak i razvoj.
Za sve ovo što korona virus danas čini čoveku kriv je samo čovek. Ovaj čovek misli ako može da ide na mesec i druge planete za njega na zemlji nema drugih problema i da je već sada jači od prirode, ne shvatajući da nikako i nikavim izmišljotinama ne može protiv prirode. Pa zar nisu dovoljne svakodnevne prirodne katastrofe – pojave, zemljotresi, katastrofalni vetrovi, otapanje lednika na polovima... sve je to “delo” čoveka. Što je najgore čovek nikada i ne istražuje uzroke, misli da mu to čini neko drugi. A taj drugi, koji nas danas ubija u svakom pogledu, je danas naš nevidljivi, ali vrlo efikasan, neprijatelj – virus korona. Čovek je do danas imao zvanično dva svetska rata i milion drugih manjih ratova, buna i ustanaka i iz toga nije nikada izvlačio nikakve zaključke zašto do toga dolazi. Poznato je da u ratu ko ne poznaje svog neprijatlja obavezno gubi rat. Naš neprijatelj je sada korona virus. Da smo ranije znali do čega razni tehnološki izumi mogu da dovedu, čovek im ne bi ni stvarao uslove za nastanak.
Često pominjemo prirodne zakone, koje ništa kao čovek ne ume da koristi u svom razvoju. Prirodni zakoni su čvrsti, jedinstveni i ne trpe nikakve promene i improvizacije. Ovako narušavanje prirodnih zakona često dovodi do katastrofa, prvenstveno po čoveka. Pa zar nije pouka da za nepunu godinu nevidljivi neprijatelj ubije preko 50 miliona umnog čovečanstva. I to nama nije dovoljno da sagledamo i da se uverimo u snagu tok nevidljivog, kome za sada ne možemo ništa. U borbi protiv ovog nevidljivog, kad su došli sebi, mnogi su počeli da uvode neka pravila i mere slične prirodnim, što još uvek ne daje vidljive rezultate, prvenstveno što mnogi misle da sve znaju pa ne poštuju ni ove mere i propise, a nevidljivi svakodnevno uzima po milion ljudi.
Po mom skromnom mišljenju odmah treba preduzeti u celom svetu dve stvari: strogo, rigorozno, primenjivati sve donete mere - propise od raznih štabova i državnih organa bez milosti prema svakome, i drugo, kad čovek nije ranije to činio, da odmah počne da proučava kada, gde i zašto je nastao virus koga ranije nije bilo, koji su njegovi uslovi za nastanak i razvoj, na koga i kako dospeva, i na osnovu toga odrediti “oružje” za borbu, još u nastanku. Samo ovako čovek može da pobedi kada ga prvenstveno upozna. Sada kada je čovekov neprijatelj u velikoj prednosti treba nam dosta vremena i raznih mera korišćenim najviše iz prirode. Velika je greška onih koji se protiv virusa bore tako što ne veruju u njegovu snagu, što “oružje” nalaze u kafićima i drugim masovnim okupljanjima, suprotnim uvedenim zakonskim merama.
Dakle, jedina čovekova snaga je u tome da što pre upoznamo ovog neprijatelja i da na osnovu toga nađe oružje, i da za sada, kao preventivu, strogo primenjujemo donete zakonske mere, inače, treći svetski rat za sada kod čovečanstva nema kraja. Umno biće čovek gubi sa njim bitku na svim frontovima protiv nevidljivog nama najvećem neprijatelju.
S.Stojanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
