Dr Vera Rajić – svetlost će ostati

Šta u najtežim trenucima tuge i bola može da kaže čovek za prijatelja koga gubi jednom zauvek? Kako da kaže ako ni sam ne veruje da se to moglo dogoditi onome ko je ostavljao utisak besmrtnog, prijatelja čije je lice isijavalo svetlost, a duša snagu raskošnog bogatstva. Ako nije jedina u ovom našem malom univerzumu, jedno je sigurno. Sigurno je, da je zauvek napustila svoje najmilije, svoju unuku i decu, ostavila mnogu – sada, već veliku decu o kojoj je, kao i o svojoj, brinula decenijama, ostavila je nas njene prijatelje i mnogobrojne ljude željne ljudske vedrine i zdrave misli iskusnog lekara.

Sve je zauvek napustila Dr Vera Rajić, pedijatar, humanista, čudotvorac duha, reči i dela. Napustila nas je u velikoj pandemijskoj hajci na život 19. decembra 2020. godine, na Svetog Nikolu, sveca koji je lečio mnoge od bolesti i sigurne smrti, na dan velike srpske slave. Vera je ceo svoj život posvetila drugima, lečila je decu i ljude, znanjem, medikamentima i ljudskom ljubavlju. Činila je dobro iz ljubavi prema dobru, pomagala je ne očekujući ništa zauzvrat. Napustila nas je iznenadno i brzo. Iznenadila je sve, verujem i one koji su se do zadnjeg časa borili za njen život. Ipak, ostavila je duboke korene u mentalnom sklopovima onih s kojima se družila i živela. Njen put je bio dug, a prijateljstva brojna i nezaboravna. Volela je ljude snažno i bezrezervno. Na beogradskom medicinskom fakultetu, kao mostu između studenta iz Despotovca i mlade studentkinje iz Šapca, rodila se njena najveća ljubav. Iz te ljubavi nastao je njihov kapital, institut porodice i potomstvo ponosnih roditelja: dva nova lekara, dva velika imena. Ćerka Danka u Beogradu, a sin Vladan u Ljubljani.

Ako Bog drži svakog na zemlji da u životu učini ono zbog čega se rodio, Vera je to sigurno učinila. Sve dostojanstveno, moralno i humano. Na večni počinak odlazi na veliki pravoslavni praznik. Ostaje nezaboravljena po najhumanijoj ovozemaljskoj misiji, po razgovorima iskrenim prema prijateljima, nežnim prema deci, ljubaznim prema siromašnim i snažnim prema nezadovoljnim. Za sve, a ne samo one koji su je poznavali, vredne pažnje ostaju činjenice. Napustila nas je osoba koja je i u mraku videla svetlo, osoba u čijem rečniku nisu postojale reči s negativnim predznacima, osoba koja je tvrdila da život treba neizmerno ceniti i voleti. Iako nas je napustila, ostaće njen svetao lik, ostaće lanac suza u očima koji su je znali, ostaće večno sećanje na Veru kao ikonu u okviru.