Buduća pravnica želi da nastavi farmerski posao

Jelena Maletić iz Klenja u Mačvi je student završne godine Pravnog fakulteta univerziteta u Novom Sadu. Godine ne skriva i kaže na početku ovog razgovora za “Glas Podrinja” da ima 22. Pored advokature kojom želi da se bavi, kad završi studije, planira da nastavi farmerski posao, koji je započeo njen tata. Među brojnim planovima, izdvaja želju da modernizuje i uveća farmu i proširi porodični biznis.

Osim svega pomenutog ona je odbornica u Skupštini opštine Bogatić i vodi omladinu Srpske napredne stranke u ovoj maloj varoši. U politički život se uključila sa željom da pomogne oko stvaranja boljih uslova za život mladih i ostanak na selu. S tim u vezi bilo je i naše prvo pitanje.

Kako vidite svoju ulogu u političkom životu, sada kada ste odbornica Skupštine opštine Bogatić?
Pre svega se osećam dosta odgovornije. Mlada sam, a dobila sam ogromnu priliku, kao i šansu da učestvujem u odlučivanju za našu opštinu. Tako da sam svoju ulogu shvatila ozbiljno, odgovorno i pokušavam da dam svoj maksimum, da budem vredna i marljiva. Zahvalila bih se poverenicima iz Bogatića što su mi ukazali poverenje, i omogućili da u ovom sazivu Skupštine opštine Bogatić imam pravo glasa. Trudiću se da opravdam njihovo poverenje, i da svi, kao tim od Bogatića napravimo mnogo bolje mesto za život.

U kom smislu Vam članstvo u stranci ( SNS ) koja Vam je i poverila odbornički status može olakšati zalaganje i sprovođenje ličnih ideja, a da li to može biti smetnja za realizaciju istih?
Smetnja nikako. Čovek, kao pojedinac, ma koliko bio kvalitetan, ambiciozan, marljiv predan i posvećen radu na ostvarivanju svojih želja, potrebna mu je mogućnost da to prezentuje, ipak mora imati neku potporu, nekog ko će to prepoznati i podržati. SNS je velika i najmoćnija stranka i verujem da uz dodatnu snagu i podršku ove stranke može mnogo toga da se uradi, da se napreduje.
S obirom da predstavljam mlade u ovoj opštini, a mi kao mladi stvarno imamo izvrsnih ideja, za sad je svaka naša ideja naišla na odobrenje, stranka nam uvek izađe u susret i pomaže nam.

Mlada sam, a dobila sam ogromnu priliku, kao i šansu da učestvujem u odlučivanju za našu opštinu

Smatrate li da su žene dovoljno prisutne u političkom životu opštine Bogatić i da li u zakonodavnom smislu to treba korigovati, a u praksi sprovoditi?
Za početak bih spomenula da je zastupljenost žena u politici kod nas, na lokalnom nivou dosta manja nego na republičkom. I drago mi je da se nakon ovih izbora povećao broj žena u Parlamentu, sa 30% na 40%, na predlog poslanice Gordane Čomić, i nadam se da će u budućnosti biti 50%, jer su naše žene i te kako kadre i sposobne da učestvuju u političkom životu Srbije, da se bore, trude i rade za našu zemlju. Treba da postoji ta polna ravnopravnost, i drago mi je da u ovom sazivu vlade žene su na čelu čak 10 ministarstava, neke od njih su se već dokazale kao izuzetno uspešne, a verujem da će i ove nove ministarke bar toliko uspešne biti. Takođe, žene su dosta manje zastupljene na visokim funkcijama, na mestu predsednika opština, gradonačelnika. U dosta gradova žene nisu ni članovi Veća. A imamo primer guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković i predsednice Ustavnog suda Snežane Marković koje su i te kako uspešne.

Srbija može da se pohvali visoko rangiranim mestom brojem učešća žena u politici, dok čak 93 zemlje uopšte nemaju žene na ministarskim funkcijama. Kod nas u opštini žene su zastupljene u velikom broju, ali naravno da neće škoditi da se taj broj poveća.

Kako ocenjujete saradnju sa drugim odbornicima u Skupštini opštine Bogatić? Da li postoji međusobno razumevanje i pomoć?
Meni je ovo prvi mandat, i tek par meseci sam u ovoj skupštini. Za sada nisam imala ni jedno neprijatno ili loše iskustvo sa kolegama. Iz mog ličnog iskustva, s obzirom da sam mlada i mogu da kažem bez preteranog iskustva u ovoj oblasti, nailazila sam na razumevanje i uvek su bili spremni da me upute, pokažu, posavetuju i pomognu.

Koje su prednosti žena u politici, a gde uočavate najveće smetnje realizaciji njihovih zalaganja?
Žene su pravo glasa veoma kasno dobile. Prva zemlja koja je omogućila ženama da glasaju je Novi Zelad 1893. godine, a žene u Jugoslaviji su pravo glasa dobile tek 1945. One su dosta doprinosile i političkim revolucijama širom sveta. Dosta su doprinele pokretu Solidarnosti u Poljskoj, a ipak je samo 5% žena među članovima Ncionalnog komiteta Solidarnosti. Čak u 93% zemalja žene nemaju ministarski položaj. I dalje su na margini, da l’ iz istorijskih razloga ili se ne smatraju još dovoljno spretne i sposobne, ali svakako bi to trebalo da revidira i u zakonodavnom smislu. Istraživanja pokazuju da su žene manje sklone sili kao načinu rešavanja konflikta. A imamo primere gde žene koje su i te kako uspešne, gledamo kroz istoriju Spasenije Cane Babović, ili danas kancelarke Angele Merkel, tu je i naša premijerka Ana Brnabić.

Mačva je tipičan poljoprivredni kraj, koliko to saznanje utiče na Vas i aktivnosti u Skupštini, kao odbornice?
Naša Mačva, nema veće ravnice i bogatijeg poljoprivrednog kraja u Srbiji. Kao što sam već spomenula, planiram da ostanem na selu i da se bavim poljoprivredom. U komisiji sam za poljoprivredu, i trudićemo se da pomognemo ljude, a pre svega mlade koji žele da nastave život na selu. Poljoprivreda nije bez perspektive, samo je nužno dosta rada i znanja. Imamo dosta velikih, uspešnih poljoprivrednika i zašto ih ne bi bilo još više!?

I drago mi je da se nakon ovih izbora povećao broj žena u Parlamentu, sa 30% na 40%, na predlog poslanice Gordane Čomić, i nadam se da će u budućnosti biti 50%

Mada i dalje, relativna moć žena u odnosu na muškarce je manja. Ženi je teže da uskladi karijeru i posao, ali čini mi se da predlog ministarke Zorane Mihailović o donošenju novog zakona, da se u okviru firmi koje imaju uslove otvore vrtići za decu zaposlenih, sjajaj predlog i veoma koristan za žene.

Naravno, pored karijere koju želim da se gradim, posla, smatram da je ipak najvažnija uloga u životu, uloga majke, i ne bih zapostavila tu stranu, nego želim da pored uspešne karijere imam i svoju porodicu.