ŠABAČKE PRIČE- DR VERA RAJIĆ
ŽIVOT U SLUŽBI DECE
Po onome kako živi, kako radi i kako izgleda, za doktorku Veru Rajić, ne bi se moglo reći da je penzioner. Životni moto da je čovek mlad ili star onako kako se oseća, baš primenjuje u sadašnjosti iako je sa takvim mladalačkim razmišljanjima i počela radnu karijeru.
Medicinski fakultet u Beogradu je završila sa 25 godina, potom počela da radi, naravno u rodnom gradu gde je odrastala u Donjem Šoru odnosno Pop Lukinoj ulici, išla u Gimnaziju i delila sudbinu mladih tog vremena. Otac je bio ugledni zanatlija pa je i ćerku vaspitavao u patrijarhalnom duhu da ljudima treba pomagati, sa ljudima imati dobre odnose i ceniti ljude.
- Imala sam pet, šest godina, bila sam bolesna i otac me je odveo kod doktora Čede Kneževića, sećam se fijakerom od Pop Lukine do tu iza Pozorišta gde je bila ordinacija, i još tada sam se divila njegovom odnosu prema pacijentima a miris ambulante, koji mnogima smeta, mene je tada osvojio za čitav život. Sada, posle toliko godina mogu da se setim detalja iz te ordinacije kada sam u sebi rekla da stvarno moram biti lekar- priča dr Vera Rajić, svoje mladalačke želje koje su se kroz život ostvarivale.
- Imala sam pet, šest godina, bila sam bolesna i otac me je odveo kod doktora Čede Kneževića, sećam se fijakerom od Pop Lukine do tu iza Pozorišta gde je bila ordinacija, i još tada sam se divila njegovom odnosu prema pacijentima a miris ambulante, koji mnogima smeta, mene je tada osvojio za čitav život. Sada, posle toliko godina mogu da se setim detalja iz te ordinacije kada sam u sebi rekla da stvarno moram biti lekar- priča dr Vera Rajić, svoje mladalačke želje koje su se kroz život ostvarivale.
Najnoviji broj
18. april 2024.
