Nesvakidašnji ukrasi dvorišta

Ono što jedno dvorište u ulici Vuka Karadžića u Koceljevi razlikuje od drugih jesu ukrasne koke. Njih 40-ak različitih vrsta među kojima po broju dominira japanska svilena koka.

Kada završi radne obaveze u pošti, tridesetpetogodišnji Ivan Popović deo svog slobodnog vremena posveti svakodnevno uzgoju patuljaste živine. Mnogima je ovaj hobi neobičan. Na početku bilo je među komšijama i onih koji su negodovali zbog “jutarnje pesme”. Nekima se činilo da ona traje po čitav dan. Ipak, vremenom su se navikli i pomirili sa činjenicom da su dobili “nove susede”.

–Držim patuljastu ukrasnu živinu. Osnovno mi je japanska svilena koka i u više boja je imam. Razlikuje se od drugih vrsta zato što je pufnasta, nema perje poput ostale živine, već paperje. Deca ih obožavaju. Pored nje imam holandsku beloćubastu, federfiste i selbrihte. Holandska beloćubasta je karakteristična po beloj ćubi i njih ima u raznim bojama, ali ćuba im je u svim kombinacijama uvek bele boje. Federfist je poreklom iz Nemačke i njena karakteristika je veliko perje po nogama. Male su rastom i one su najpribližnije ćirkama. Takođe, ima ih u raznim bojama i što je šarenija to je više na ceni, sve je lepša. I selbrihta ima u srebrnoj i zlatnoj boji. Ja imam srebrne i oni su baš patuljasti. Vode poreklo iz Engleske, a karakteristične su po tome što im je svaka peruška oivičena crnom bojom i po tome se raspoznaju- priča Ivan, predstavljajući sa ponosom svoju “kolekciju” patuljastih ukrasnih koka.

Oduvek je voleo sve životinje a još kao detetu bila mu je zanimljiva domaća kokoška. Svemu je, po njegovim rečima, prethodio događaj iz perioda detinjstva kada je jednoj spasao život a onda ju je od vlasnika dobio na poklon. Uzgojem i držanjem ukrasne patuljaste živine počinje da se bavi pre šest godina.

–Tada sam počeo sa bratom da uzgajam ukrasne koke. Videli smo slike na fejsbuku i dopalo nam se. Najbliže mesto gde ih je bilo bio nam je Šabac i uspostavili smo kontakt sa vlasnikom koji nam je sada i prijatelj. Počinje se tako što se obično kupe jaja i onda se ona izlegu kako bi dobio mlade ili se kupi neki par nakon čega počneš da proizvodiš. Ove koke su veoma lepe, zanimljive za dvorište. Kroz ovaj hobi upoznao sam mnogo ljudi. Posećujemo berze po Srbiji na kojima se međusobno družimo, razmenjujemo iskustva i savete, jedni drugima prodajemo pa i poklonimo neki primerak- kaže ovaj pasionirani uzgajivač patuljastih koka i dodaje da je na početku, kako to obično biva, ovu živinu imao u samo jednoj boji, ali je vremenom postao vlasnik više vrsta u nekoliko boja.

–Muči me prostor jer ga nemam dovoljno za ono što bih želeo da imam. Zato se dešavalo da neku vrstu prodam da bih nabavio drugu. I onda sve tako kružim. Neko bi rekao da sam uzgajivač-kolekcionar. Baziram se ipak na toj japanskoj svilenoj koki koju imam u šest boja. Ona je od početka tu. Iako su sve lepe na svoj način, ona mi je nekako najzanimljivija. Sada imam odraslih koka oko 40. Nije to neki veliki broj zbog nedovoljnog prostora ali je raznovrsno. Ne idem na kvantitet već na kvalitet. Svake godine proizvedem oko sto jaja od kojih sebi ostavim desetak. Opet neku stariju koku ili jedinku prodam a ubacim nešto novo i tako to ide da bih osvežio krv što je važno činiti- ističe Ivan.

Ukrasne patuljaste koke nisu previše zahtevne za uzgoj i držanje. Za sve dnevne obaveze potrebno je izdvojiti od 30-45 minuta. Supruga Biljana nije previše zainteresovana za uzgoj ovih koka a i dovoljno je zauzeta kućnim obavezama i ulogom majke. Sa druge strane, stariji sin Mihajlo veoma voli ovu živinu. Ima i omiljenog Kokana koji obožava da se mazi a siguran je da će se one dopasti i njegovom mlađem bratu Luki.

Najveća podrška Ivanu dok je na poslu je otac koji je na sebe preuzeo sve obaveze oko uzgoja ukrasnih koka.

–Moj otac je u penziji i ima više vremena, a i dobro mu dođe da ima nekih obaveza. I njemu je to postao sada hobi i razonoda. Kada završim posao ja preuzimam na sebe sve što je potrebno odraditi. One nisu previše zahtevne. Lično bih mogao provesti i pola dana pored njih. Mnogi ne mogu da razumeju da je meni vreme provedeno uz njih, u posmatranju, pravi odmor. Opušta me i veoma sam posvećen ovom hobiju- kaže Ivan.

Cene ovih koka su različite, u zavisnosti od vrste i boje. Osim toga, skuplji su primerci kod onih uzgajivača koji posećuju izložbe.

–Na prvom mestu je ljubav prema ovoj vrsti živine ali pored toga može i da se zaradi. Cena japanske svilene koke u beloj boji, koja je najzastupljenija, je od 10-20 evra po komadu. Cene su različite za druge boje. Žute su naskuplje jer su najređe i njihova cena je od 30-40 evra. Ipak, dešava se da je cena i nekoliko puta veća kod onih koji idu po izložbama. Kao i drugi uzgajivači imam za svaku koku obeležavajući prsten ali ne idem po izložbama da bih postao na taj način renomirani proizvođač. Doduše, nikada nisam stavljao na papir da bih precizno znao da li sam na nuli ili u plusu kad je reč o novcu i zaradi jer mi to nije prioritet. Baziran sam na uživanje, na lično zadovoljstvo ali to ne znači da jednog dana neće prerasti u posao. Za sada meni je ovo hobi, odmaranje. Čim dođem kući sa posla ja odem do njih i “opustim mozak”- otkriva Ivan.

Dodaje da su jaja ukrasnih kokica manja od onih koja se dobijaju od domaćih a da je, sa druge strane, njihova cena daleko veća. Stoga nisu previše tražena u vreme Uskrsa. Ipak, ima i onih koji žele da u korpi, među šarenim jajima, budu i ova od ukrasnih patuljastih koka, pa ih za zainteresovane u porodici Popović i pripreme.